ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА
– Е –
ЕГОИЗАМ
ЕГОИЗАМ
• Блажени су они који са самоодрицањем следе истинско јеванђелско учење, који су се одрекли удовољавања похотама тела и похотама душе! Похоте палог тела су греховне, греховне су и похоте пале душе. Она свуда тражи да оствари своје “ја”, да себе учини некаквим одвојеним, самосталним, првенствујућим бићем, ради кога треба да постоји све остало. Јеванђеље захтева да такав живот буде умртвљен, како би човек Бога признао за Бога, а сам стао на своје место: међу створења. Тек по умртвљењу безумног, имагинарног и заправо непостојећег живота, може да се јави истински живот, са преизобилним осећањем постојања – живот у Богу. 6. 449
• …Само Ваше напредовање научиће Вас смирењу и довести до њега. To је особина духовног напредовања! Напротив, онај ко не одбацује себе, ко не погубљује своју душу, ко делује према наговору осећања срца, према покретима крви, он ће неумитно остваривати своје “ја”, у својим делима видеће добро, оживљаваће себе и мало помало задобијаће високо мишљење о себи. Мислећи да напредује духовно, такав ће напредовати само у свом љутом паду. Мрачна прелест овладава његовом душом; далеко од духовног живота и разума, он тоне све дубље и дубље у лажно названи разум и мрачну прелест. Прелест је оправдана награда за онога ко је заволео и поштује своје пало “ја”, ко није хтео да побожно умртви себе, ко није пожелео стање за које апостол каже: He живим више ја, него Христос живи у мени.6.182-183
Hvala na neprocjenjivo vrijednom tekstu. Od danas, pa do kraja života, čvrsto odlučujem budno paziti da više ne sijem sjeme licemjerja.
Читала сам то више пута, али узалуд, нисам видела егоизам у себи. Нисам видела да ја свуда намећем своје Ја. Тек пошто су ме ближњи разобличавали и пошто сам молила Пресвету Богородицу за помоћ, мало сам се освестила. Човек егоиста не види своје стање. Очајник. Он јадан мисли да је с њим све у реду. Да га други неправедно оптужују и да му се чини неправда. А и грехе других према себи види огромним, а своје не види.