Duševni nemir

Pitanje:
Pomaže Bog.
Živim u SAD. Imam supruga i sina, život kao kod mnogih drugih, živimo skromno, dobar deo svog života sam provela na školovanju i u Srbiji, u Francuskoj i ovde. U svojoj karijeri sam radila dobro na odgovornim radnim mestima.
Unazad nekoliko godina, valjda od brojnih stresova i osetljivosti, naročito pošto mi se majka razbolela i preminula, počela sam da se osećam loše i to uvek u leto. Pošto sam prešla 41 godinu; beznađe, praznina, otupelost… Lekari kažu klinička depresija; za to postoje i lekovi, ali kažu treba rešiti osnovni problem. Možda je problem i to što osećam da se sa suprugom u nekim aspektima zivota slažem, a u nekim ne; mada je on dobar i požrtvovan čovek, čini mi se da mi je život pored njega prazan. Kada se molim, nadam se da mi Bog da snagu i pamet da prevaziđem moju duševnu teskobu, ali ne prolazi; kako dođe neka malo veća teškoća ja posrnem, kao da sam postala neka druga osoba; razgovaram sa psiholozima i psihijatrima, ponekad i sa mojim duhovnikom, ali ne mogu da nađem svoj mir. U poslednjih godinu dana nisam mogla da se skoncentrišem na posao, nisam mogla da radim, da vodim računa o obavezama, činilo mi se da imam ogroman teret sredine gde sam radila i gde je bilo puno pritisaka i očekivanja, dugi radni sati. Rešim da dam otkaz što se dosta loše odrazilo na naše kućne finansije. Ne znam kako da pronađem duhovnu snagu da nastavim dalje; mislim na Hrista i na njegove patnje, i govorim da imam dete, moram dalje, a opet čini mi se, malo je snage. Bila bih Vam zahvalna na Vašem savetu.
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Čini mi se da je (ili jesu) uzrok takvog tvog stanja neke tvoje neostvarene želje (ili možda samo jedna želja) . Imaš i nosiš nešto u sebi, što se kosi sa tvojim vrednostima, a čega izbegavaš, ili ne želiš da se odrekneš. Mislim da tvoje stanje prouzrokuje pomisao da je to u tvom životu ostalo neostvareno ili neispunjeno. Možda smatraš da je to sastavni deo tvoje ličnosti i karaktera? Stoga, možda bi trebala da dobro preispitaš svoje unutrašnje i sakrivene želje, da ih podvrgneš običnom testu. Upitaj samu sebe da li je to, što je po tvom mišljenju ostalo neostvareno, zaista toliko vredno da unosi takav nemir i nesklad u tvoj život? Da li se to, što je ostalo neostvareno, slaže sa onim vrednostima koje ti smatraš bitnim? Jer, očigledno je da ne možeš imati i jedno i drugo. Odluči se šta je zaista vrednije i važnije u životu, a ono drugo odbaci kao nepotreban tovar. Time će i tvoje beznađe, praznina, otupelost, depresija… nestati kao rukom odneti. Jer, oni ne mogu preživeti bez „hrane“, koju im daju želje i pomisli našeg srca. Pronaći ćeš „nove“ stvari koje će te ispunjavati. Ustvari, biće to iste stvari i ljudi, ali sada sa drugačijim smislom i značajem, koje ćeš posmatrati iz drugačijeg ugla i u kojima ćeš videti i ono što ranije možda nisi…
Pozdravlja te, O. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *