Питање:
Оче, ста бива са децом која нису крстена, а умру?
Дејан
Одговор:
Драги Дејане, Чини ми се умесним да се најпре сетимо Христових речи: “Пустите децу к мени, јер је таквих царство небеско”! Уопштено говорећи, деца се сматрају чистима и неисквареним и она одлазе у
рај. Корисно је прочитати понешто од Св. Отаца или из духовне литературе, као на пример: “Повратак из онога живота” – чудесно виђење монахиње
Евпраксије, објављеног у Крњеву 1978. године Превод са грчког Еп. Атанасије (Јефтић) .
http: //www.pn.co.yu/user/svetosavlje/storage/Put%20duse%20posle%20smrti/Povratak_iz_onog_zivota.html Тамо монахиња Евпраксија описује своје виђење небеског града – Новог Сиона, и каже: “Видех да ходимо по једном уском бедему, који са сваке стране беше
засађен разним мирисним и разнобојним цвећем; као што су: љубичице, каранфили, руже и друго, и све беше неувенљиво. У даљини угледах вртове. На
дрвету видех дечија лица неисказане лепоте са крилима. Она, прелетајући по
гранама, прослављаху Творца. “Та лица која видиш, рече ми Марија, јесу душе
мале деце. И после њиховог одласка из земаљског света држи их Богородица три
дана у наручју Своме, док не забораве своју земаљску мајку. После се деца
доводе овде”.
***
“…Ушавши, видесмо много деце. Сви беху истог узраста до дванаест година и
блистаху лицима. Нека од њих читаху, нека разговараху са крајњом
безазленошћу и љупкошћу. Заиста, оног тренутка схватих јасно смисао искрене
љубави. Начин пак њиховог међусобног раговора толико ме очара, да сам
пожелела да ненасито гледам ту анђелску децу како разговарају и читају. Но, пошто не могох да разумем којим језиком говоре упитах и за то Марију а она
ми рече: “То што чујеш и не разумеш, јесу оне неисказане речи о којима
говори апостол Павле, учитељ васељене, у својим посланицама”. “…Затим ми
кроз један балкон показа сјајни пространи врт. У њему видех где се крећу
петнаестогодишње девојчице и заливају у њему дрвеће и цвеће. Те девојчице ми
рекоше да останем са њима. Објаснивши им да ми је то немогуће, ја се
поздравих са њима, па одох.”
Поздравља те, о. Срба
Прочитавши ту књигу видела сам да пише душе МАЛЕ деце, а не каже јесу ли то била некрштена деца, или крштена. Тако да та књига ни мени није дала одговор који тражим. Многи говоре да душе умрле деце у утроби, или абортиране, неће видети Бога, да се не налазе у рају и да су то говорили свети Оци. Који свети Оци су говорили? У којој књизи? Или пак ако се та деца спашавају код ког светитеља, или у којој књизи то могу прочитати? Ево нпр. на овом линку каже да та деца нису у рају: http://www.prijateljboziji.com/_Duse-abortirane-dece/44359.html
Ја телесно размишљам, не разумем правду и милост Божију, нити путеве Божијег промисла, али чињеница да се та мученички скончала деца не спашавају мене ужасава и њој се противи цело моје биће. У задње време, због опречних ставова свештенства, монаштва, епископа, ја више никоме живом од њих не верујем, умириле би ме само речи светих Отаца, јер знам да су њихове речи истините и од Духа Светога.