ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
МОНАХ И ИКОНОМ
 
Захваљујући Јаковљевом присуству, све је сада кренуло другим путем. Правилно поимајући да са новим искушеником почиње и нова епоха, Никодим га је врло брзо постригао за монаха. У сваком случају, Јаковљево послушање било је беспрекорно. Постриг је извршен 30. новембра увече, да би га Никодим већ сутрадан именовао за иконома, поверивши му велике одговорности: кључеве од ризнице, кључеве од главне капије, манастирске књиге и све остало. Био је уверен у Јаковљеву побожност и у његове врлине. Осим тога, био је свестан да је Јаков једини који је способан да преузме те одговорности.
Видевши све то, Антим и његови помоћници су се разбеснели. Упућивали су Јакову све врсте недоличности и увреда али, наравно, тек кад је Никодим отишао у Лимни. Иако није био много образован, овај игуман био је способан човек. Остављао је добар утисак на верујуће и у својој парохији у Лимнију одржавао је упечатљиве проповеди. Међутим, није остао у манастиру да би се побринуо за њега и да би овамо привукао људе. Срећом, он је овај манастир волео, па је и из далека учинио све што је било могуће да се он обнови. Међутим, његов највећи допринос представља чињеница да је све препустио монаху Јакову и да је у њега имао неограничено поверење.
Нови монах Јаков био је непогрешив у погледу својих дужности. Уколико су га други више вређали, он је утолико постајао благороднији и смиренији. Разговарао је са њима и давао им све што је игуман заповедио, као да му никад нису упутили ниједну ружну реч. Устројио је манастирски живот колико год је могао. Јефтимије је покушавао да га следи. Макарије је био лењ и поводио се за Антимом који се, опет, бунио против свега што учини Јаков. Посебно је падао у јарост због Јаковљеве побожности, карактера и истрајности на вршењу свих служби, чак и у случајевима кад је остајао сам. Кад би игуман повремено дошао у манастир, двојица злоћудних монаха клеветали су Јакова на сваки могући начин. Лагали су да им не даје одређено следовање и да се понаша надмено. Већина ствари дешавала се онда, кад је игуман био далеко. Антимови напади на Јакова били су неизмерни и бесконачни. Бог је допустио сатани да узнемирава Јакова како би га показао као хероја послушања и смирења. Он се уистину и показао као херој, али је борба оставила много трагова на њему. Сироти Јаков био је прекривен озледама и ранама. Оне су, међутим, погађале само његово тело. Његову душу нису могле да додирну, ниједна од њих није нашкодила његовом духу. Сатана је претрпео потпуни неуспех – био је до потучен Јаковљевим послушањем и смирењем.

Comments are closed.