ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
СВЕТИ ПИМЕН ВЕЛИКИ
 
Свети Пимен велики живео је у петом веку у Мисиру када монаштво беше достигло врхунац развића. Он је имао четири брата, који су се са њим заједно покалуђерили. Најстарији био је Анув кога су сви слушали и покоравали му се. А Анув не предузимаше ништа док не би упитао за савет свога брата Пимена. Пимен је заволео монаштво и велике испоснике још као дечко, па их је посећивао и питао за савете. Као дечко посетио је и великог испосника Пајсија код кога тада беше и преподобни Павле. Павле је најпре ушао код Пајсија а Пимен остаде на пољу. Чим Павле уђе Пајсије га ослови: “А камо ти Пимен? Иди га позови”. Чим Пимен уђе Пајсије га загрли, благослови, и обративши се Павлу пророчким духом рече му: “Ово дете спашће многе душе и многи ће се његовом помоћу удостојити рајских дворова. Са њим је рука Божија”.
Једном приликом бејаше Пимен отишао код неког старца да га упита о мислима које су га узнемиравале. После посете он се врати својој ћелији и таман узе кључ да откључа ћелију, па се сети да је заборавио дани му савет о једној мисли. За то остави кључ у вратима па се брже врати натраг оном старцу. Старац се зачуди кад га виде па га упита што се вратио. Пимен му исприча. Тада му старац рече: “Пимене, твоје име прославиће се по свој земљи Мисирској”. Тако је и било. Стотинама људи, монаха, долазило је њему и тражило савета у духовним потребама. И сам је чудно живео, предавши се сав духовној усамљености, молитви, размишљању о себи самом, о човечијој духовној природи и њеним слабостима и страстима. Марљиво је изучавао и старао се о духовном усавршавању, умном приближавању Богу, искорењивању ма и најмање рђаве помисли, водећи борбу са непријатељем људских душа – ђаволом. Због тога готово ни мало није обраћао пажњу на спољашњи свет. Телом био је међу људима али духом у највишим сферама духовног посматрачког живота. Ради овога избегавао је виђење чак и са рођеном мајком кад је ова дошла била да га види: “А шта више волиш: да ли да нас видиш овде на земљи, или на небу?” упитао је он. “А хоћу ли вас видети на небу ако вас не видим овде?” упита га мајка. – “Видећеш” одговори јој Пимен. “Е онда више волим да вас видим на небу” рече му мајка и оде задовољна. Овакав чудни начин живота доиста је прославио Пимена, по пророштву Пајсијевом, по целом Мисиру. Кнежеви и властела желели су да га виде или бар писмо од њега да добију
Св. Пимен оставио је после себе доста изрека из којих се види благодатно дејство Св. Духа, мудрост и познавање душе хришћанске. Нарочито увидео је у себи страсну ниску страну људске природе и потребу искупљења од стране Спаситеља свега, Господа Исуса Христа.
Овде наводим само оне изреке које су нам се учиниле најзгодније за садање монаштво а и за остали побожни свет, које ће свакоме пружити корисну поуку. Изреке његове признавали су још стари оци као драгоцено наслеђе, духовно завештање и дар за православно монаштво и за свакога који хоће да се влада по духу а не по телу.

Comments are closed.