ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
О СМРТИ И СУДУ
 
115.) Сећај се свагда смртнога часа, изласка душе из тела, сећај се вечнога суда, па не ћеш никада грешити.
116.) Говори самом себи: “Може бити да не ћу преживети данашњи дан”, па ће те то уздржати од грешења.
117.) Пази на себе, да не би био одбачен на ономе свету. Тешко небрижљивим, јер им се крај приближава и нема им ко помоћи.
118.) Пре свега непрестано се моли Богу и благодари Му за све што се с тобом догађа.
119.) Моли се са сузама, да би се Бог сажалио на те и свукао “старога човека” са тебе.
120.) Јеси ли рад да угодиш Богу, предај се Господу Исусу Христу и Он ће те избавити и заштитити.
Заволи труд, сиромаштво, путовање у света места и ћутање. Овако ћеш добити скромност, а она донеће ти опроштај грехова. Смерност – смирење – састоји се у овоме ; кад ко сматра себе за великога грешника ; кад мисли да ничега доброга код себе нема ; да није ни за шта; кад ћути ; кад није упоран ни пред ким нити упорно брани своје мишљење; кад се не поводи за својом вољом (није самовољан); кад гледа преда се и пред очима има смрт; кад се чува од пустих разговора ; кад старијем не одговара ; кад трпљиво увреде сноси и принуђује себе на трпељиво сношење свију непријатности у животу.
122.) Одбацимо од себе све што разнежује и задовољава трошно тело наше. Земаљски живот не прецењујмо. Да би могли живети у Богу…. презримо тело да душу спасемо.
123.) Заволи рад, он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скрнавости. Јер телесни труд доноси чистоту срца.
124.) Заволи милосрђе; буди јак у вери; не пуштај у срце своје зле замисли, злобу и освету, већ га нагони да зло враћа добрим.
125.) Нека је страх Божји вазда пред нашим очима као и сећање смрти и презирање свега онога, што је за душу убитачно.
126.) Буди бодар, трезвен и чувај се лењости и нерада.
127.) Све светско удаљуј од себе, у противном оно ће тебе удаљити од Бога.