ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
СПОЉЊИ ТОК И ПОРЕДАК УСАМЉЕНОГ ЖИВОТА
1.) Ко хоће да се спасе (који су се одрекли овога света) да не остаје у дому своме ни у оном граду у коме је грешио. Исто тако да не посећује родитеље своје и рођаке по телу, јер то је штетно по душу и уништавају се плодови монашког живота.
2.) Не повраћај се у град или село у коме си грешио.
3.) Не иди да видиш како твоји сродници живе нити им дозвољавај да долазе теби ради виђења.
4.) Духовни оци тврде да је пустиња најзгодније и најприкладније место за размишљање о смрти, а најподесније склониште од светских ствари које угађају телу.
5.) Ко живи усамљено, у ћутању и тишини, тај је спасен од три предмета који наводе човека на грех а то су: чуло вида, чуло слуха и говор, јер се њима срцу и души може нанети рана.
6.) Чувај се да те не обмане помисао, наглашавајући ти да је усамљеност место задовољства и пријатности.
7.) Удаљивши се ларме светске, усами се па ћеш бити странац – туђин – у овоме свету. Седење у ћелији биће ти исто тако као кад би се кренуо на страну у туђ свет.
8.) Кад куда изиђеш постарај се да се што пре вратиш у своју ћелију и предаш молитви.
9.) Кад пођеш куда на рад не задржавај се дуго, већ се што пре враћај у своју самоћу.
10.) Кад посетиш кога брата не задржавај се дуго у његовој ћелији.
Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47