Duhovni život

Pitanje:
Pomaže Bog, Kada živim intezivnim životom, rada, posta i molitve, sposobnosti mi se rapidno poboljšaju, što umne, što vezano za posao, motoričke, ali to je uvek prouzrokovalo gordost, ili ponos. Tako mi se izbistri um da jako brzo shvatim pročitano, a pošto se bavim slikarstvom, naslikam brzo i kvalitetno, ali uvek u tom trenutku padnem u blud, ili rukoblud. Tada se smirim, a sposobnosti se vrate na normalu, ako ne niže. Kako mi se to dešava često (kao začarani krug) molim vas za savet šta da radim? Da li sam dobro razumeo stanja kroz koja prolazim i da li sam u prelesti? Unapred hvala
Nekterije


Odgovor:
Dragi brate, Odgovor na tvoje pitanje započeću poukom oca Nila Sinajskog: „Čovek je nešto veliko, kad mu Bog pomaže, a čim ga Bog ostavi, upozna nemoć svoje prirode. U tebi nema ničeg dobrog, što nisi primio od Boga. Zašto se veličaš tuđim, kao svojim? Zašto se hvališ darovima blagodati Božije, kao svojim sopstvenim dobitkom? Bog ti pomaže, ne odriči se Dobrotvora. Uzašao si na visinu života, ali ti je putovođa bio Bog. Napredovao si u dobrodeteljima (vrlinama) , ali je u tebi delovao Bog. Ispovedi Onoga, koji te je uzvisio, da bi nepokolebljivo prebivao na visini Eto, dragi brate, gotovo da nema potrebe da ti nešto više pišem i objašnjavam, pored ovako jasnog saveta. Bog svakom čoveku daje darove i sposobnosti prema njegovoj moći prihvatanja. Sećaš se jevanđelske priče o talantima. Jedan od saradnika je dobio pet, drugi dva, a treći jedan talant. Svaki od njih je trebao da se trudi i umnoži ulog, koji mu je gospodar dao, svaki prema svojim sposobnostima. I kad je onaj sa pet talanata zaradio još pet i onaj sa dva još dva, gospodar se obradovao i pohvalio ih. Lenjog i neodgovornog, koji je primio jedan talanat, zakopao ga i vratio, ništa sa njim ne zaradivši, gospodar je kaznio. Dakle, svaki čovek je dužan da, na prvom mestu, shvati svoje sposobnosti kao dar Božiji, a onda sa zahvalnošću Bogu da ih neguje i umnožava, ne samo na svoju korist, već i za dobro svojih bližnjih. Kažu da talant u uspehu vrhunskog sportiste, naučnika, umetnika čini 10% a trud 90%. Međutim ako nema dobrog temelja, koji je čoveku dat pri rođenju, sav njegov trud će biti uzaludan. Ali, ako čovek shvati da je tih, recimo 10% dar dobijen od Boga, onda će on i svoj trud na usavršavanju shvatati kao Božiji dar, potencijal. Ti si, dragi brate, shvatio da dok ovako razmišljaš i živiš punim životom uz Božiju blagodat, sve ti ide dobro, u svemu uspevaš, raduješ se životu, raduješ se sa svojom porodicom i prijateljima. Osećaš se siguran u životu, kao kad punim plućima plivaš i vodi. A onda dođe crv sumnje i gordost. Punoću tvoga bića ne čini više Bog, već tvoja sujeta, pokušavaš da sebe izdigneš iznad Boga i da sve svoje uspehe pripišeš samo sebi. Pluća se prazne i ti toneš u dubinu mora. Da ti ponovim poslednju rečenicu iz pouke oca Nila: „Ispovedi Onoga, koji te je uzvisio, da bi nepokolebljivo prebivao na visini“. Uvek budi svestan, da je sve ono što postižeš dar Božiji, razume se i tvoj trud, i obuzdaj sebe da u tom stanju blizine Božije i ljubavi Njegove ostaneš, a ne da se kroz predavanje grehu stropoštaš tamo gde ti nije mesto. Zadrži dostojanstvo čoveka. A ono je zaista veliko. U Svetom pismu je zapisano, da je Bog čoveka učinio malo manjim od anđela, slavom i čašću ga je venčao. Sličan savet daje i čuveni Starac Porfirije: „Bog šalje svoju blagodat onome čoveku, koji potčinjava sebe i koji pita. Da bi blagodat došla, potrebno je smirenje“. Novoprosijavši u rodu srpskom, Prepodobni Justin Ćelijski piše: „Dok je u čoveku ma i najmanja gordost, njegovu dušu, ako ne pustoši, a ono sigurno posećuje ili očajanje, ili tuga, ili seta, ili čamotinja. A kad iz sebe smirenošću potisne gordost, u njegovu dušu se useli i krotost, i radost, i umiljenje, i sažaljenje, i ljubav, i molitva, i sva anđelska blaženstva redom“. Želim ti, dragi brate, uspeha u savladavanju sujete i gordosti, a još više u napredovanju u vrlinama i negovanju tvog zaista velikog talanta. Moli se neprestano Gospodu da ti dade snage i kreposti, kako bi bio koristan svojoj porodici, svojoj Crkvi, svom narodu. Srdačan pozdrav o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *