ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
7. О ОДНОСУ ЧОВЕКА ПРЕМА БОГУ
 
Благоугодност Богу. Сјећање на Бога. Нада на Бога. Страх пред Богом. Љубав к Богу.
Само Бог постоји ради себе; ми пак сви постојимо ради Бога.
Живјети по вољи Божјој – ето твога блаженства, твоје среће; бити с Њиме у заједници – ево твога назначења, правила свих твојих поступака.
Неко је запитао Аву Пимена: Како треба да живим? На то је старац одговорио: “Погледајмо на Данила (пророка); на њему се не нађе ни једне друге кривице, него ли само служење Господу Богу његовом”.
Тако све чини, и тако о свему мисли, да Богу угодиш; нема ли у теби те мисли, онда ће свако твоје дјело изгубити своју цијену. (Св. Јефрем Сирин).
О сваком предузећу твоме не питај се најприје да ли ће оно за тебе бити пријатно и корисно, а пред људима похвално, него прије свега и свачега, испитај да ли ће оно бити Богу угодно, не ће ли бити противно Његовим заповијестима? (Филарет Московски).
Најприје част Богу, а потом већ (старај се) и о осталом. (Св. Златоуст).
Тражи оно шта је Божије, а човјечије ће само собом после ласно[1] доћи.
Ти се побрини о Божијему, и Бог ће се побринути о твојему. (Св. Златоуст).
Бог није неправичан и награђује трудољубље и трпљење човјеково; и човјек је дужан да буде у таквом односу према Богу, па треба да је трудољубив и трпељив.
Ти си дужан да будеш достојан Онога који те је назвао својим сином (по благодати), и дужан си да у свему поступаш онако како приличи Сину Божијему. Према томе, када отпочнеш ма шта радити, опомени се да ти зовеш Бога Оцем својим.
Ми хоћемо да наша дјеца буду послушна према нама, а сами нећемо да будемо послушни Богу.
Прије него ли будемо сљедовали вољи Божјој, треба да се оставимо своје многе воље.
Младо дрво привезују уз колац и оно расте усправно и правилно. Тако и душа која је привезала своју вољу уз вољу Божију, узноси се горе к Богу. (Ј. Толмачев).
Ништа црње и горе нема него ли бити самовољан и не живјети по вољи Божијој.
Ако ти не осјећаш у себи сталну жељу да извршујеш оно што је Богу по вољи, ти си и слијеп и глув и нијем, и без руку и без ногу – онда си неупоредиво гори од најтежега болесника.
Чак и ми не примамо за своје другове, не допуштамо у своје друштво, не трпимо у своме дому онога који живи свагда с нама у несугласици. Тако и Бог, и тим више Он као Свесвети и Правосудни, никада не прима у Своје небеско царство људе са упорном, злом вољом. (Прота Ј. Толмачев).
Воља Божија је не само највиши закон, него и наше највеће благо. (Исти).
Ко чува и испуњава наредбе Господ-ње, тога Господ Бог чува од свакога зла.
Права радост долази од Бога и даје се само ономе ко самога себе непрестано нуди на то, да своју вољу одбацује, а вољу Божију у свему извршује. (Св. Антоније Велики).
Или ради оно шта Бог хоће, или ћеш добити оно што не желиш.
Ако желиш бити без туге, старај се да угодиш Богу. (Ава Евагрије).
“Шта треба чинити да би угодио Богу”? – упитао је неко Св. Антонија Великог. На то је он одговорио: “Ма гдје био, свагда имај пред очима својима Оца Небескога; ма каквим се послом занимао, пази да ли се то одобрава Светим Писмом”.
О! како би то дивно било, када би ми живјели у свету не по својој вољи и мислима, но свагда би питали Господа преко Његових ријечи Светога Писма: кажи ми Господе да ли треба то урадити или не? (Ис. 8, 19. 20; 5 Мојс. 12, 8. 32; Пс. 142, 8).
Човјек треба да буде такав, као да стоји пред Судом Божијим. (Ава Агатон).
Сјећати се Бога потребније је него дисати. (Св. Григорије Богослов).
Нека се твоје тијело креће по земљи, али твоја душа нека буде код Бога.
Иди по земљи, али живи на небесима. (Духовни Маргарит).
Сматрај да је сваки моменат времена пропао у коме се ниси Бога сјећао.
Оне сате (часове) у које ниси мислио и не мислиш о Богу, и у које никаква добра и побожна мисао није се налазила у уму и срцу твоме, сматрај их за пропале. И онда промисли се, о љубазни хришћанине, колико ли си времена изгубио. Тражи опроштај за прошло од Господа, и у будуће живи паметно и по хришћански.
Посвећујте Богу почетак свакога дана и ноћи молитвом, благодарећи Му за прошло, тражећи Његов благослов за будуће, и у продужењу дана, обузети свјетским пословима, подсјећајте се по коју минуту Бога, тајно Му узносећи срце и мисао побожну, молитвену. Управљајући се по овоме пажљиво, наћи ћете у себи оно што је на-писано у Псалму (76, 4): “Сјетих се Бога, и обрадовах се”. (Филарет Московски).
Сјећај се Бога да се и Он свагда тебе сјећа. (Св. Исак Сирин).
Бог неће оставити тебе, али се ти чувај да Га ти не оставиш.
У свако вријеме опомињи се Бога и Он ће се опоменути тебе када паднеш у биједу. (Св. Исак Сирин).
Прије него ли те снађе невоља моли се Богу, и у вријеме туге наћи ћеш Га и чуће те. (Исти).
У вријеме сјећања на Бога умножи молитву, те да Он, када Га будеш заборавио, не заборави тебе. (Св. Марко Посник).
Сјећање на Бога не само не чини препреке нашим упражњавањима (пословима), него напротив чини те су нам она још пријатнија. Када се налазимо с добрим другом, ми продужавамо рад и у присуству његову, и још са већим задовољством и успјехом, особито када нам он још може помоћи својим савјетом, куражи нас својим присуством и чак нам помаже, ако ми у томе имамо потребе.
Ако будемо свагда умно посматрали Бога, ако Га се будемо непрестано сјећали, за нас ће све лако бити, све подношљиво, све ћемо ласно претрпити и подићи ћемо се више свега. (Св. Златоуст).
Бити пажљив пред Богом, или често и стално, по могућству, сјећати се Бога, не само да неће затрудњавати вршење послова земаљских и вршење обавеза свога звања, но ће их још већма олакшати и увјенчати још већим успјехом, стога што, приближавајући се к Богу мишљу, човјек долази у ближе, може се рећи, пријатељске односе и налази у Богу свемоћнога помоћника себи.
Када Бог уређује, тада и тешко постаје лаким. (Св. Златоуст).
Ко свагда ходи пред очима Господњим, са њиме је свагда и у свему Господ. (Филарет, архиеп. Черниговски).
Потруди се да ти Бог буде друг, и човјечија помоћ неће ти требати. (Св. Симеон Студит).
Сва своја дјела одушевљавај сјећањем на Бога, стога што без Бога не можеш ништа учинити, осим гријеха.
Без Господа не само град или дом човјеков, но и гнијездо грличино не гради се. (Филарет Московски).
Узалудно ћете рано устајати и дуго сиједити за радом, ако Господ не помогне.
Много се може урадити при помоћи Господњој, само ако се хоће да се много уради.
Све је Богу могуће; теби пак немогуће је ишта учинити без Бога; но и теби је “све могуће вјерујућему” (Мар. 9, 23). (Филарет Московски).
Ни у чему није нам тако потребна помоћ Божија, као у ствари нашега спасења, стога што ни у чему нисмо тако слаби као у чињењу добра.
Човјек може самога себе погубити, као што и губи; но спасти самога себе не може. (Св. Тихон Задонски).
Зло чинити и гријешити ми сами можемо, као што и гријешимо; али чинити добро без Бога ми не можемо. (Исти).
Пошто је Бог Творац свакога добра, зато се никакво добро не чини без Бога. (Филарет Московски).
Без Бога не само не можемо какво добро учинити, него чак ни хтјети га не можемо. (Св. Тихон Задонски).
Почетак је сваке врлине Бог, као и дневне свјетлости – сунце. (Св. Марко Посник).
Сво добро налази се само у једноме Богу, тако да без Њега и ван Њега нема добра.
Чешће се обраћај мишљу и срцем ка Богу – Извору врлина, и сам ћеш тада са Његовом помоћи чинити добра дјела; а тада – не бој се никога и ничега у свијету.
Порок, нека би имао на својој страни сву васељену, слабији је од свега; а врлина (доброчинство), макар остала и самохрана, моћнија је од свега, стога што има на својој страни Бога. Доиста, ко може спасти онога против кога је Бог? Ко може погубити онога коме помаже Бог? (Св. Златоуст).
Када Бог даје, ту завист ништа не може учинити; а када не даје, не помаже никакав труд. (Св. Григорије Богослов).
Чини све по Божијој вољи, па ћеш у Њему наћи помоћника. (Ава Јован).
Постојано се моли у свакоме послу, те да ништа не чиниш без помоћи Божије. (Св. Марко Посник).
Ко се не ослања (гордо) на своје труде, тај највећма осјећа силу Божију. (Ава Исаија).
Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свагда уза те. (Исти).
Свака нада, која вријеђа наду на промисао Божији – јесте безбожност.
Веома је несрећан онај који се не нада на Бога и мисли да сам себе усрећи.
Ко не живи под кровом Свевишњега, за њега се нигдје не може наћи мирног и безопасног уточишта.
Као што онај који је стао на паучину, пада у провалију, тако пада и онај који се ослања на своје моћи. (Св. Нил Синајски).
Ко се Бога боји, тај све по вољи Божјој чини. (Ава Евагрије).
Као што свијећа унесена у тамну одају освјетљава је, тако страх Божији, када се усели у срце човјеково, просвјећује га и учи га свима врлинама и заповијестима Божјим. (Ава Јаков).
Страх пред Богом јесте основ и корен побожности човјекове, – страх да како не увриједи Бога преступљењем Његових заповијести.
Гдје је страха Божијега тамо је успињање к врлини, а гдје је нерад и гдје нема страха тамо је силазак к безакоњу. (Духовни Маргарит).
Без страха Божијега, при самоме страху човјечијему, може се само изгледати добар а не бити.
Неко је казао о себи: Ја се бојим Бога, но бојим се и таквога човјека који се не боји Бога.
Страсти не могу преодољети оне (људе) који у себи имају страха Божијега.
Као што се восак топи од ватре, тако и неваљала мисао од страха Божијега. (Ава Таласије).
Чувај у себи страх Божији, и – не бој се падања у гријех.
Највећа је од небесних птица – орао; од звјерова земаљских – лав, а од синова људских – онај који се боји Господа. (Св. Јефрем Сирин).
Ако се узбојиш човјека, од Бога ћеш бити понижен; а ако се узбојиш Бога, онда ћеш и од људи бити поштован. (Св. Златоуст).
Страх Господњи смирава човјека, али га и у исто вријеме и узноси.
Ко се боји Бога више свега, тај се већ ничега у свијету не боји (Псал. 112, 6). (Прота П. Соколов).
Ко се истински боји Бога, тај се никога не боји, па макар ишао посред самртне таме.
Онај који се боји Бога, јачи је него ли сви ђаволи.
Ко се не боји Бога, тај треба свакога да се боји.
Нека је страх Божији вазда с нама и тада нас неће ништа ожалостити: ни биједа, ни болест, ни ропство, плијен или ма шта друго несрећно.
Бој се Бога не као мучитеља, но Га се бој из љубави. (Св. Атанасије Велики).
Бог је човјекољубац, како Га сви ми називамо; дужност је човјекова да буде богољубац.
А како да не љубимо Господа? Њиме живимо, Њиме дишемо, Њиме се крећемо. И зар онда није чудно, зар није противно простоме разуму да се срцем обраћамо ка ономе што је ван Бога и што нас може погубити?
Побожни Макарије, ученик Св. Антонија, идући једном са браћом, чу једнога дјечака гдје говораше својој мајци: “Један богаташ воли мене, а ја не знам зашто га мрзим; док један сиромашак мрзи мене, а ја га волим”. Чувши ово, Св. Макарије запрепасти се и замисли се. Шта је с тобом? – упиташе га браћа. “Ријечи које сам чуо – одговори св. Старац – значе ово: Господ Бог, богат у милосрђу, свакодневно нам пружа доказе очинске љубави своје, а ми безумници, не умијемо да цијенимо даре Његове; но дух душегубни, сиромашни и злобни (тј. ђаво), мрзи нас и као урличући лав тражи да нас прождере, а ми заслијепљени, волимо га и не стидимо се робовати му”!
Када би видјели да је поток у току своме заустављен парчетом хартије, ми би се запрепастили тим виђењем. – Сличној појави наличимо и ми, кад којекакве ситнице одвлаче нашу пажњу од Бога, а привлаче наш ум и уображење ништавни предмети и сметају нам да се зближимо са Богом у узајамној љубави.
Уз љубав к Богу немогуће је додати склоност ка земним предметима.
Чији је ум привезан ма којој и ма каквој земаљској ствари, тај не љуби Бога. (Св. Максим Исповједник).
Као што двије душе не могу одушевљавати једно и исто тијело, тако и двије љубави – љубав ка Богу и љубав ка свије-ту – не могу одушевљавати једну душу. (Св. Филарет Московски).
Двије врсте љубави производе двије врсте грађанства у цијелом свијету. Љубав ка Богу чини нас грађанима горњег Јерусалима, небескога града; љубав пак ка свијету чини нас грађанима Вавилона (грешнога града). Нека сада сваки себе упита: Шта воли? и сазнаће чији је он грађанин. (Блажени Августин).
Све ствари у природи крећу се по својој склоности: лаке се подижу у висину, тешке тегле к земљи. Код разумних створења, љубав служи свим наклоностима а оне теже онамо куда их вуче страст, која у срцу преовлађује. Тако, ако у нама господари љубав према трулежним задовољствима, жеље за почастима и славом, тада ми принадлежимо искључиво земљи, и узвисити се до небесних ствари биће нам тако тешко и трудно као камену када га у вис бацимо. Но ако ми, обуздањем и слабљењем тијела, подавимо у срцу све земаљске жеље – тада ће се наш богослични дух, не задржаван никаквим препрекама, брже уздићи ка Богу, него ли што бачени у вис камен полети с висине доље, ка земљи.
Блажени Августин, објашњавајући смисао изреке Псалмопјевца: “Имже образом желајет јелен на источники воднија, сице желает душа моја к тебје, Боже[2]” (Пс. 41, 2), говори да јелен обично умртвљује змије које му се, кад он тражи воду, на путу нађу, и да од тога (једења змија) осјећа силну жеђ, те са још већом брзином трчи извору. “Хоћете ли знати, продужава блажени учитељ Цркве, зашто у вама нема толико силне жеђи за савршенством и толике незадржљиве тежње к Богу? Стога што ви не газите змије, а ваше су змије чулне похотљиве страсти. Уморите ове змије неправде, – и тада ћете са удвојеним усрђем полетјети ка Извору живота и истине”.
Ватра наложена на земљи не тежи ка земљи, но се свагда диже у вис; тако и љубав твоја не треба да тежи ка теби, већ свагда да тежи к Богу.
Ми треба да имамо три срца: 1) за Бога: срце чисто; 2) за ближње: срце милостивно; 3) за себе: срце оштро. (Андријан Југски).
Ми смо толико обавезни љубити Бога већма но себе, колико је Он већи од нас.
Мјера љубави према Богу јесте љубав без мјере.
За Бога нема ничега пријатнијег него ли љубав. Ништа тако није угодно Богу као срце човјеково које гори љубављу према Њему. Без љубави сви поступци човјекови, ма колико по спољашности изгледали добри, па чак и велики, ништа не значе у очима Божијим и противни су Богу.
Киша бива корисна за земљу ако не пада када се земља још није ослободила од снијега и леда, већ пада када је се загријала сунчаном топлотом; слично овоме и благост Божија налази довољно примања само у срцима која су загријана љубављу к Богу.
Љубав ка Богу све преобраћа у средства за наше спасење и блаженство; без ње, сва средства не достижу циља Не може горити жижак без јелеја (уља), па и молитва не може озарити (освијетлити) без љубави. Дим од кадионице не може се појавити без ватре у њој, и молитва без љубави неће се уздићи к Богу.
Недостатак љубави ништа не може замијенити. Али љубав замјењује собом све недостатке. Воли, и ти ћеш поступати правично у сваком случају, и то непримјетно. Ово духовно начело научиће те како треба поступати у свима околностима. (Инокентије, архиепископ Хуам.).
Не говори ми да ти Бога љубиш – то су само голе ријечи; покажи љубав своју на самом дјелу. (Св. Златоуст).
Гдје је права љубав према Богу, тамо уста, тек што се отворе, благодаре Богу и прослављају Га. (Прота Ј. Толмачев).
Највјернији знак да у нама нема још ни зачетка љубави к Богу јесте – осјећати тегобу у служењу Богу, не хтјети извршавати, а још више сасвим неиспуњавати своје обавезе према Њему. Блажени Августин умјесно примјећује: “Трудови за оне који љубе нису несносни; они их развесељавају као лов ловце звијери, птица и риба. Волећи нешто, ми не опажамо труда или и сами труд волимо”.
Неко је рекао Ави Агатону: “Мени је дата заповијест, али испуњавање заповједи скопчано је са тугом; хоће ми се да испуним заповијест, али се бојим туге.” Старац је на то одговорио: “Кад би ти имао љубави, ти би испунио заповијест и побиједио би тугу”.
Зар ћеш наћи поткрепљења за извршавање подвига побожности код онога, код кога нема пламене љубави према Богу?
Само воли – и тада ћеш моћи учинити све што хоћеш. (Блажени Августин).
Воли све у Богу (ради Бога) и у свему љуби Бога.
Онај не љуби Бога ко љуби оно што Бог забрањује љубити.
Велика је увреда за Бога ако ти поставиш свијет за такмаца (противника) Богу.
Свака душа, која ма што друго воли већма него ли Бога, прељубница је.
Свемогући Творац наш, уколико нема себи равнога, утолико и љубав нашу неће ни са ким да дијели, већ тражи од нас сво срце наше; и премда нам наређује да имамо љубави према ближњима, ипак неће да та љубав буде ма колико препрека нашој свом душом љубави према Њему – Богу. (Теофан Прокоповић).
Ближњега не вријеђај и не обожавај, а себе не обоготвори (не поноси се); Бога воли свом снагом душе и духа свога, тј. свим срцем и свим умом.
Вољети себе треба само ради Бога и дјелимично ради ближњих; љубити ближње треба ради Бога; а љубити Бога треба ради њега Самога, те стога више свега. (Филарет Московски).
Љубав према себи треба приносити на жртву љубави према ближњима; а љубав према себи и ближњима треба приносити на жртву Богу. (Исти).
Ако желиш да спасеш себе вјером, заволи и воли увијек Онога у кога вјерујеш. (Исти).
Гори пламеном Божанске љубави, да не гориш оним од чега ће горити ђаволи.
Воли Бога свим срцем, свом душом и свима помислима својим, ако желиш наслађивати се вјечним радостима вјечнога блаженства, и то још на земљи живећи. А те радости су, вјеруј ми, тако велике, тако задовољавају наше срце, да ништа у овоме свијету неће и не може те обманути или завести.
Ништа у свијету нема тако што би могло одвојити од љубави према Богу срце, у које се та љубав уселила. (Ава Исаија).
“Како ћу себе сачувати од искушења”? – упитао је неко Аву Пимена. – Свети старац је одговорио: “У котао, који непрестано ври, не пада мува; и душу, која непрестано кипти љубављу према Богу, ништа саблазнити не може”.
Ако искрено заволиш Бога и будеш сталан у томе вољењу, никаква страст не може тобом овладати. (Св. Симеон Нови Богослов).
Свијет и све што је у свијету не значи ништа за онога коме је Бог све и сва.
Љубав према Богу јесте неисцрпно благо: ко је има, тај је богат; ко је лишен ње, тај је сиромашан. (Св. Василије Велики).
Ако би ми нешто ван Бога вољели, нама ће онда нешто недостајати, јер наше срце свагда нешто тражи и “до тога времена је узнемирено, док не достигне љубав Божију”. (Прота Ј. Толмачев).
Ако је теби досадно, то бива због тога што Бога још не волиш. Ако невјеста воли младожењу свога, онда њој с љубљеним њеним ни сиромаштина, ни биједа, ни тамница нису тешке; само јој је тежак раздвој од њега, и тада – ни богатство, ни радост не утјешавају је. Па када љубав људска то чини, колико ли ће већма љубав Божја? – Заволите Бога и настаните Га у срца ваша, и тада неће бити досадно, но ћете осјећати свагда неописану радост и сладост, свагда ћете живјети у спокојству духа. Речено је: “Окусите и видите како је благ Господ” (Пс. 33, 9). Симеон Зост).
С љубављу према Богу свуда је за човјека рај; без ње – свуда је пакао.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Ласно=лако
  2. Као што чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја Теби, Боже.

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!