ДУХОВНА ГРАДИНА

 

ХИЛАНДАРАЦ
ДУХОВНА ГРАДИНА
ЗБИРКА МУДРИХ ИЗРЕКА СВЕТИХ ОТАЦА
ЗА ДУХОВНИ ЖИВОТ
 

 
24. ЂАВО – СОТОНА
 
Зашто је Бог допустио ђаволу да нас искушава и напада? – Ради тога да, стрепећи и очекујући његов напад, будемо на опрези и, одржавши побједу, умножимо себи вијенце, тј. награду на ономе свијету. (Духовни Маргарит).
Кад не би било сотоне, који нас искушава и притјешњава, не би се могло јасно и јавно сазнати ко је усрдан, а ко је без опита и љењив.
Треба бити врло обазрив и пажљив, стога што наш непријатељ ђаво не спава: он је у старо доба истјерао човјека из раја, а сада не допушта узлазак на небо. (Св. Јован Посник).
Ми се толико не старамо о своме спасењу, колико ђаво о нашој погибији и пропасти.
Ђаво у току скоро осам хиљада година упражњава се у искуству да вара људе. (Прота Аврам Некрасов).
Дух зла неријетко и особито у садашње вријеме савјетује грешнику да не вјерује ни у само биће злих духова, да га тако што јаче подчини своме упливу и утицају.
Када животињи (коњу, волу, мазги) вежу очи, она мирно иде куда је воде (нпр. при извлачењу воде из водојаме итд.); ако ли јој не завежу очи, она неће да иде одређеном стазом. Тако и ђаво, ако може да завеже очи човјеку (у духовном смислу), онда га баца и гура у све видове гријеха. Када су човјеку отворене очи (опет у духовноме смислу, тј. када је познао жалосно стање у коме му се ојађена душа налази), тада се он ласно сачува од лукавства ђаволског. (Древни Патерик).
Ђаво ради тога и убјеђује неке да мисле како нема пакла, да их лакше баци у пакао. (Св. Златоуст).
Нико не може бити преварен ђаволом, ако се сам не сагласи с њиме или се не пода вољи његовој. Јер је казано: “Успротивите се ђаволу, и побјећиће од вас” (Јак. 4, 7). (Ава Сирин).
Војна са ђаволом прекраћује другу војну – против Бога. Боримо ли се са ђаволом, значи да се миримо са Богом. (Св. Златоуст).
Ђаво окривљује Бога пред људима, људе пред Богом и људе пред људима.
Макар да нешто и корисно савјетују ђаволи, и тада Господ забрањује да их слушамо.
Ђаво од памтивијека, не само кроз пороке него и кроз врлине, подмеће ногу човјеку: нпр. некоме препоручује строги пост, те овај оболи и падне на терет другоме; некоме савјетује да што украде и, бајаги, приложи за неко хумано дјело, дакле под видом милостиње учи га крађи, итд.
Непријатељ нашега спасења, ђаво, обично поступа овако: када живимо у безакоњу, он нам износи гријех као неку маленкост, до које се Цару неба и земље ништа не тиче; а када спази да се ми почињемо кајати за гријехе своје и ријешимо се да покидамо везе страсти, он нам слика Бога као немилосрднога судију, а гријехе наше представља као сасвим неопростиве. (Инокентије Херсонски).
Сотона духовно ослијепљава човјека ради тога да га наведе у гријех, а после му отвара очи да би га довео у очајање и у погибао (Мат. 27, 3; Јеврејима 3, 13). (Прота П. Соколов).
Ђаво, склањајући на гријех, износи нам пред очи милост Божју, а бацивши у гријех, представља правосуђе Божје.
До падања и погибељи наше ђаволи нам представљају Бога човјекољубивим, а по падању – неумољивим. (Св. Јован Лествичник).
За примање заповијести Божијих буди прост и искрен, а за одбијање лукавства ђаволског буди препреден и вјешт. (Св. Јефрем Сирин).
Ђаво, прије него ли учинимо гријех, слика нам Бога милостивим, а после гријеха – правосудним. То и јесте његово лукавство и подмуклост. А ти пак супротно томе чини. Прије гријеха представљај себи правосуђе Божије, да не згријешиш, а када сагријешиш помишљај о величини милосрђа Божијега, да не паднеш у очајање Јудино. (Св. Тихон Задонски).
Чувај унутрашњи мир усред искушења; и ако осјетиш неспокојство у срцу твоме, не објелодањуј га никаквим спољашним знацима, да би удаљио ђавола који, не могавши продријети у дубину душе, суди о њој по спољним твојим поступцима, и, изгубивши наду овладати њоме, одступа од тебе можда баш у то вријеме када си ти већ ослабио и готов био предати му се. – Слично томе, непријатељ, опкољујући град који се храбро заштићава и показује готовост да издржи дуговремену опсаду, понекад уклања опсаду баш у оно вријеме или минут када је град већ рјешавао да се преда; а ово зато, што непријатељ није знао ни за штете које су тешка оруђа наносила у граду, ни за метеж и страх опсађених становника.
Ђаво је исто што и ловац птица: буди већи од његових замки и кљуса. (Св. Златоуст).
Обраћајте се умом и срцем вашим к небу и вјечности, и нећете бити уловљени од ђавола. Птица, што већма у висину лети, тим је безопаснија; а када се спушта наниже на земљу, онда лако може бити ухваћена или убијена. (Св. Тихон Задонски).
Ради непрестано нешто добро, да би те ђаво свагда налазио у послу. (Блажени Јероним).
Ђаво нема никоме тако згодније да приђе него ли ономе који живи у нераду и љености. (Св. Тихон Задонски).
Занимајмо се свагда дјелима духовним, а особито молитвом, да би свагда, чим ђаво само приступи, чим само опроба да нам се приближи, нашао срце наше затворено за њега и наоружано.
Када лонац ври на ватри, онда ни мува ни каква друга животињица не може се њега дотаћи; а када се охлади, тада сједају на њега, а муве чак и улијетају. То бива и са човјеком: док се занима духовним пословима, непријатељ ђаво не може га ранити ни поразити. (Ава Пимен Велики).
Молитва вјерујућега јесте велико мучење и ужас за зле духове. (Св. Нил Синајски).
Срдачна у молитви топлота, јесте за ђаволе опаљујући пламен.
Као што нико не смије приближити се ономе који с царем земаљским разговара, ни пресијецати разговора, тако ни ђаволи немају смјелости да се приближе ономе ко с Богом молитвено разговара. (Св. Симеон Нови Богослов).
Као што јак вјетар подиже са земље прашину и носи је, тако и нашега супарника ђавола прогони глас слављења Бога, молитве и сузе. (Св. Јефрем Сирин).
Онај не може бити побијеђен ђаволом, у коме Христос, Побједилац ђавола, живи.
Христос је Својом силом побиједио кушача ђавола, и ми силом и именом Исусовим можемо га побјеђивати.
Име Исусово јаче је од челика, тврђе од гранита. Нема јачега штита, нема моћнијега оружја у духовној борби, него ли што је молитва Исусова (тј. “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога”. Ово се назива молитвом Исусовом.) (Ава Јов).
Као што пас, када види батину којом је некад изударан, брзо и далеко побјегне, тако и ђаво, видећи знамење Крста којим је некада његова сила смлаћена, боји се и дрхти и бјежи од вјерних. (Петар Могила).

One Comment

  1. роса петровић

    текст ове књиге је врло добар и цела књига од огромне користи нама читаоцима, не треба ништа мењати или преправљати, како јеромонах Атанасије у Поговору мисли да би требало. Ово је одлично урађено!