NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Drži um svoj u adu i ne očajavaj

Drži um svoj u adu i ne očajavaj

Pitanje:
Pomaže Bog, dragi oci, blagoslovite! Često sam od raznih duhovnika na nekim predavanjima, a i u običnim razgovorima, čuo da se citira naslov knjige starca Siluana „Drži um svoj u adu i ne očajavaj“. Iako knjigu nisam nabavio i pročitao, zamolio bih ako možete da mi pojasnite ove reči. Vaš rad na održavanju ovog sajta za nas mnogogrešne mirjane je od velikog značaja. Želim vam da istrajete u svom radu i pored svih iskušenja, znajući da svojim savetima pomažete nama palima da se pridignemo i krenemo iz početka u ovoj duhovnoj borbi. Hvala vam na uloženom trudu i neka vas Gospod nagradi mnogim dobrima. Vaš u Hristu odani
Aleksandar


Odgovor:
Dragi Aleksandre, Hvala na podršci i lepim rečima. Daje nam snage kada čujemo da neko ima kakve koristi od našeg rada. U vezi navedenog citata, on je iz knjige Pouke Starca Siluana, od arhimandrita Sofronija. Preporučujem ti da je potražiš negde u prodavnici ili biblioteci i pročitaš. Veoma je korisna. Učenik Starca Siluana, arhim. Sofronije beleži kako je u teškim trenutcima Starac čuo Božiji glas: „Drži um svoj u adu i ne očajavaj! Dugo je o. Siluan razmišljao o tome, dok nije shvatio Božiju poruku: „Prve godine, pošto sam primio Duha Svetog, mi s l io sam: Gospod mi je oprostio grehe – blagodat sve doči o tome; šta mi više treba od ovoga? No ne treba tako misliti. Neka su nam gresi i oprošteni, pa ipak treba da ih se seħamo i da žalimo zbog njih – samo tako ħemo sačuvati smirenost. Ja nisam tako radio i izgubio sam smi renje i mnogo sam prepatio od de mona. Tada nisam razumevao šta se to sa mnom zbiva. Mislio sam: moja duša poznaje Gospoda i Njegovu ljubav, odkud su onda naišle ove crne mi s li? Međutim Gospod se sažalio na mene i Sam me je uputio kako se treba smirivati: Drži u m svoj u adu i ne očajavaj! Eto, time se pobeđuje đavo. Kad god bih umom izlazio iz ada i njegovog plamena, rđave misli ponovo su na dirale.“ (Str. 32) Pozdravlja te, o. Srba

4 komentar(a)

  1. Nepoznati Muzicar

    Drzati um u adu i ne ocajavati znaci neprestano se smirivati. To nije da zamisljas ad ili da radis slike i predstave. Covek mora da misli na svoje grehove i da ih oplakuje ili trazi proska od Gospoda (pokajanie) Ali i to ima svoju meru ako pretera covek onda pada u ocajnje. Starac kaze utvrdi svoju meru kako ne bi opteretio svoju dusu. I kad zavrsis sa smiravanje odma se seti da ti je Bog odavno prostio ali ti se secas toga za da bi dobio skrusen duh, kojim se Bog najvise raduje.
    Ovako objasnava starac Siluan u svojim zapisima

  2. Svako ko ide putem spasenja mora pre Vaskrsenja proci Golgotu. Bilo kroz bolest, nemastinu, izdaju bliskr osobe ili smrt volhene isobe, psihicku borbu, depresiju, odbacenost od ljudi oviga sveta…i ne odustati nego sa nadom cekati, Bog ce doci, radost ce zasijati…ko pretrpi i izdrzi do kraja, u skrusenosti, bez bogohuljenja i beznadja, docekace tu nageadu koja ce ga uvesti u vecnu radost

  3. Ocajanje se ne odnosi na proslstost. vec na buducnost.Ocajava se ne zato sto sam gresio ,vec zato sto ne mogu da prestanem sa grehovnim zivotom.Covek se radja i umire gdesan, i radi se samo o meri smirenja,odnosno grsnosti koju trudom moze ostvariti.
    Vera je ono cudo koje spasava od ocajanja.

  4. Irena Radović

    Hvala na ovako pristupačnom i dušekorisnom objašnjenju. Stalno sam se pitala zašto mi Bog stalno vraća sećanje na prethodne grehe i zašto ih stalno viđam prisutne u drugim ljudima. Mislila sam da je to znak da mi Bog nije oprostio. Međutim, razlog tome je taj što sam olako prešla preko toga da mi ih je Bog oprostio, ali „nisam držala duh u ADU“! Što će reći, nisam bila skromna i skrušena, htela sam ići napred, a gde to napred bez skrušenosti i Smirenja, i neprestanog sećanja na greh?… a lako će Gospod da Oprosti! Hvala! Smirenje…

Ostavite odgovor na Nepoznati Muzicar Otkaži

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *