Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Однос Главе Цркве према телу Цркве

 

Благодарећи Глави Цркве — Господу Христу —, све њене светиње, све њене божанске и човечанске особине преносе се путем перихорисиса и на тело њено због ипостасног сједињења двеју природа у Личности Богочовека Господа Христа, освећујући га, охристовљујући га, обогочовечујући га. Ο томе Свети Григорије Ниски богомудрује: Ко зна да је Христос „глава Цркве”,[1] нека најпре размисли ο томе да је свака глава једне природе и једне суштине — са потчињеним јој телом, и да као неко сродство сједињује оделите чланове у једну целину, производећи саосећање и слогу целине са деловима.

Уколико се пак нешто налази изван тела, онда је свакако туђе и глави. Овом благовешћу Свето Писмо нас учи, да оно чиме је по природи Глава, то треба да буду и посебни чланови, да би били сродници Глави. Α ми смо чланови који сачињавамо тело Христово. Ако неко узме члана Христовог и начини га чланом блуднице,[2] он ће необузданом страшћу похотљивости, као мачем, одвојити тог члана од Главе. Тако и остале страсти, као мачеви, одсецају чланове од тела коме припадају, и сви се они одвајају од Главе = Христа. Тако дакле, да би тело остало цело по својој природи, неопходно је да и оделити чланови буду сједињени са Главом, пошто су у суштини исто што и Глава.

Ако Главу сматрамо бесмртном, онда се на сваки начин и чланови имају сматрати бесмртнима.

Тако и друге појмове које приписујемо Глави: мир, освећење, истину, и томе слично, дужни смо приписивати и члановима. Јер се све то преко Сина јавља у члановима, пошто Апостол сведочи да они имају природну везу са Главом, говорећи: Он је Глава: из Њега све тело складно састављано и склапано оним што сваки зглавак помаже, радећи према мери свакога члана, и чини да тело расте на сазидање самога себе у љубави.[3] Чланови су дужни да следују путевођству Главе.[4]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Еф. 5, 23.

[2] 1 Кор. 6, 15.

[3] Еф. 4, 15,16

[4] De perfectione, P. gr. T. 46, col. 272, 273.

 

Comments are closed.