Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

БОГОЧОВЕК КАО СУДИЈА

Други Долазак Христов и Царство будућег века

 

Време и знаци Другог Христовог Доласка

 

Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан другог доласка Христовог. у тај необични дан престаће да постоји време. Тада ће се збити чудна реч Светог Откривења: „Времена неће бити више”.[1] На неки тајанствени начин време ће утонути у вечност. Али, док нам је у Светом Писму јасно откривено шта ће се све догодити у последњи дан, није нам откривен сам тренутак у који ће наступити тај дан. То је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она је сакривена и од Анђела и од људи, и живи у неприступачној светлости Божјег свезнања. На непосредно питање светих Апостола ο томе, Спаситељ је одговорио: О дану томе и часу нико не зна, ни Анђели небески, до Отац мој сам.[2] Ову им тајну није казао ни онда када им je у времену између Свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им ο Царству Божјем.[3] Α када су Га питали: Господе, хоћеш ли сада успоставити царство Израиљево? Он им је одговорио: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.[4] Ни великом Апостолу народа, коме је „по откривењу казана тајна” Еванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом,[5] није откривена тајна ο томе кога ће тренутка наступити последњи дан, дан другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: За час. и времена, браћо, није потребно да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.[6]

Благовест је Светог Откривења: Господ ће по други пут доћи; а када — то не знамо. По промислитељском човекољубљу Божјем то је сакривено од нас, да бисмо даноноћно стражили над собом помоћу светих врлина очекујући Спаситељев долазак. На то указује Спасово упозорење Његовим следбеницима: Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш;[7] стражите, јер не знате дана ни часа у које ће Син Човечији доћи.[8]

Таква промислитељска изненадност другог доласка Спасовог корисна је за праве хришћане, али не за оне који су душу своју раслабили, помрачили пороцима, загадили страстима, и на тај начин постали плен „окамењене неосетљивости”.[9] Безбрижност и окамењена неосетљивост људи пред други долазак Господа Христа биће слична безбрижности и окамењеној неосетљивости људи у време Нојево, јер, по речи Спаситељевој, као што је било у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина Човечијег; као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не осетише док не дође потоп и однесе све, — тако ће бити и долазак Сина Човечијега.[10] Зато, будите готови, саветује Спаситељ, јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији.[11] Живећи тим саветом Спасовим, Апостоли га са много ревности предају хришћанима: Браћо, приближи се долазак Господњи,[12] приближи се крај свему;[13] последњи је час.[14]

Но, иако нас је Господ, спасења нашег ради, оставио у неизвесности ο часу Свога другог доласка, није нас оставио у неизвесности ο знацима који ће претходити Његовом другом доласку и ο сигналима који ће наговестити близину Његовог доласка. Ти су знаци: проповедање Еванђеља свима народима, свој твари; обраћање Израиља Христу; појава Антихриста; велики потреси међу људима и у природи: ратови, револуције, глади, помори, земљотреси, велики знаци на небу.

Проповед Еванђеља свима народима, и све што она буде изазвала међу њима, биће сигнал другог доласка Спаситељевог, по речи Његовој: Проповедаће се ово Еванђеље ο Царству по свему свету, за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај.[15] То значи: Еванђеље ће постати познато свима народима,[16] али не значи да ће га сви народи и усвојити. На то указују речи: за сведочанство свима народима. Α оне значе: за сведочанство свима народима ο љубави Божјој према њима, ο искупитељском подвигу Јединородног Сина Божјег, ο Цркви и ο васцелом чудесном Богочовечанском домостроју спасења у њој, и у опште ο свима вечним истинама Божјим у њој. Стога нико неће имати оправдања за неверовање у Христа Бога; нико се неће моћи изговарати: нисам знао за Христа, за силу и моћ Његовог Еванђеља и за вечне истине Божје. То сведочанство свима народима ο Еванђељу даће могућности да у Цркву Христову, по речи Апостола народа уђе „пуноћа народа[17] тојест “сви предвиђени Богом незнабошци”.[18] С друге пак стране, многи ће, кад сазнаду за Еванђеље, бесомучно устати против њега, и тиме показати колико су људи заљубљени у зло, колико су постали робови греха и лажи, колико су постали оруђе сатанског зла против вечног Божјег добра.[19] И у тој општој борби за и против Еванђеља, наступиће тренутак када ће се, по речи Апостола, сав Израиљ спасти,[20] и испуниће се пророштво старозаветног Еванђелиста: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.[21] Ово обраћање Израиља Христу, по претсказању пророка Малахије, извршиће пророк Илија Тесвићанин,[22] који ће заједно с Енохом доћи с неба у дане Антихриста, и борити се против њега за правду Еванђеља Христова.[23]

Насупрот ширењу Еванђеља Христова, подвижници зла ће ширити и распростирати зло у свима могућим облицима. Да би омели успех Еванђеља, они ће мобилисати све лажи, сва зла, сва насиља, све ужасе, и натуткати их на хришћане, еда би саблазнили, ако је могуће, и изабране. Плиткоумни поклоници зла напредоваће у злу; у капи меда даваће отров зла; маскираће зло најпривлачнијим маскама; умножиће безакоња до ужаса; ронећи у дубине христоборачких душа, помамљено зло изазиваће потресе у њима, минирати их, и оне ће експлодирати безочном хулом на све што је Христово; „ад всесмјехливиј” — свеисмевајући ад исмејаће све што је Божје; тајна зла опчиниће многе, залудеће их; својим лажним сјајем и привременим успехом зло ће саблазнити многе.

Сво то махнито пировање зла Апостол назива тајном безакоња — το μуστήριον της ανομίας —која ради у синови ма противљења,[24] ради против свега Христовог и Божјег, и чини да људи одступају од Господа Христа.[25] Против тајне Божје, тајне Христове, — а то је Црква —, иставља се тајна Сатане, тајна зла. Вешто маскирајући себе, зло ће у последње дане дејствовати успешно кроз лажне христосе и лажне пророке.[26] Описујући то време, Спаситељ говори: Многи ће доћи у име моје говорећи ја сам Христос. И многе ће преварити.[27] И изићи ће многи лажни пророци, и превариће многе.[28] Α свети апостол Павле, у својој пророчкој визији, као објашњавајући ове Спаситељеве речи, вели: Дух Свети разговетно говори да ће у последња времена одступити од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске.[29] Разоривши лажју чак и савест своју, они ће живети по својим жељама ругајући се свему Христовом.[30] Залуђени злом, они здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити учитеље који ће им ласкати, и одвратиће уши од истине, и скренуће се ка гаталицама.[31]

Посматрајући последња времена са своје богочовечанске небеске осматрачнице, и обиље зла у њима, апостол Павле пише Тимотеју: Знај да ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати самољубиви, среброљубиви, хвалише, горди, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, непримирљиви, клеветници, неуздржници, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли.[32] Зло ће се силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне,[33] и невоља велика каква није била од постања света нити ће бити,[34] и због умножених безакоња охладнеће љубав многих, и многи ће се саблазнити,[35] мрзост опустошења биће на месту светом,[36] и — Син Човечији када дође, хоће ли наћи веру на земљи?[37]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Откр. 10, 6.

[2] Мт. 24, 36; ср. Мк. 13, 22.

[3] Д. А. 1, 3.

[4] Д. А. 1, 7. 8.

[5] Еф. 3, 3; Гал. 1, 12.

[6] 1 Сол. 5, 1—2; ср. 2 Петр. 3, 10.

[7] Мт. 24, 42; ср. 24, 44. 50; Мк. 13, 33—35; Лк. 12, 35—40; 17, 24—30.

[8] Мт. 25, 13.

[9] Молитве пре спавања; молитва седма, у којој се православни хришћанин моли: Господе, избави ме од сваког незнања, и заборавности, и малодушности, и окамењене неосетљивости.

[10] Мт. 24, 37—39.

[11] Мт. 24, 44.

[12] Јак. 5, 7. 8.

[13] 1 Петр. 4, 7.

[14] 1 Јн. 2, 18.

[15] Мт. 24, 14

[16] Мк. 13, 10.

[17] Рм. 11, 25.

[18] Блаж. Теофилакт, Тумач. Посл. Римљанима, сар. 11, ν. 25; Ρ. gr. t. 123, col. 493 AB.

[19] Cp. MT. 24, 9

[20] PM. 11, 26.

[21] Ис. 59, 20; cp. 27, 9; Осија, 3, 5.

[22] Малах. 4, 54

[23] ср. Св. Дамаскин, De fide, IV, 26

[24] 1 Сол. 2, 7.

[25] 2 Сол. 2, 3.

[26] Мт. 24, 24.

[27] Мт. 24, 5.

[28] Мт. 24, 11.

[29] 1 Тм. 4, 1.

[30] 1 Тм. 4, 5; 2 Петр. 3, 3; Јуд. 18.

[31] 2 Тм. 4, 3—4.

[32] 2 Тм. 3, 1—5.

[33] Мт. 24, 6. 7; Лк. 21, 11; Мк. 13, 8.

[34] Мт. 24, 21.

[35] Мт. 24, 12. 10.

[36] Мт. 24, 15.

[37] Лк. 18, 8.

 

Comments are closed.