ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу
Непогрешивост Цркве. Антитројица: грех, смрт и ђаво
Свети Григорије Палама апостолски благовести: Грех нас несумњиво одваја од Цркве, и једино нас покајање измирује са њом; и грех против истине је тежак свима. Па и caми епископи, овлашћени учитељи истине, не изузимају се од овог правила: ако остану верни Предању и раде у сагласности са васцелом Црквом, ако остају у својим епархијама, тада су они у истини. Но одвоје ли се од учитељства, они губе не само своје учитељство него и само својство хришћанина, и њихове анатеме немају никакву вредност. Не само епископи, него и читаве помесне Цркве могу се одвојити од истине, тако се Црква латинска није још вратила Православљу. Црква, стуб и тврђава истине, није мање непоколебљива и чврста, ослањајући се темељно на оне који држе истину. И заиста они који припадају Цркви Христовој јесу сви у истини, а они који су једном засвагда напустили истину, самим тим су напустили Цркву. Чудо непогрешивости Цркве остварује се у телу васцеле Цркве. То значи: непогрешивост Цркве остаје коначно искључиво привилегија Христа, право Христа, Главе Цркве, који дајући људима дарове Духа — нарочито апостолско учитељство — којега се сви могу показати недостојни, продужује да живи и да се пројављује у Његовом Телу као целини. Црква, Тело Христово обухвата подједнако анђеле и праведнике свих времена.[1]
Ми у земаљском свету знамо, од Богочовека знамо: Истина је Богочовек; Истина је оваплоћени Бог Логос; Истина је тело Богочовека Христа = Црква. Ту благовест објавио је сам Свеистинити Бог и Господ Христос, и показао је Собом остварену у земаљоком свету, који се давио у безобалном мору лажи: „Ја сам Истина”.[2] И то Истина која је једини Пут у Живот Вечни, а и сам Живот Вечни са свима божанским светињама и красотама, какве око људско не виде, и ухо не чу, и срце човеково не наслути.[3] Све што је Богочовеково, са свих страна је бескрајно и безгранично. И Богочовек — Истина ослобађа људско биће од свих убиствених ограничења. Α то су: грех, смрт и ђаво. Они се свим силама труде да човекове боголике бескрајности и богочежњиве безграничности ограниче, раслабе, опатуље, заробе, паралишу, униште, сведу на небиће, и тако човека потопе у свој страшилни богоборачки пакао, у коме нема краја ни мукама, ни ужасима, ни страхотама, ни злоћама. Ослобођење од тога? Једино Господ Христос, и Богочовечанска слобода што је у Њему. Зато је Он, једини у свима човечанским световима, објавио благовест: „И познаћете Истину, и Истина ће вас ослободити”.[4] Чега? — греха, смрти и ђавола.
И заиста, свемилостиви Господ Христос je ослободио род људски свеужасне тројице, антитројице: греха, смрти и ђавола. И непрекидно ослобађа свакога човека који то хоће. Отуда у светог Апостола благовест и заповест: „Стојте у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити”.[5] Α то је могуће свакоме који верује. По обећању Свемилостивога и Свеистинитога: „Све је могуће ономе који верује”.[6]
НАПОМЕНЕ:
[1] тамо, стр. 250. 251.
[2] Јн. 14, 6.
[3] Јн. 14, 6; 1 Кор. 2, 9—12.
[4] Јн. 8, 32.
[5] Гал. 5, 1.
[6] Мк. 9, 23.
