ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу
Црква Божија – слика и обличје душе
Сва Црква Божја је слика и обличје душе, замишљене саме по себи. Света Црква није само слика целог човека, постојећег спојеношћу душе и тела, него је и слика (εΐκάν=: икона) са ме душе, посматране умом посебно.
Пошто је душа уопште састављена од умне и животне силе, од којих се умна сила самостално по својој вољи креће, а животна сила остаје као што јесте по природи — ванвољна — άπροαιρέπως. И опет: умна сила има созерцатељни и делатни део: созерцатељни део назива се умом, а делатни — логос = разум. Умну силу покреће ум, а ο животној промишља логос = разум. Ум јесте и назива се мудрошћу, када на сваки начин очувава непромењеним своја кретања ка Богу; а такође логос = разум јесте и назива се разумношћу, када целомудрено животну силу, којом он управља и ο којој промишља, покаже непристрасном, присајединивши је уму делатностима, и тако је покаже да и она као и ум носи на себи једну иcту и истоветну ознаку Божију кроз врлину — δι αρετής.
Ова пак ознака Божја природно се раздељује и на ум и на разум, те се тако душа још више показује да је претходно сачињена од ума и разума, тојест да је умна и разумна.[1]
НАПОМЕНЕ:
[1] тамо, Мистаг. V. Р. gr. t. 91, col. 672 С — 673 Α.
