Догматика Православне Цркве – Том III (други део)

ЦРКВА – БОГОЧОВЕЧАНСКО ПРЕДАЊЕ
Црква на свом Богочовечанском путу

 

Црквена гносеологија

 

Откако је Богочовек Господ Христос у земаљском свету као Црква, Он је за род људски постао, и занавек остао, непогрешиво мерило живота, истине, добра, вере, љубави, бесмртности, вечности, знања, савести, човека, Бога, душе, тела, земље, неба; речју свега видљивог и невидљивог. Новозаветна богочовечанска гносеологија, и тиме црквена гносеологија је сва у Њему и сва од Њега. Насупрот њој стоји незнабожачко-хуманистичка гносеологија: „човек je мера свих ствари”. Стоји човек према Богочовеку. Човек, сав беспомоћан у свима својим тамама и помрчинама, без икаквог излаза из њих, све — док не поверује у васкрслог Богочовека и уђе у Његове чаробне светове, какве око људско не виде, и уво људско не чу, и срце људско не наслути.[1] Свети Златоуст благовести: Ми смо научени веровати, не испитивати; верујући се просвећујемо; не подајући се радозналости, примамо крштење. Код јеретика крштење није — просвећење; они примају крштење телом, а душом се не просвећују. Безумље је јеретика: они умртвљују веру и уводе испитивање, и тиме умртвљују богословље, а у нас царује живи Господ Христос и ми Му се клањамо како треба. Јеретици се држе аристотелизма, претпостављају Платона Еванђељу. Одбацили су проповед вере, и увели неверујуће испитивање. Заиста је умрла истина у безбожних јеретика, и завладало аристотеловско учење.[2]

На питање: треба ли мрзети непријатеље и незнабошце? Свети Златоуст одговара: разуме се, треба мрзети, али не њих него њихово учење; мрзети не човека него порочну делатност и покварену вољу. Човек је — дело Божије, а заблуда — дело ђавола. Међутим, ако треба мрзети непријатеље Божије, онда треба мрзети не само безбожнике него и грешнике; а у таком случају ми ћемо бити гори и од зверова, гнушајући се свих и надимајући се гордошћу, као фарисеј.[3]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Cp. 1 Kop. 2, 9.

[2] На речи: „у почетку беше Логос” (Јн. 1, 4), 2; Р. gr. t. 63, col. 547. 548.

[3] Ο љубави; Ρ. gr. t. 62, col. 578.

 

Comments are closed.