ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој
Богочовечански разум Цркве
Само богочовечанском разуму Цркве, људски разум се толико очисти, преобрази, освети, усаврши, да постиже врхунско савршенство. Тада, једино тада он разуме и себе, и свет око себе, и Бога, и Његову творевину, и Богочовека, и Његову пресвету тајну — Цркву; и доживљује логосно свејединство твари, логосну свециљност, логосну свецелисходност. Тада разум долази “до потпуног уверења” да је у Цркви: „Све благо мудрости и знања сакривено”[1]. У Цркви која је ту, у нашем човечанском свету, и помоћу које је наш свет органски сједињен са небеским светом. Јер својим богочовечанским организмом она обухвата све светове. Нема вечне мудрости и бесмртног знања, а да нису у њој. Само, све је то „сакривено” од огреховљеног, неосвећеног, неохристовљеног разума људског. А откривено? — разуму освећеном, охристовљеном; разуму учлањеном у свети саборни разум Цркве.
НАПОМЕНЕ:
[1] Кол. 2, 3.
Плирома или пуноћа божанског.
Шта је то плирома