Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Доживљавање догмата

 

Дела Апостолска” показују и доказују ову еванђелску истину: Живот Цркве је живот у Духу Светом и Духом Светим: живот у свима еванђелским догматима, а понајпре у догмату васкрсења Христова. Хришћанин је хришћанин доживљујући догмат васкрсења од врха до дна; и то благодаћу Духа Светог и ревновањем у врлинама. Еванђелски живот, апостолски живот, хришћански живот није друго до доживљавање и преживљавање светих догмата, светих истина еванђелских. Приручник таквог живота и јесу „Дела Апостолска”. На наше очи врши се у Цркви Духом Светим преображај, богочовечански преображај људских бића. Најпре апостола. По сведочанству Светог Златоуста, апостоли су, примивши на дан Свете Педесетнице Светога Духа, постали сасвим други људи: .,у њима се зацарила свака савршена врлина”.[1]

На Духовдан „апостоли се напунише Духа Светога”[2] занавек, за сву вечност, и постадоше непресушни извор благодати Светога Духа за Цркву кроза све векове и кроза сву вечност.[3] Отуда је искључиво — ‘εξαίρετον — апостолима припадало право: преносити, давати Духа Светога другима — Πνεύμα διδύναι έτέροις.[4] На Духовдан Црква се напунила свих божанских „сила с висине”,[5] сила: да чини најразноврснија чудеса, да побеђује разноврсне грехе, да убија сваковрсне смрти, да обезоружава ђаволе, да чини све што је људима на спасење, на освећење, на преображење, на охристовљење, на обогочовечење, на обожење, на отројичење. Α да ће апостоли Црквом бити благовесници Христовог Еванђеља сведочи то што им се показаше раздељени језици као огњени над сваким од њих.[6] Речено је „као огњени”, да се не би помислило да је Дух нешто вештаствено.[7] Благодат дата Цркви на Педесетницу једна је и иста и на Педесетницу и данас.[8] У ствари, Црква је непрекидна Педесетница, непрекидни Духовдан.[9] Све божанствене силе непрекидно делају Духом Светим у Богочовечанском телу Цркве, и остварују у простору и времену нови, богочовечански живот на земљи. Да, заиста Духом Светим све постаје могуће ономе који верује у васкрслог Господа Христа. Сво је небо на земљи Црквом, и сва земља на небу — Црквом. Ваистину “с нама Бог” = Емануил: то Црква, јер то Богочовек Господ Христос: то Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Омил. на Дела Апостолска, Homil. I, 1; Р. gr. 1. 60, col. 15.

[2] Д. Α. 2. 4; 8, 18; 9, 17; 10, 44. 47; il, 15; 19, 5.

[3] тамо, Homil, 4, 2; col. 45.

[4] тамо, Homil. 18, 3; col. 144.

[5] Лк. 24, 49; Д. Α. 1, 8.

[6] Д. Α. 1, 3.

[7] тамо, Homil. 4, 1; col. 43.

[8] тамо, Homil. 1, 6; col. 22.

[9] Д. А. 10, 44—48; 11, 15—16; 15, 8—9; 19, 6.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома