Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЦРКВА – НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА
Пневматологија – Учење о Светом Духу у Цркви

 

Богочовечанске врлине

 

То показује да је живот Цркве органска заједница Бога и човека, Божјег и човечјег. Само накалемљен свим бићем на Богочовеку (а накалемљује се човек вером, љубављу, молитвом и осталим еванђелским врлинама), човек добија животворне силе од Богочовека, и тако оспособљује себе за еванђелска и божанска дела, мисли, осећања, жеље. Богочовечанске врлине: вера, љубав, нада и остале, Духом Светим сједињују следбенике Христове са самим Господом Христом, и са самим Тројичним Божанством; сједињују и спријатељују и освемоћују.[1] Христолика љубав, и остале христолике врлине, оствариване у овом грехољубивом свету, изазивају грехољупце против христоносаца, те их грехољупци гоне и муче и убијају. Зато човекољубиви Господ даје следбеницима својим „Утешитеља”, Духа Светог, да их теши у њиховим мукама и страдањима за Христа.[2] Страдања могу да саблазне, и неко може помислити: Христос је слаб, немоћан, немилосрдан; нас муче, убијају, а Он?[3] Зато свебрижни Спаситељ вели својим следбеницима на Тајној вечери: боље је за вас ако ја идем; јер ако ја не идем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу га κ вама.[4]

Дух Свети је сав Христов по Божанству, не зато што од њега исходи, (јер Дух Свети исходи само од Оца по Божанству), него што Му је једносуштан. Христос је Истина, а Дух Свети је Дух Истине; када дође — „упутиће вас на сваку истину” ο мени “јер ће од мога узети и јавити вам”.[5]Тројично Божанство најпотпуније нам казује своју тајну кроз оваплоћеног Бога Логоса, кроз Богочовечанско тело Цркве.[6] Зато је и јављање, и делатност и црквовање Светога Духа увек у категорији Богочовечјег: увек Богочовеком, ради Богочовека, у Богочовеку. Радост, једина истинска, једина вечна радост за људско биће у свима световима и јесте чудесни Господ Христос — Бог Логос који је постао човек, постао Црква, и у њој нам дао Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечно Добро, Вечну Радост, и кроза све подарио нам охристовљење, обогочовечење, одуховљење, отројичење, обожење, оцрквењење, спасење.[7]

Господ Христос је постао Црква, да свему што се уцркви да живот вечни Духом Светим, и кроза Њ васцелом Светом Тројицом. Јер живот вечни и јесте познање Свете Тројице, поседовање Свете Тројице, живљење у Светој Тројици.[8] Црквом = Богочовеком све Божје постало је човечије, и све човечије Божје. Ту благовест објављује Господ Исус кроз своје речи упућене Оцу Небеском: Моје све је твоје, и твоје моје.[9] На тај начин, све што је људско освећује се у Богочовечанском телу Цркве Божје, постаје свето “примајући Духа Светога”[10] који је сав у Цркви Богочовека ради.

Сав у Цркви као душа Богочовечанског тела Цркве, Дух Свети непрекидно дела у њој: сведочи ο Господу Христу као Спаситељу и спасењу,[11] упућује на сваку истину,[12] учи свему што је Христово[13] суштински уједињује све чланове Цркве у богочовечанско јединство,[14] говори из светих апостола и истинских верника,[15] чини сва чудеса,[16] извршује свете тајне и свете врлине. Доказ? Васцело Еванђеље Господа Христа = васцели Нови Завет и васцело апостолско православно Предање.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Јн. 15, 14—16.

[2] Јн. 15, 26; 14, 16, 26.

[3] Јн. 16, 1—2.

[4] Јн. 16, 7.

[5] Јн. 16, 13. 14.

[6] 1 Тм. 3, 15—16; Еф. 4, 21; Мт. 11, 27.

[7] Јн. 15, 11; 16, 22; 17. 13.

[8] Јн. 17, 1—7.

[9] Јн. 17, 10.

[10] Св. Златоуст, In Ioannem, Homil. 82, 1; Ρ. gr. t. 59, col. 413.

[11] Jн. 15, 26.

[12] Jн. 16, 13—14.

[13] Јн. 14, 26; 16, 13.

[14] Јн. 17, 11. 21. 22—23.

[15] Мт. 10, 20; Мк. 13, 11; Лк. 12, 12.

[16] Мт. 12, 28—32; Мк. 3, 29; Лк. 12, 10.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома