Догматика Православне Цркве – Том III (први део)

ЕКЛИСИОЛОГИЈА – УЧЕЊЕ О ЦРКВИ
Црква, Светајна Христова – Благовест о Цркви и животу у Њој

Спасење: непрекидно доживљавање Спаситеља

 

Да би се сваки од нас испунио том пуноћом Божанства, неопходно је да живи Господом Христом: да верује Њиме, да воли Њиме, да се моли Њиме, да мисли Њиме, да осећа Њиме, да хоће Њиме, да постоји Њиме, да човекује Њиме, да бесмртује Њиме, да вечнује Њиме. Ина тај начин спасе себе од греха, смрти и ђавола. Јер спасење и јесте непрекидно доживљавање Спаситеља, који нас на тај начин и спасава од сваког греха, од сваке смрти, од сваког ђавола. Зато наше спасење и није друго до наше охристовљење Христом Спаситељем, наше обогочовечење Њиме, наше обожење Њиме, наше освећење Њиме, наше просвећење Њиме, наше преображење Њиме, наше васкрсење Њиме, наше вазнесење Њиме, наше отројичење Њиме; речју: наше оцрквењење Њиме = наше испуњење Њиме, Његовом Божанском пуноћом и свима Његовим животворним силама.

Спасење је двострук подвиг и процес: ослобођење себе од греха, смрти и ђавола, и испуњење себе Христом Богом — Спаситељем. То је истовремено двоструко збивање: улазећи у нашу душу и испуњујући је Собом кроз свете тајне и свете врлине, Спаситель нас ослобађа греха, смрти и ђавола и уништава их силом Свога Божанства. Отуда је спасење не само отпуштање грехова, него и обожење — испуњење свога бића Христом Богом Спаситељем. Спасен је тиме спасен што живи Спаситељем Богом, који једини и има силе да уништи, и уништава у нама сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. И та спасеност, та спасаваност се пројављује увек као свети живот, живот у Христу Богу, живот у Духу Светом. Испуњен благодатним силама божанским кроз свете тајне и свете врлине, човек хришћанин сасвим природно живи светим животом, угледајући се увек на Бога у телу[1], Господа Христа, који је увек сав у Цркви, и кроз Цркву у сваком члану Цркве: увек један исти, и јуче, и данас, и вавек.[2] Тако је слатко и лако са Христом Спасом бити човек.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Ср. Еф. 5, 1; Кол. 1, 10

[2] Јевр. 13, 8.

 

2 Comments

  1. Плирома или пуноћа божанског.

  2. Шта је то плирома