Догматика Православне Цркве – Том II

ОДЕЉАК ТРЕЋИ
Богочовеково дело – Сотериологија

3. Тајна Спаситељевог преображења и тајна спасења

 

На своме богочовечанском путу у овом свету Господ Христос је своју људску природу пронео и кроз преображење као кроз неопходни догађај у свом божанском домостроју спасења рода људског. Преобразивши се на Тавору, Господ је показао да је преображење људске природе Божанском, неопходни услов у богочовечанском подвигу спасења света од греха, зла и смрти. Јер је спасење немогуће без преображења људске природе Богом из греховне у свету, из рђаве у добру, из смртне у бесмртну. У самој ствари, спасење се и састоји у свестраном преображењу људске природе Богом.

Као и све Спаситељево, тако и његово преображење има општечовечански значај, јер се Он, по речи светога Прокла, преобразио не просто него да би нам показао будуће преображење природе (την μέλλουσαν της φύσεως μεταμόρφωσιν)[1]. Као нови родоначелник Спаситељ на Тавору показује кроз какво преображење имада прође људска природа на своме путу освећења, обожења, спасења. Као нови Адам, Богочовек Христос својим преображењем на чудесан начин захвата сав род људски и у својој човечанској природи обавља, у начелу, преображење целокупне природе људске. Живећи Господом Христом као својим непрекидним и вечним животом, Црква Православна свим бићем својим осећа незаменљиви значај преображења Спасовог у делу спасења рода људског и целокупне твари.

Посматрајући sub specie Christi адамску природу људског рода, видовито сазнање васељенске Цркве види у Спаситељевом преображењу његову жељу, да људску природу измени, преобрази помоћу свога Божанства[2]. Својим преображeњем Господ је преобразио састав наше природе, озаривши га својим божанским телом, и дао му првобитно достојање бесмртности.[3] На дан Спаситељевог Преображења сва је људска природа божански заблистала божанским преображењем, јер преображавајући се Христос спасава све.[4] Својим божанским преображењем наш Творац је извукао из трулежи боголико биће људско, које се у старини грехом предало трулежи, и обожио је разум људски; преображава се Христос, спасавајући све.[5] Огњем Божанства Господ Христос преобразио је нашу људску природу и обасјао је првобитном бесмртношћу.[6]

Светли дан Христовог Преображења јесте дан просвећења и обожења људске природе. Тог дана је Богочовек Христос својом свемоћном и свеспасоносном силом захватио поцрнелу од греха природу људску, и просветивши је обоготворио[7]. Зрачећи и блистајући ослепљујућом светлошћу свога преславног Божанства, Господ Христос је на Тавору свет просветио[8]. Својим страшним преображењем Господ Христос је објавио превечну тајну која је била сакривена[9], и људске су очи виделе невиђено: тело земно блиста божанским сјајем, тело смртно зрачи славом Божанства. То је отуда што је Логос постао тело, и тело Логос. Слава телу није долазила споља него изнутра из надбожанског Божанства (ύπερϋέου θεότητος) Бога Логоса са телом ипостасно сједињеног на неизразив начин. Како се меша оно што се не може мешати, и остаје несливено? Како се може степи у једно (εις εν) оно што је несједињиво (τά ασύμβατα)? Το је последица ипостасног сједињења. Због јединства ипостаси и међусобног несливеног прожимања (και της έν άλλήλοις άσυγχΰτου περιχωρη’σεως) својства Божанске природе τω τρόπω της άντιδόσεως [= начином размене] постају човечанска, а својства човечанске природе постају божанска[10].

На гори Тавору Господ се преобразио обасјавши сву васељену својом светлошћу, да избави свет од преступа[11]. Спаситељево преображење је „бездан неприступне светлости (φωτός απροσίτου άβυσσος)”, светлости која се неограничено излила на Тавору[12], и залила сву твар, а на првом месту род људски. Јер, по речима светог Атанасија Антиохиског, блистање Спаситељевих хаљина означава промену наших тела (των ημετέρων σωμάτων την ύπαλλαγήν). Јер смо ми постали хаљина Спаситељу, када се Он обукао у наше тело[13].

Између Спаситељевог крштења и распећа стоји преображење, којим је Он објављен за Господа и Старог и Новог Завета[14], и поново посведочен за Сина Божјег. Тако је на домаку голготског крста посведочено Божанство Господа Исуса, а тиме и спасење света, јер само Бог може спасти свет од греха, зла и смрти. Сав Спаситељев живот на земљи, укључујући и свето преображење, преставља један недељиви подвиг спасења рода људског, једну нераздељиву органску целину. У центру свега стоји Пресвета Тројица, која и обавља спасение на божански начин. Пре свога крсног страдања Господ је извршио све што је било неопходно у домостроју спасења, и на Тавору је показао на тајанствен начин обличје Тројице (μυστικως της Τριάδος τον τΰπον ύποδείκνυσι)[15].

Бог Логос је постао човек, да би објаснио зашто је човека створио логосним и боголиким. На дан свога чудесног преображења Господ је на божански савршен начин преобразио своју човечанску природу и показао је у њеној боголикој лепоти и узвишености. Тиме је открио човеково божанско величанство и логосни карактер његовог бића, и показао да је смисао човековог бића: испунити са божанском светлошћу и живети зрачећи њоме. Оваплоћењем Господ је примио у себе човечанску суштину, а преобразившуи се на Тавору Он је показао првобитну лепоту лика[16].

Што је Богочовеково у исто време је опште људско, јер као Богочовек, Господ Христос обухвата сав род људски. Зато и његово преображење има свеопшти значај. Васељенско осећање Цркве је препуно тога: преобразивши се на Тавору, Спасителе је учинио да природа људска, поцрнела од греха, поново заблиста, претворивши је у светлост и славу свога Божанства[17].

Својим преображењем Господ је открио од памтивека сакривену тајну и показао трајну и вечиту славу природе људске[18]. Због ипостасног јединства тела са Богом Логосом тело се савршено обогатило славом невидљивог Божанства, јер је једна и иста слава Логоса и тела. Ова слава била је невидљиво присутна у Спаситељевом видљивом телу, а приликом преображења показала се ученицима. Спаситељ се није преобразио додајући нешто себи што није имао. Јер је једно Сунце правде, један Христос у двема нераздељиво сједињеним природама[19].

Нека огромна божанска сила прожмала је на чудесан начин људску природу у тренутку Спаситељевог преображења. Остарела и поцрнела у гресима људска природа ушла је у тајанствени процес прображења и обожења, пошто ју је сву захватила таворска светлост Христовог Божанства: Обукавши се у васцелог Адама, Христос је, поцрнелу издавна природу људску, просветио преобразивши је, и обожио је преображењем свога тела[20]. Својим чудесним оваплоћењем и славним преображењем Господ је обожио људску природу (ϋεώσας το άνθρώπινον)[21]. Својим преображењем Господ је изменио (μετεστοιχείωσε) људску природу, којој су некад биле упућене речи: Земља си, и у земљу ћеш се вратити (1 Мојс. 3, 19). На дан Спасовог Преображења ми славимо обожење људске природе (την της φύσεως θέωσιν), њену промену на боље, њено природно уздигнуће у узлазак у натприродно. То је Спаситељ учинио својим Божанством[22].

На неизразив начин показавши на Тавору неприступну светлост, Господ Христос је орадостио твар и обожио льуде (την κτίσιν φαιδρΰσαν, τους ανθρώπους έθέωσε)[23]. Преобразивши божанском променом своје обличје на Тавору, Господ је просветио сву природу људску, јер се сав обукао у Адама, тј. у човеку, у људску природу[24]. Свом божанском чудесношћу својом преображење Спасово улази у неизразиви домострој спасења (την απόρρητον οίκονομίαν = неизреченное смотреше), којим је Господ спасао свет који гине у греху[25]. Показујући у своме преображењу своје Божанство, Господ нас је ослободио смртних окова[26].

Својим преображењем Господ благи је преобразио образ Божји у човеку, те је он заблисао у своме првобитном, божанском сјају и лепоти. Јер је смисао и циљ Богочовековог преображења: вратити човека и све што је човечје на образ Божји као на суштину човековог бића; скинути греховни талог са боголике душе човекове; васпоставити боголикост природе човекове у њеној заносној безгрешној лепоти и сав живот човеков потчинити боголикој суштини и сили као богоданом начелу којим се најпоузданије осигурава вечност. Обновљен Спаситељевим преображењем, лик Божји у човеку засијао је као сунце, а тело као светлост. У својој прасуштини боголика душа човекова је далеки одблесак светлости божанске, светлости која је у пуном сјају заблистала на Тавору кроз пресвето тело Богочовека Христа. Преображењем својим Господ је показао да је смисао и вредност и непролазна божанска красота тела, вештаства, материје: испунити се божанском светлошћу, зрачити њоме, живети њоме, јер је светлост синоним живота и бесмртности[27], као што је тама синоним смрти и пролазности.

Унакажен и нагрђен грехом лик Божји у човеку Спаситељ обасипа божанском светлошћу при свом преображењу и васпоставља његову красоту и доброту[28]. При стварању човека од земље, вели свети Дамаскин, Господ га је почаствовао својим сопственим ликом и подобијем, учинио га житељем Едема и другом Анђела. Али пошто смо подобије божанског лика помрачили и замутили блатом страсти (τη των παθών ϊλΰϊ), жалостиви Господ пружио је нама други начин општења с нама, далеко сигурнији и чудеснији од првог. Остајући у величанствености свога Божанства, Он узима удела у ономе што је рђаво [тј. лошија] (μεταλαμβάνει του χείρονος), тј. у људској природи, обоготворава у себи људску природу (έν αΰτω θεουργων το άνθρώπινον), сједињује се Оригинал са ликом (τη εικόνι το άρχέτυπον μίγνυται) и у њему показује на Преображење своју сопствену лепоту (και το οίκειον κάλλος έν ταΰτη παραδείκνυσι σήμερον). И сија лице његово као сунце, јер се по ипостаси изједначује са невештаственом светлошћу (φωτι γαρ άύλω ταυτίζεται καθ ύπόστασιν), ииз њега блиста сунце правде[29].

По неизмерном човекољубљу свом Бог Творац, узевши на себе обличје слуге, спасава при преображењу свом ово обличје од древне помрачености, заблиставши лицем и пројавивши светлост Божанства у телу свом[30]. Будући светлост света, Господ је на чудесан начин увек присутан у свету својом светлошћу, али је на Тавору показао у изобуљу ту своју светлост, којом спасава свет од греха[31]. Желећи да природу људску измени од рђаве [= лошије] у добру, од несвете у свету, од помрачене у светлу, Господ Христос је узишао на Тавор, и показао ученицима своје Божанство којим и спасава људску природу[32]. Спаситељево Преображење је извор непресушне преображајне силе која преображава сву твар и сва бића, због чега и кличемо чудесном Спаситељу: Преображава се твар очигледно Твојим преображењем, Христе[33].

 

---

НАПОМЕНЕ:

[1] Oratio in Transfigurat. Domini, 2; Р. gr. t. 65, col. 768 B.

[2] 5 август, Предпразднство Преображенiя Господа нашего Исуса Христа, на вечерни, на стиховнe стихиры: Естество еже во Адамe, Христосъ измeнити хотяй (φύσιν την έν ‘Αδάμ, Χριστός’ άμεϊψαι θέλων), на гору нынe восходить Таворскую, да обнажить таиникомъ Божество (παραγυμνώσων τοις μΰστοις τηνΘεότητα).

[3] тамо, на утрени, сeдаленъ:… смeшенiе наше преобрази, Спасе, божественною твоею плотiю сооблиставъ тому, и отдаждь первейшее достоянiе нетлeнiя, яко милосердъ, да тя вси славословимъ единаго Бога нашего.

[4] тамо, Канонъ предпразднства, пeснь 6, кондакъ: Божественнымъ днесьпреображенiемъ человеческое естество проаяваетъ божественно, въ веселiи зовуще: преобразуется Христосъ, спасаяй вся (έν τη” θεία μεταμορφώσει ή βροτείαάπασα φΰσνς προλάμπει Οεΐκώς, έν ευφροσύνη κραυγάζουσα, μεταμορφοΰταιΧριστός σώζων απαντάς).

[5] тамо, икосъ: Преображенiемъ божественнымъ, зракъ нашъ, иже древле тленiемъ растленный, во адовыхъ сокровишдхъ праотца Адама, днесь Зиждитель изъ тли возведе, обожаетъ нашъ разумъ; преобразуется Христосъ, спасаяйвсьхъ.

[6] тамо, на утрени, на стиховнe стихиры:… Христа славословимъ, нашеогнемъ Божества преобразивша естество, и якоже прежде нетленiемъ облиставша (Χριστόν δοξολογοϋμεν τον την ημών, τω πυρι της Θεότητος, άναμορφωσαντα φΰσιν, και ώς το πριν, άφθαρσίαν άπαστράψαντα).

[7] 6 август, Святое Преображенiе Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, на малей вечерни, на стиховне стихиры: Днесь Христосъ на горе Таворстей Адамово пременивъ очерневшее естество, просветивъ богосодела (σήμερον ό Χριστός έν δρει Θαβωρίω την τοΰ ‘Αδάμ άμείψας άμαυρωθεΐσανφΰσιν, λαμπρΰνας έβεοΰργησε).

[8] тамо: … Христосъ же со славою облиставъ на горе, мiръ просветилъ есть (τον κόσμον κατεφώτισε).

[9] тамо, на велицеи вечерни, на Господи воззвахъ, стихиры:… превечное бо сокровенное таинство на последокъ явлено сотвори страшное твое преображенiе (προ αιώνων γαρ κεκαλυμμένον μύστη ριον, έπ’ έσχατων έφανέρωσεν ήφρικτή σου μεταμόρφωσις), Петру и Јоанну и Јакову.

[10] Св. Јован Дамаскин, Homil. in Transfigurationem Domini, 2; P. gr. t. 96,col. 548 CD, 549 A.

[11] 6 август, Святое Преображенiе Господа Бога и Спаса нашего ИсусаХриста, на велицeй вечерни, на литш стихиры: Иже свeтомъ твоимъ всю вселенную освятивъ, на горе высоцe преобразился еси, Блаже, показавъ ученикомъ твоимъ силу твою, яко мiръ избавлявши отъ преступленiя (δτι κόσμονλυτροΰσαι έκ παραβάσεως).

[12] Св. J. Дамаскин, Homil. in Transfigur. Domini, 2; P. gr. t. 96, col. 545 B.

[13] Sermo in Transfigurat. Domini nostri Jesu Christi, 4; P. gr. t. 89, col. 1368 С

[14] Св. Јован Дамаскин, Homil. in Transfigur. Domini, 2; P. gr. t. 96, col. 548 A.

[15] 6 август, Святое Преображенiе Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа, на велицeй вечерни, на литiи стихиры: Иже прежде солнца свeтъ Христосъ, телеснe на земли жительствуя, и прежде креста вся, яже страшнаго смотренiя, совершивъ боголепно, днесь на Таворстељ горе тайно Троицы образъ показуя.

[16] тамо, на стиховне стихиры: … днесь на горе Таворстей преображен предъ ученики, показа началообразную доброту зрака (έδειξε το άρχέτυπον κάλλος της εικόνος) въ себе воспрiимъ человеческое существо (έν έαυτω την ανβρωπίνην άναλαβοϋσαν οϋσίαν)

[17] тамо:… на ciю (тј. Тавор) бо возшедъ гору, Спасе, со ученики твоими, очернившее Адамово естество (την άμαυρωθεΐσαν έν ‘Αδάμ φΰσιν), преооражея, облистати паки сотворилъ еси, претворивъ е въ твоего Божества славу и свътлость (μεταμορφωθείς άπαστράψαι πάλιν πεποίηκας, μεταστοιχειώσας αυτήν, εις την σήν της Θεότητος, δόξαν τε και λαμπρότητα)

[18] Св. Јован Дамаскин. Homil. in Tranfigur. Domini, 17; Р. gr. t. 96, col. 572 B.

[19] ib. 12.13; P. gr. t. 96, col. 564 C. 565 В. Ср. св. Григорије Палама, Homil.XXIV, In vererabilem Domini et Dei et Salvatoris nostri Jesu Christi Transfigurationem, P.g r. t. 151, col. 432 C: της Θεότητος ή δόξα… κοινή και τοΰ σώματος ένΘαβώρ έδείκνυτο, δια το ένιαϊον της υποστάσεως) — Cp. ib. col. 433 ΑΒ.

[20] 7 август, на утрени, Канонъ, песнь 3: Во всего Адама облекся, Христе, очернившее измeнивъ просвeтилъ еси древле естество, и измененiемъ зрака твоего богосодeлалъ еси (την άμαυρωθεΐσαν άμείψας έλάμπρυνας, πάλαι φΰσιν,και αλλοιώσει της μορφής σου έθεούργησας).

[21] 5 август, Предпразднство Преображенiя Господа нашего Исуса Христа, на утрени, на стиховну стихиры.

[22] Св. Андреј Критски, Oratio in Domini nostri transfigurationem; Р. gr. t.97, col. 933 A.

[23] Св. Козма Јерусалимски, Hymni in transfigurationem Domini nostri JesuChristi; P. gr. t. 98, col 496 С

[24] 7 август, на утрени, на стиховне стихиры: Возсшвъ паче ума,отьДевы пресвятыя, Слове Божiи, во Адама весь облекся, иже прежде омрачившеесяестество все просветилъ еси (την πριν άμαυρωβεϊσαν φυσιν πάσαν έλάμπρυνας) божественымъ зрака твоего измененiемъ, преображся на горе Таворстей, Владыко (θεία της μορφής σου αλλοιώσει, μεταμορρωθεις).

[25] тамо, на Господи воззвахъ стихиры пряздника:… имже спаслъ еси мiръ, грехомъ погибающiй (δι’ ης έσωσας κόσμον, αμαρτία άπολλύμενον).

[26] 8 август, на Господи воззвахъ, стихиры праздника:Днесьпоказалъеси твое Боженство, Господи, …избавляя насъ оть смертныхъ ныне оузъ (ό λυτρωσαμενος ημάς, και του θανάτου νΰν της χειρώσεως).

[27] Ср. Јн. 1, 4.

[28] 9 август, на Господи воззвахъ, стихиры праздника: … безобразiе бо человека, всeхъ Владыка нынe преобразующiйся, просвeщаеть ясно зарею светлости неизреченныя, паче зари солнца сiянiе испущяюща светло.

[29] Св. Ј. Дамаскин, Homil. in Transfigurat. Domini, 4; Р. gr. t. 96, col. 552 С

[30] 9 август, на Господи воззвахъ, стихиры праздника.

[31] тамо, И ныне: Иже светомъ твоимъ всю вселенную освятивъ, на горе высоце преобразился еси, Блаже, показавъ ученикомъ твоимъ силу твою, яко мiръ избавляеши отъ преступленiя.

[32] 11 август, на вечерни, на стиховне стихиры: Естество, еже во Адаме, Христосъ изменити хотя, на Гору ныне восходить Таворскую обнажая ученикомъ Божество.

[33] 9 август, на вечерни, на стиховне стихиры: Преображается тварь ясно Твоимъ преображенiемъ, Христе.