ДОБРОТОЉУБЉЕ – TOM III

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

БЛАЖЕНИ АВА ЗОСИМА ПАЛЕСТИНСКИ

 

Кратко сведочанство о њему
 
Древни латински преводилац Разговора преподобног Зосиме доноси следећи предговор:
“Веома ценим те разговоре с обзиром да су у њима јасно изложена истинита својства аскетског подвига и с обзиром да су обилно прожети духовним помазањем и слатким миомирисом светиње. Ништа друго нисам тако радо преписивао и ништа друго нисам са сличном срдачном сладошћу преводио. Стога сам и решио да испитам ко им је био аутор и у које време је живео, будући да ни једно ни друго није било са извесношћу познато,
Није се сачувало много тих разговора, Записивао их је, очигледно, неки усрдни слушалац на основу речи из уста самог старца, који је за време свог дугогодишњег монашког живота прошао кроз све степене хришћанског савршенства и успео се на сам врх светиње која је доступна смртном човеку уз помоћ Божанске благодати. Аутор Разговора сс зове блажени ава Зосима. О ономе ко их је записивао забележено је само да је био један од његових редовних слушалаца, и вероватно сабрат обитељи у којој је ава Зосима живео поред реке Јордана.
Ко је, пак, био ава Зосима? После дугог и пажљивог истраживања дошао сам до закључка да је аутор Разговора управо славни Зосима који је свише био изабран да чује о начину живота свете покајнице Марије Египатске из њених сопствених уста. Он је потом причестио и погребао преподобну мајку”.
Своје мишљење писац предговора потврђује тиме што неке околности из живота аве Зосиме који је изрекао поуке личе на детаље из живота аве Зосиме који је видео свету Марију Египатску и који је о њој испричао.
1. У Житију свете Марије Египатске се каже да је ава Зосима у младости ступио у манастир и у њему провео педесет три године. Потом је, по указању свише, прешао у један од манастира уз реку Јордан. Излазећи из њега, он је видео свету Марију. И у Разговорима се помиње да је ава Зосима, који их је водио, раније живео у неком манастиру у Тиру. Осим тога, из Разговора сс види да је неко време био у Неапољу (у Самарији), те најзад, у Обитељи светог Герасима. Последња указања очигледно објашњавају прва.
2. У Житију свете Марије се за аву Зосиму каже да је био богат духовним искуством и да су му се стога за савет обраћали не само житељи његовог, него и других, блиских и далеких манастира. Он очито није волео да пише, него је само говорио. Ни Житије свете Марије није написао он, него га је предао усмено. Оно је остало међу братијом све док га свети Софроније није записао. Да је исти био и аутор Разговора показује сам вид њиховог излагања: њега су питали, а он је одговарао. Двадесетдевети разговор се води у обитељи светог Герасима. Може се претпоставити да су и други вођени на истом месту и да их је записао неко од његових најближил ученика.
3 Ава Зосима, који говори поуке, воли да наводи изреке отаца. Он наводи само старце праих времена и то на начин који указује да је сећање на њих још увек било свеже. То указује на крај четвртог н почетак петог века. Кажу да је Марија Египатска починула око 430. године. Ава Зосима је прешао у обитељ поред Јордана када му је било. како се претпоставља, седамдесет година. У обитељи је проживео тридесет године, а умро је у старости од сто година. За некога ко је живео у првој половини петог века, изреке стараца четвртог века су могле бити свеже.
Ми се можемо сагласити са таквим расуђивањем, одређујући аутора Разговора, време када су вођени и начин њиховог настанка. Ава је говорио, а ученик који је волео духовне поуке је записивао. Тако разговори и почињу: “Говорио је”, или “Рекао је”, или “Причао је ава Зосима”. Може се претпоставити да је разговора било много и да их је много било и записаних. Наведени представљају само одломак, који је очигледно користио Јован Мосх, састављач Духовног луга (Лимонарија).
Помен преподобног Зосиме се врши четвртог априла.
У Патрологији Мињеа Разговори су смештени у 78. тому. Они се могу наћи и у рукописном Патерику из Обитељи светог Саве Палестинског, где су смештени ка крај прве главе, као додатак. У рукопису су Разговори предати као једна целина, без раздељења. У штампаној верзији их је означено четрнаест. при чему поједини одељци садрже више од једног разговора. При преводу смо сматрали да је прикладније сваку поуку издвојити у посебан одељак. У штампаној књизи сви Разговори нису пренети, а неки од штампаних нису пренети у целини, Тако смо на крају добили тридесет један одељак.
 

   

Comments are closed.