ДОБРОТОЉУБЉЕ – TOM III

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ

БЛАЖЕНИ ДИЈАДОХ,
епископ Фотике у Епиру илиријском

 

Кратко сведочанство о њему
 
О пореклу и раном животу светог Дијадоха пре његовог епископства није ништа познато. Као епископ он се прославио и светим животом и мудрим учењем. Виктор, епископ Утике (у Африци), у предговору књиге Историја о мучеништву од Вандала (Migne PL.58), написаној 490. године, себе именује његовим учеником, сматрајући да због тога поседује велику част. Он додаје: “Овај блажени Дијадох је достојан сваке похвале. Он је за собом оставио много писаних споменика православног учења о догматима и хришћанском животу”. Из тога се може закључити да је живео у другој половини V века, и да је вероватно дочекао његов крај. Наиме, на посланици епирских епископа императору Лаву (457 – 473) налази се и његов потпис. Друге околности његовог живота нису познате.
Његови познати списи су: а) Две беседе – једна на Вазнесење Господње, са изложеним православним учењем о Оваплоћењу Бога Слова, а друга против аријанаца; б) 100 подвижничких поглавља о духовном животу, којима претходи указање о десет врхунаца главних врлина.
Из тих његових списа делове наводи Софроније, патријарх јерусалимски у својој окружној посланици против монотелита (Библиотека патријарха Фотија, 231). Често се на њега позивао и преподобни Максим Исповедник.
О његовим подвижничким поглављима, која и ми укључујемо у зборник, блажени Фотије говори: “Ово слово (тј. 100 поглавља) изузетно је корисно онима који се подвизавају. У њему за оне који су дугим вежбањем стекли навику у делању, које води ка савршенству, нема ничег нејасног. Јер, у том случају њихово знање, стечено искуством, лако следи трагове учења које предлаже беседа”. Са своје стране, састављачи грчког Добротољубља, у свом предговору слову кажу: “Свети отац наш Дијадох је био муж мудар у делању и светао у сагледавању, у шта се свако може уверити уколико прочита слово које се у целости сачувало до наших дана, и које је прекрасно саставио црпећи духовну мудрост из дугогодишњег искуства и из божанствених узлета свога срца. Поделивши га на сто поглавља, он се стара да нам раскрије најдубље тајне жељене врлине. Он их је, при томе, испунио многим сведочанствима Божанственог Писма и сагледавањима свог вером просвећеног разума. Може се рећи да је у овом слову он свим трезвоумним и богоносним оцима, који су га следили, оставио примерно учење о свештеном трезвоумљу и о свим врлинама. Због тога ћеш наћи да се многи од њих обраћају тим поглављима као најтачнијем указатељу истине. У својим списима о трезвоумљу они из њих наводе дословна сведочанства. Тако су, после сабора одржаног за време Андроника Палеолога, чинили Григорије и Симеон Солунски, Григорије Синаит, епископ Калист, и многи други, сведочећи беспрекорност његовог учења”.
Света Црква спомен светог Дијадоха поштује заједно са свим светима који су се прославили у подвижништву, тј. на Сиропусну суботу. На служби тог дана, у другој песми се пева: “Певам и Дијадоха, заједно са врховним оцима Евстатијем и Јувеналијем”.
 

   

Comments are closed.