ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ I

 

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПРЕПОДОБНИ АВА ИСАИЈА

IV

O ЧУВАЊУ УМА
1. Гнев против страсти јесте природна особина ума. Без гнева човек не може имати чистоту, тј. уколико се не разгневи на све оно што непријатељ сеје у њега. Дошавши до тог сазнања, Јов је изобличио своје непријатеље, говрећи: “О нечасни и покварени, у којима нема никаквог добра и који не вредите ни колико пси што чувају стоку” (Јов 30,1). Онај ко хоће да доспе до природног гнева, одсеца све своје прохтеве, све док не доспе до природног [стања] ума.
2. Нека се не радује срце твоје када, противећи се непријатељу, увидиш да је ослабио и да бежи назад. Јер, злоба [нечистих] духова остаје иза њих. Они заправо припремају још гори напад, али га задржавају иза града, наређујући да се не покреће. Ако им се ти успротивиш, побећиће у немоћи од лица твога. Ако ли се, пак, преузнесе срце твоје стога што си их одагнао, те напустиш град, једни ће навалити одостраг, а други спреда, тако да ће се твоја јадна душа наћи у средини, не налазећи уточишта. Град представља молитва, а отпор противречење [непријатељу] у Христу Исусу. Основа тога јесте гнев.
3. Стојмо, дакле, љубљени, са страхом Божијим, чувајући и држећи врлинско делање, не саплићући своју савест и пазећи на себе у страху Божијем, све док она не ослободи и нас и себе и док се између нас и ње не успостави јединство. Тада ће нам она постати чуварка која нам указује на све оно у чему грешимо. Ако ли је не послушамо, одступиће од нас, те ћемо пасти у руке непријатеља својих који нас више неће пустити. Владика наш Христос учио нас је говорећи: Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим… (Мат.5,25). Кажу за савест да је супарник јер се противи човеку који хоће да поступи по својој телесној вољи. Ако ли је човек не послуша, она га предаје непријатељима његовим.
4. Када Бог види да му се ум човеков потчинио свом својом снагом и да ниоткуда нема помоћи осим од Њега, укрепљује га говорећи: Не бој се, чедо моје Јакове, малобројни Израиљу (Ис.41, 13). И опет: Не бој се, јер те избавих и назвах именом мојим: Ти си мој. И ако прођеш кроз воду, са тобом сам, и реке те неће покрити; и ако прођеш кроз огањ, нећеш се опржити и пламен те неће опалити. Јер, Ја сам Господ Бог твој, Свети Израиљев, који те спасава (Ис.43,1-3).
5. Ако ум послуша ове охрабрујуће речи, постаће неустрашив пред непријатељима и рећи ће: Ко је онај који ме напада? Нека стане против мене! Ко ће ми нанети зло? Гле, сви ћете ви као хаљина овештати, и бићете као одећа коју мољац изједа (Ис.50,8).
6. Уколико је срце твоје по природи омрзло грех, победило је оне који рађају грех и одбранило се од њих. Постави пакао преда се и знај да је Помоћник твој стално уз тебе. Ничим га немој жалостити, него плачи пред лицем Његовим говорећи: “Твоја је милост, Твоје је избављење, Господе. Немоћне су руке моје да бих побегао од непријатеља мојих без помоћи Твоје”. Пази и на срце своје и Он ће те сачувати од свакога зла.
7. Монах је дужан да затвори сва врата душе своје, тј. сва чула своја да преко њих не би пао у грех. Увидевши да нико и ништа над њим не господари, ум се припрема за бесмртност, сабирајући сва осећања своја у једно и чинећи од њих једно тело.
8. Ако ти се ум ослободи сваке наде на свет видљивог, значи да је у теби умро грех.
9. Ако се ум ослободи, уклоњена је преграда која је стајала између њега и Бога.
10. Када се ум ослободи свих непријатеља својих и успокоји се, наћи ће се у другом, новом веку и размишљаће о новим и непропадљивим [стварима]. Дакле, где је труп онамо ће се и орлови сабрати(Лк. 17,37).
11. Демони се подмукло привремено повлаче, не би ли човек распустио своје срце мислећи да је већ спокојан, а затим нагло нападају на јадну душу и хватају је као каквог врапца. Ако је надвладају, понизиће је без милости сваким грехом, и то горим од оних на почетку, за чији се опроштај молила. Останимо, дакле, у страху Божијем и чувајмо срца, извршујући своје делање. Чувајмо врлине којима се одбија непријатељско зло.
12. Знајући колика је немилосрдност демона и сажаливши се на род људски, Учитељ наш Исус Христос најстроже нам је заповедио: “Будите спремни свакога часа, јер не знате час у који ће доћи разбојник. Пазите да не дође и затекне вас на спавању” (Мт.24,42-44). И опет: Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34). Стој, дакле, будно поред срца свог и пази на чула своја! Ако будеш мирно у уму задржао сећање на Бога, приметићеш разбојнике који покушавају да ти га украду. Онај ко са тачношћу прати своје помисли, препознаће оне који намеравају да га упрљају: они смућују ум и чине га расејаним и немарним. Међутим, они који су познали демонско зло, остају спокојни у молитви Господу.
13. Човек не може служити Богу ако не омрзне сваку ствар овога света. А како се служи Богу? Тако што у уму своме немамо ништа страно док му се молимо; што не осећамо никакву другу насладу док га благосиљамо; нити зло док му појемо; нити мржњу док га изабиремо; нити рђаву завист која нас омета док му се обраћамо и докле га се сећамо. Јер, све ове мрачне [страсти] јесу зид који ограђује јадну душу тако да она, са њима у себи, не може чедно да служи Богу. Оне су јој сметња на путу према Богу, која јој не дозвољава да га сусретне, да га тајно благослови и прослави у себи и да му се помоли са сладошћу у срцу, како би је просветио. Због тога се ум увек помрачује и не може да напредује по Богу, избегавајући да се труди да пресече све то са духовним знањем.
14. Уму који избави чула душе од телесних прохтева, који их управи бестрашћу и који душу одвоји од телесне воље, Бог шаље Своју помоћ. На тајни и непрестани вапај ума Бог одмах сатире бестидне страсти које нападу душу са намером да чула наведу на грех.
15. Молим те да не распустиш срце своје све док се налазиш у животу. Јер, као што земљоделац не може да буде сигуран за своје плодове све док их не сакупи, будући да не зна шта се све може десити, тако ни човек не сме да остави срце своје без заштите све док дише. Пошто не зна која ће га страст напасти до последњег издисаја, човек не треба да распусти своје срце све до онога часа, већ да свагда вапије Богу да му помогне и да га помилује.
16. Ко не искуси помоћ за време рата, ни у мир не може поверовати.
17. Одвојивши се од левог [пута, тј. од греховног живота], човек тачно схвата сва своја сагрешења пред Богом. Јер, човек не види своје грехе док се не одвоји од њих горким растанком. Они који су доспели до овог ступња, ридају, моле се и стиде пред Богом, сећајући се пређашњег злог пријатељства са страстима. Стога се подвизавајмо, братијо, по моћи својој, и Бог ће сарађивати са нама по обиљу милости Своје! Ако већ не очувасмо у чистоти срца своја, као што учинише оци наши, постарајмо се барем да, улажући све своје снаге, очувамо тела своја без греха, као што Бог тражи. Верујмо да ће Он у време [духовне] глади, које нас је затекло, и нама указати милост Своју, као и светима Својим.
18. Онај ко је своје срце посветио истинском тражењу Бога у побожности, не може прихватити мисао да је угодио Богу. Јер, докле год га савест кори за било шта што је против природе, он је туђ слободи. Где постоји онај који кори, има и онога који оптужује; а где постоји оптужба, нема слободе. Ако, дакле, видиш да приликом молитве у теби нема никаквога зла које би те оптуживало, значи да си слободан и да си, по вољи Божијој, ушао у Његов свети покој. Ако видиш да је добри плод ојачао у теби и да га више не гуши непријатељски кукољ, ако су непријатељи одступили од тебе. и то не по својој подмуклој зависти, ако више не ратују са твојим чулима, ако је облак Божији осенио [твој] шатор, ако те сунце не жеже дању, ни месец ноћу (Пс. 120,6), и ако је у теби све припремљено за шатор, за његово постављање и одржавање – онда си од Бога добио победу. У том случају и Он ће осенити шатор, јер је Његов. Док траје рат, човек је у страху и трепету – да ли ће данас победити или бити побеђен, и да ли ће сутра бити побеђиван или ће побеђивати. Борба му стеже срце. Бестрашће Је, међутим, недоступно борби. Оно је примило награду и не мора више да брине за три раздељена дела [човека], будући да су се они већ међусобно измирили уз [помоћ] Божију. Та три дела јесу душа, тело и дух. Када њих троје, дејством Духа Светога, постану једно, више се једно од другог не могу одвојити. Не мисли, дакле, да си умро за грех све док те, било на јави било у сну, притискују непријатељи твоји: јадни човек не може имати смелости све док се налази на попришту.
19. Ојачавши и припремивши се да следи за љубављу која гаси све телесне страсти, и њеном силом не дозволивши да ишта што је противприродно овлада срцем, ум се супротставља противприродноме све док га не одвоји од онога штоје по природи.
20. Сваки дан испитуј себе, брате, и пред [лицем] Божијим истражуј срце своје, да би утврдио која се од страсти налази у њему. Затим је избаци из срца свога да те не сустигне рђава пресуда!
21. Пази, дакле, на срце своје, брате, и буди будан пред непријатељима својим. Јер, они су препредени у злу своме. Буди уверен срцем својим у изреку: Човек не може да учини добро док чини зло. Стога нас је Спаситељ наш учио да бдимо, говорећи: Уска су врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе (Мт.7,14).
22. Пази, дакле, на себе да те штогод од онога што [води] у пропаст не отргне од Бога љубави! Владај срцем својим и немој са унинијем да говориш: “Како да га сачувам кад сам грешан човек?” Човека који остави грехе и обрати се Богу, покајање препорађа и свецело обнавља.
23. Божанствено Писмо и Старог и Новог Завета свагде говори о чувању срца. 0 томе најпре песмопојац Давид узвикује: Синови човечији, докле ћете бити отежалих срца?(П.с.4,3). И опет: Срца су њихова сујетна (Пс.5,10). А о онима који сујетно размишљају каже: Рече у срцу своме: Бог је заборавио (Пс.9,32). Има код њега и много другог сличног. Монах је дужан да разумева намеру Светог Писма, тј. коме и када се оно обраћа; да стално води подвижничку борбу; да се пажљиво чува непријатељских напада; да као крманош на лађи савлађује валове, управљајући благодаћу као кормилом, не скрећући са пута и обраћајући пажњу само на себе. Он је дужан да у безмолвију, са нерасејаним помислима и нерадозналим умом, беседи са Богом.
24. Време од нас изискује молитву као што ветрови, буре и олујне непогоде изискују крманоша. Ми смо, наиме, пријемчиви за прилоге помисли, како врлинске тако и рђаве. Господар над страстима, кажу, јесте побожна и богољубива помисао. Ми безмолвници треба да мислено и трезвоумно разликујемо и разлучујемо и врлине и пороке; да знамо коју врлину да негујемо у присуству браће и отаца, а коју да вршимо насамо; [да знамо] која је врлина прва, која друга, а која трећа; [да знамо] која је страст душевна, а која телесна и која је врлина душевна, а која телесна; [да знамо] од које врлине може доћи гордост која задаје ударац нашем уму, а од које може да се јави таштина; [да знамо] од које може да нам се примакне гнев и од које може да настане стомакоугађање. Морамо чистити помисли и обарати сваку охолост која устаје против познања Божијега (ср.2.Кор.10,5).
25. Прва врлина је безбрижност, тј. умирање за сваког човека и сваку ствар [у свету]. Из ње се рађа чежња за Богом, која затим рађа природни гнев, који се супротставља сваком налету непријатеља. Тада страх Божији налази станиште у човеку, а кроз њега се пројављује љубав.
26. Прилог [тј. насртај] помисли треба од срца одбити побожним противречењем у време молитве, како се не би испоставило како уснама разговарамо са Богом, а срцем размишљамо о ономе што је неумесно. Јер, Бог од безмолвника не прима мутну и немарну молитву. Свето Писмо нам свагде сведочи да треба чувати душевна чула. Монах који [своју] вољу потчини закону Божијем, и чији ум сагласно са њим почне да влада над својим поданицима (тј. над покретима душе, а посебно над гневом и жељом – послушницима словесности), остварује врлину и испуњује правду: жељу усмерава ка Богу и Његовој вољи, а гнев окреће против ђавола и греха. Шта се, дакле, од нас тражи: тајно делање.
27. Ако шта срамно буде посејано у срце твоје док седиш у келији, гледај да се успротивиш злу, како не би овладало тобом. Потруди се да се сетиш Бога, јер Он те посматра. Оно што размишљаш у срцу свом откривено је пред Њим. Реци души својој: “Кад се плашиш од грешника сличних себи и желиш да они не виде грехе твоје, колико тек треба да се бојиш Бога, који све види”. Овим саветом ће се твојој души открити страх Божији. Останеш ли уз њега, бићеш непокретан у односу на страсти, као што је написано: Они који се уздају у Господа јесу као гора Сион; неће се довека поколебати онај ко обитава у Јерусалиму (Пс. 124,1). У свему што чиниш имај пред очима Бога и знај да Он види сваку твоју помисао, па никада нећеш сагрешити. Њему слава у векове! Амин.
 

   

12 Comments

  1. Neizmjerno blago! Od srca hvala

  2. Najljepša hvala na objavi ovog Blaga.

  3. Draga braćo pravoslavci. Hvala vam što ste mi putem interneta omogučili pristup ovoj neizmjernoj riznici Božje mudrosti, neka vas Gospodin blagoslovi!
    Milan, katolik iz Pule

    • Бојан Јездимировић

      Милане Србине врати се прађедовској вери, нема спасења за јеретике. Да те Господ просветли и поведе путем спасења.

    • Ajde ti Milane u pravoslavlje. Ne mora niko da zna, pa ni mi. Ovde ti je duši spasenje.

  4. Одговор брату Вељку: Тај део се налази у Добротољубљу 2, у Прегледу духовне борбе, преподобног Јована Касијана, у тачки 160. страна 10. Ево цитата:
    “Споља они личе на новац истинитог цара, премда су их исковали лажни духовни ковачи, а не православни опитни оци. Њих су подмукли демони исковали на штету и пропаст. На њих се савршено може применити изрека Проповедника: Постоје путеви који човеку изгледају прави, иако им крај гледа у дно адово (Прич.16,25). Последње (четврто) опажање искусног мењача се односи на испитивање тежине [монете]. Ми ћемо га у нашем духовном делању испунити када дело које нам саветује помисао положимо на тас савести, те са свом строгошћу испитамо да ли има стварну тежину, тј. да ли је тешко страхом Божијим, да ли је све у њему по његовом смислу и значењу, не чини ли га лаким спољашност и новина, није ли му тежину умањила сујета и није ли га уништила људска слава. Извагавши и испитавши га сведочанствима апостола и пророка, ми смо дужни да га прихватимо као сагласно са њима, или да га са свом строгошћу одбацимо као њима противно и за нас погубно.” срдачан поздрав од росе

  5. Помози Бог, оци и братије! Надам се да би ми неко био кадар и вољан помоћи у једној ствари. Наиме, негде у добротољубљу сам прочитао нешто о расуђивању, а што никало не могу поново наћи. Тамо се онај који расуђује пореди са мењачем новца, и његово расуђивање пролази кроз, чини ми се, четири провере, од којих је последња: „да ли је ли тешко страхом Божијим?” Ако неко зна или слути о чему говорим, нека ми каже. С нама Бог!

  6. slavko radovanovic

    Čitao sam i ranije svete knjige ali sada je sve to mnogo zahvaljujući novoj tehnologiji pristupačnije.Ali da nije truda ljudi koji se trude da svete knjige prenesu na novu tehnologiju ništa tehnologija nebi vrijedila.Ali inače u bibliotekama je mnogo teže iznalaziti knjige koje ti trebaju.Ovako na jendom mjestu sve je preglednije.U biblioteku ipak treba otići,te knjige nisu uvjek sve tu i mnogo toga.Ovako čitam svaku noć.Onoliko koliko mogu .Nekad više a nekad manje.Ali uvjek čitam.

  7. Бескрајно хвала на труду!!!

  8. Хаџи - Алекса

    Ево пуноће значења примене савремене технике на добробит спасења сваког ко жели да буде уз Господа нашега Исуса Христа. Нека је слава и хвала свима који уложише несебичан труд и љубав према ближњима на овакав савремени начин.

  9. Vasko Bulatović

    Svaka čast,odlična veličina fonta za mobilne telefone,ovde se vidi veliki trud koji ste uložili,super je sve.