ЂАВО У ПРАХУ – ИСПОВЕСТИ НАРКОМАНА

 
>
ЂАВО У ПРАХУ

исповести наркомана

 
ТРАГИЧНИ КРАЈ МИЛЕНИЈУМА
 
Управа за аналитику Министарства унутрашњих послова Србије располаже обиљем података о наркоманији. Сви су драгоцени, али многи нису намењени јавности.
 
Зачеци
 
Први случајеви наркоманије у нашој земљи јављају се крајем шездесетих година двадесетог века, а већ почетком седамдесетих умире прва жртва дроге у Београду. Масовна злоупотреба хероина забележена је 1978. године. Хероин је и данас, уз марихуану, најзаступљенија дрога у нас.
 
Тешкоће са “лаким дрогама”
 
Марихуана је дрога зато што мења људску психу, ствара зависност и угрожава здравље. Садржи седам пута више катрана него дуван, а занимљиво је да, насупрот другим дрогама, подстиче апетит. Марихуана је сврстана између стимулативних и депресивних опијата.
Албанија је највећи произвођач марихуане на Балкану и у Европи.
 
* * *
 
У појединим америчким државама и у земљама Бенелукса упорно је истицан захтев да се легализује употреба такозваних “лаких дрога”, пре свих марихуане. То је учињено само у једној држави на свету, у Холандији. Могућност да слободно купују марихуану није одвратила младе од ове пошасти. Резултати експеримента су поражавајући.
 
Неинфективна епидемија
 
Злоупотреба дрога је планетарни проблем, својеврсна “неинфективна епидемија”. Број наркомана на планети достигао је двеста милиона! Међу њима је чак седам и по милиона хероинских и пет милиона кокаинских зависника.
Није чудо. Трговина дрогама један је од пет најуноснијих послова на земаљској кугли!
 
Ново старо средство
 
Синтетичка дрога звана екстази спада у групу психостимуланса. Недавно је продрла на наше тржиште па се сматра новом, премда је настала још 1913. године у лабораторијама немачке фирме “Мерк”, и то као средство за смањење апетита. Међутим, убрзо су запажени психоефекти ове дроге – осећање еуфорије, обиље енергије, хиперактивност, али и биолошко хемијске реакције: повишен крвни притисак, срчана аритмија и убрзана дехидратација организма.
 
Пут дроге: транзит кроз Србију
 
Међународна полицијска ревија објавила је податак да се осамдесет одсто укупне количине хероина намењеног западноевропском тржишту кријумчари такозваним балканским путем.
Нашом земљом пролази пречица између Средњег и Блиског истока, где се опојне дроге углавном производе, и Западне Европе и северноамеричког континента, где је највећа потражња.
 
Кријумчарска машта
 
Кријумчари опојних дрога веома су маштовити (готово колико и најбољи полицајци). Ево неколико најзанимљивијих случајева заплена дрога.
 
* * *
 
На граничном прелазу “Градина” код Димитровграда, 1996. године, у теретном возилу којим је управљао један словеначки држављанин, пронађено је сто десет килограма хероина сакривеног у џаковима паприке.
 
* * *
 
Мање количине дроге преносе се преко граница у природним шупљинама људског тела, али чак и у желуцу (дрога се смешта у кондоме, који се умачу у мед и потом гутају).
 
* * *
 
Занимљив је и пример из 1999. године: заплењено је више од једног килограма кокаина који је из Јужне Америке послат у Београд – поштом!
 
* * *
 
Министарство унутрашњих послова Републике Србије открило је, јула 1998. године, нови начин кријумчарења опојних дрога преко државних граница.
Кријумчари, наиме, само за ту сврху оснују предузеће у некој од земаља произвођача дроге, одакле, скривену у узорцима легалне робе са уредном документацијом, која глатко пролази царинске контроле до, наводно, заинтересованих предузећа у Европи, шаљу дрогу на одредиште.
Тако је јула 1998. године пресечен међународни ланац кријумчара који је из Перуа, преко Југославије, водио до Холандије. У посао су били укључени и посредници из Шпаније и Словеније. Заплењено је 114,55 килограма најчистијег кокаина, који је из Панаме на територију Србије допремљен у калемовима индустријског конопца, по поруџби држављанина Словеније и Холандије, наводно за потребе једне трговачке фирме у Југославији.
Након што је допремљена карго-пошиљком, авионом, на београдски аеродром, роба је транспортована у представништво ове фирме у Шапцу. Одатле је требало да буде испоручена фирми у Холандији, препакована у конзерве са воћем и отпремљена такође као узорак.
С обзиром да је реч о најчистијем кокаину са јужноамеричког тржишта, који се пре продаје меша са другим супстанцама у односу 1:5, кријумчарима је пропала зарада од око 125 милиона немачких марака.
 
Позорник крај интернета
 
Купопродаја опојних дрога уговара се на разним местима и на различите начине. Полиција је 1999. године открила да су дилери у ту сврху почели да користе и интернет.
 
Омамљени ученици
 
Препродавци опојних дрога продрли су и у школска дворишта. Резултати анкете у појединим београдским средњим школама казују да је шездесет одсто матураната пробало дрогу!
 
* * *
 
Завод за болести зависности у Београду упозорава да се старосна граница почетка злоупотреба дрога на крају другог миленијума спустила до најмлађег узраста: тринаестогодишњаци пуше марихуану, а четрнаестогодишњаци посежу и за најјачим наркотицима.

Comments are closed.