ДИВАН

 

ДИВАН
 
ДИВАН 9.
ПИСМО ГОСТИМА
 
Драги г. Патерсоне, Обећано, ево испуњено.
Тројица наших богомољаца који сте Ви са др Карингтоном видели на сабору у Дивостину пре три месеца. Исписали су чудеса Господа нашег Исуса Христа, и објаснили их на свој прост начин. Узимам слободу да Вам уз ово писмо пошаљем њихов састав. Дозволите да и ја додам неколико својих речи, па макар у суштини поновио по нешто од онога што су ова три брата написали. Колико да се уверите, да је вера наших сељака што и вера нашег клира; једна иста света вера православна.
Да би људима олакшао веру у себе, Господ Исус творио је многа чудеса. Сам је Он рекао бедним људима: “Ако не видите знаке (чудеса), ви не вјерујете”.
Јеврејима је говорио: “Ако мени и не вјерујете, дјелима (чудесима) мојим вјерујте”. Јер знао је Господ – а то знање примио је и Његов апостол, да “Јевреји знаке (чудеса) ишту, а Јелини мудрост траже”. Историја Грка јесте историја философирања а историја Јевреја, јесте историја чудеса.
Кад су Га питали: “Шта ћемо чинити да би радили дјела Божја”, Он је дао овај неочекивани одговор: “Ово је дјело Божје: да вјерујете Онога кога Он посла”.
То је дакле основни и неминовни услов човечијег спасења; веровати у Исуса Христа; веровати у Њега као од бога обећаног и од пророка прореченог Месију, Сина Божјег и Сина Човечијег, и Искупитеља, Препородитеља, Обновитеља, Очиститеља, Осветитеља, Измиритеља, Исцелитеља, Васкрситеља, Вазнеситеља и Судију. Ово је дакле главно “дјело Божје” – да вјерујемо у Њега – а све друго, бар што се нас тиче, проистиче из овога, као што биље и цвеће расте само кад киша падне и сунце огрије. Да ту веру утврди у људима, томе су служила чудесна дела Христова. Овако држимо ми. Овако су држали ваши шкотски и енглески преци кроз цео један миленијум, и дуже. Али међу протестантима нашег времена многи – да не кажем врло многи – престали су да верују у чудеса Христова. Саблазнила их чудеса философије и науке, две слабе трске које нити хлада дају нити за душу користан плод доносе. Отуда и модерна вика на Западу, да се јеванђелска чудеса упуте у царство бајки и легенди, а Христос стави у ред хуманиста и моралиста. Међутим, такав Христос никад није постојао. Нити је такав Христос, хуманист, моралист и лепорек (као неко друго издање Сократа), био потребан болесном, умирућем и мртвом човечанству.
Човечанству је био потребан само онај и онакав Христос какав се и јавио свету, тј. као Бог прерушен у Човека, Христос Чудотворац, “силан у дјелу и у ријечи”. Желим вам свако добро и остајем искрено одани – јеромонах Јован Рапајић

One Comment

  1. Симонида Чонкић

    Са радошћу бележим име сестре из Чуруга које и сам СвНиколај наводи са осталима на крају првог издања књиге”Диван” – Чарна Чонкић.Касније је прешла у Нови Сад,па је назива душом богомољачког покрета града.Замонашена је под именом Херувима у манастиру Велика Ремета у време е.Андреја Фрушића и игумана Данила Здравковића.