ДИЈАЛОЗИ
ОБЈАШЊЕЊА
- битије – егзистенција, постојање, биће, битисање.
- благоговеније – осјећање љубави, помијешано са осјећањем дубоког поштовања, уважавања, пијетета, страхопоштовања, страха и трепета.
- добродјетељ – врлина, добро дјело.
- лест – обмана, лаж (најчешће у духовном смислу), заблуда, привид, ласкање иза којег стоји намјера одвођења у заблуду; одатле прелест – стање духовне заблуде.
- мирјанин – хришћанин који је у свијету; уопште: човјек из свијета.
- нетљено, нетљеност – види тљење.
- оскврнити – испрљати, учинити нечистим, оскрнавити.
- образ и подобије – лик и обличје; “слика и прилика”.
- плот – крв и месо, тијело, тјелесност; у духовном смислу: онај дио наше душе, који се налази у највећој спрези са нашим тијелом.
- подобије – обличје, сличност, “бити подобан” – “бити налик на”.
- прелест – обмана, заведеност; стање или ситуација у којем заведено лице мисли да је удостојен неког вишег (духовног) дара, а у стварности га обмањује ђаво.
- преластити – (од лест) преварити, обманути, завести.
- пресушествљење – претварање, промјена суштине.
- ријеч Божија – Свето Писмо
- сасуд – посуда, овојница у коју се смјешта нека садржина (у духовном смислу).
- сапричесник – заједничар, онај који се приопштава некоме или нечему.
- скврн – нечистота, прљавштина.
- скрб – патња, страдање.
- созерцавање – разматрање, размишљање, контемплација, посматрање, опсервација; гледање духовним погледом у неки предмет духовне садржине.
- твар – материја, ствар; уопште – све што је Бог створио.
- тљење – распадање, труљење, разлагање; тљеност – трулежност, подложност распаду; нетљеност – нетрулежност, не-подлијегање распадању; нетљен, нетљени – који не подлијеже распаду, нетрулежан.
- торжество – славље, тријумф, прослава.
- устројство – уређење, поредак, унутрашња конструкција.