Девственост и чистоћа душе

Питање:
Читао сам книгу у Хиландарском издању “О Девствености”, где су изнесени ставови Светих отаца о девствености. Један од њих је отприлике рекао да од рођења девственик претиче оног ко је почео да се суздржава касније само на почетку пута… Интересује ме да ли неко ко је изгубио потпуну девственост може да поврати чистоћу душе, и ону невиност коју је имао пре, и све што би ишло уз то. Унапред захвалан за одговору и поздрав, брат у Христу
Н.Н


Одговор:
Помози Бог, драги брате, Да ли је човек, после оздрављења од тешке болести, здрав исто као што је био пре но што је болест наишла? Сигурно да је здрав, али се сада мора много више пазити, да се болест не понови, јер би у том случају могла бити и неизлечива. Исти је случај и са грешним животом и покајањем, па и грехом против девствености. А што се тиче момента у животу када човек одлучује да праведно живи и да буде девственик, прочитај у Светом јеванђељу Христову причу о радницима у винограду (Матеј 20, 1 – 16) . Преподобна Марија Египћанка је добар део свога живота провела живећи распусно и блудно, али од момента покајања и преображаја, од њеног духовног рођења, она улази у ред и заједницу оних који су били девственици од телесног рођења. Па Христос је и дошао да спасава грешнике, да проналази изгубљено. Такав је и отац у Христовој причи о заблуделом сину. Уосталом, кад си читао житија Светих, сигурно си запазио да су многи од њих проводили недоличан живот у младости, па и зрелим годинама, док нису “дошли себи”, као заблудели син и покајани и промењени вратили се Оцу своме небеском. Као што за Христа није било неизлечиве болести, тако пред Њим нема ни греха који би превазилазио Његову љубав. Наше је да се искрено покајемо, да се трудимо да побожно и честито живимо и Бог ће нам дати место поред себе, често не по нашим заслугама, већ по својој љубави и милости.
Мир ти и благослов од Господа.
Твој о. Душан

Comments are closed.