Десет питања наметљивом странцу – приручник за оне који не желе да буду заврбовани

Професор АЛЕКСАНДАР Дворкин

 

Увод – Тоталитарне секте и слобода савести

Изванредни немачки песник, Рилке је некад о Русији говорио да се у то време, као што су се друге земље граничиле једна са другом, она граничила са Богом. У руским областима, приметио је он, постоји још једна чудна особина; много од онога што их пресеца, претвара се у камен. Могуће, тај камен – јесте – драгоцен, али тим не мање, за јело није прикладан.
Те речи је могуће повезати и са концептом слободе савести. Безусловно, она је неотуђиви елемент демократског друштва. Али тај закон о слободи савести, који сада делује у Русији, одговара само земљама са високо развијеном религиозном обавештеношћу. Ниво религиозне обавештености у нашој земљи је сада, авај, могуће назвати катастрофално ниским. И на тој позадини постојећи закон даје слободу деловања групама, које прилично често крше права наших суграђана.
Почнимо са нарушавањем права на информацију. Ако група сматра, да при врбовању може да скрива од потенцијално нових чланова део истине о себи, а понекад и директно да лаже, онда она нарушава уставно право човека на слободу задобијања информација. А без слободе информација нико не може направити слободни избор. По закону чак и на конзервама мора бити написан њихов садржај.
Зашто се сада дозвољава деловање организацији, која путем сложених психолошких манипулација, заснованих на обмани и хипнози, принуђује човека да им преда себе самога? Законом се гоне варалице и обмањивачи, који задобијају поверење човека и на тај начин му узимају новац и драгоцености. Зашто онда остају некажњене групе, које човеку отимају не само материјалне вредности (успут, без тога се у секту никада не улази), већ и његову сопствену личност?
Иступамо против конфесионалне анонимности. Чланови неке религиозне организације, који проповедају њено религиозно учење, обавезни су да га од самог почетка проповедају часно, без украшавања и прећуткивања, штавише – обавезни су да разјасне, какво место њихова група заузима у разнобојној палети религиозних организација. Недопустиво је и незаконито само-поистовећивање “нових” секти са традиционалним светским религијама.
Група, која упражњава тајно учење и разне степене посвећења у учењу, у принципу не потпада под норме, прихваћене у демократском друштву, јер се човеку, кога позивају да у њу ступи, намерно не пружају потпуне информације о тој организацији, чији ће он члан постати.
Томе учи стара народна мудрост, да правилима ступања морају да буду сагласна права слободног иступања. А различити степени истине: за оне који су споља, за унутарње, за још више унутарње и тако без краја – то је отприлике исто што и познати степени свежине за моруну. Ако група, која се прикрива правом на слободу савести, свакодневно нарушава грађанска и људска права својих чланова, она не сме слободно функционисати у демократском друштву. Закон мора да обезбеди једнаку заштиту слобода грађана. И појединци грађани и друштво у целини, имају право да буду слободни од наметајућег утицаја тоталитарних секти са њиховом намерном злонамерном рекламом.
И тако реч је изговорена. Тоталитарним сектама, или деструктивним култовима се називају секте, које нарушавају права својих чланова и наносе им штету путем коришћења одређене методологије, која се назива “контрола свести”.
Секте – то није нова појава. Од кад постоји људски род, постојале су и секте, које су се састојале из групе фанатика, који су следили неког харизматичног лидера. Али у двадесетом веку код њих се појавило нешто ново; систематско коришћење савремених психолошких метода, усмерених ка гушењу воље човека, контроли његових мисли, осећања и понашања.
Наша земља (Русија) је традиционално мултиконфесионална; сву њену историју људи, који су исповедали различите религије, живели су раме уз раме једни уз друге, односећи се са поштовањем према праву суседа да верује како жели, да слободно и свесно изабира своја религиозна убеђења. Али заиста, тог права теже да лише човека тоталитарне секте.
На пример, “Друштво за Свесност Кришне”, стреми да установи најсуровију контролу над средствима масовних информација и ратује за увођење система касти. Теоретичари “Друштва” предвиђају у случају свог доласка на власт сурове казне за све оне, који се не саглашавају са њиховим идејама. Друга тоталитарна секта, сајентологија, одређује етику као искорењивање свих идеја, које су противречне сајентологији, а након тога, када тај циљ буде достигнут – искорењивање уопште свих несајентолошких идеја. Тешко је назвати такву дефиницију етике сагласном са једнаким правима за све и са слободом савести.
Тоталитарне секте успостављају око тоталитарног лидера. Реч “религија” значи везу, везу личности и Личностног Бога. У тоталитарним сектама поклоњење Богу се фактички замењује поклоњењем “богоподобном” лидеру или њиме створеној организацији. Све почиње са личношћу лидера и све се завршава на њој. За последњих седам, осам година у нашој земљи појавило се мноштво организација, које систематски нарушавају права својих чланова, које прибегавају разним врстама злоупотреба са циљем да им што је могуће више ограниче способност мишљења и деловања, како доликује одраслим, одговорним грађанима. Те организације смислено нарушавају физичко и психичко здравље својих чланова, мењају им самосвест, кидају њихове везе са блискима и рођацима. Човек, који је упао у тоталитарну секту, постојано бива подвргнут насиљу; од пребијања и силовања до исцрпљујућег, убијајућег посла од 15. до 18. сати свакодневно, без неопходне хране и довољне количине сна.
Другим речима, чланови секте се претварају у робове, лишених како новчане, тако и личне и друштвене помоћи, неопходних за излазак из групе, која у заузврат, чини све што је могуће да би их задржала код себе, док год они могу бити од користи. Када се разболе или је њихова продуктивност изузетно смањена, њих једноставно избаце на улицу.
Много говоримо о одливу мозгова, имајући у виду одлазак ван граница талентованих стручњака. Али постоји и друга врста одлива мозгова, унутрашњи и зато још опаснији. Секташи лове талентоване, енергичне, разумне младе људе и девојке, лове цвет нашег народа, будућност наше земље. Колико њих је већ заувек напустило науку, производњу, породицу и сферу нормалних људских односа само због тога, да би целог себе предали једном или другом “гуруу” или “месији”.
Навешћу један мали пример. Служба муноваца (Унификациона “црква”) са приношењем завета дешава се сваке недеље, сваког првог дана сваког месеца и на сваки од муновских празника. Чланови секте чине три пуна земна поклона (са лицем до земље) пред олтаром са портретом корејског власника и понављају завет верности Богу, свом “истинитом” оцу Муну и својој “истинитој” отаџбини – Кореји. Да ли они могу након тога да сматрају себе истинским грађанима своје земље?
Можемо говорити о протестантским производима и етици, можемо говорити о католичким редовима милосрђа, можемо говорити о Православним свакодневним и породичним традицијама. Традиционалне хришћанске конфесије су стваралачке, њихови чланови теже да донесу корист друштву, земљи, народу. За какав су стваралачки труд способни чланови тоталитарних секти, осим многосатног прошења на улицама – и то само за своју секту?
Међу члановима сваке традиционалне конфесије и друштва, постоји постојана размена, док у тоталитарним сектама не само да одузимају друштву омладину, већ и постојано из њега црпе сокове, потебних за свој рачун и ништа не давајући заузврат. Типичан пример таквог односа у организму је – канцер.
И као што туморске ћелије крећу да изразито расту у ослабљеном организму, тако и тоталитарне секте користе организационе и структуралне слабости младих, демократских друштава, да би се утврдиле у њима и да би насилно наметнули свој систем вредности људима, тек ослобођеним од политичког тоталитаризма.
Циљ свих тоталитарних секти – не само да се заврбује омладину, која ништа не подозрева, већ и доћи на власт. Они не стреме тенутном профиту; они гомилају средства, увећавају свој утицај и спремају се за преузимање власти. Зато они не оптерећују себе покушајима обраћења маса, већ врбују лидерске кадрове за долазеће године.
Та стратегија је јасно и недвосмислено проглашена Муном у јануару 1990. године: “У време пада Римске империје хришћани су наследили државне дужности различите врсте… Јасно видим, да ако наши чланови, поред моралног савршенства, које ће они достићи следовањем преподобног Муна, задобију још и професионални развој, наше могућности у Источној Европи ће бити безграничне. Неко је дужан да наследи државне дужности распадајуће комунистичке импрерије, а садашњи лидери неће бити довољни. Тако морамо да са надом гледамо на деведесете”. (“Unification News”, 1990).
Тоталитарне секте немају ничег заједничког са хришћанством, и њима коришћена хришћанска символика и терминологија, до називања “црквом”, за нас није једноставно богохулство. Видимо у томе још један свесни покушај да створе, пријемчивији за јавно мишљење, имиџ своје организације и власти и да доведу у заблуду људе, који искрено траже Христа. Деструктивност или тоталитарност секти се не одређује њиховим веровањем, већ методама њиховог деловања. Ако се некоме допада да верује да је г. Мун – месија или да је по вољи, сада покојног г.Хабарда да премешта планете – то је њихова лична ствар. Међутим, грађани морају бити заштићени од деловања оних, који стреме да натреају, да их изнуде да верују да је Мун – месија, или да је Хабард – господар Васељене.
На који начин група врбује нове чланове? Шта се са њима дешава, одакле се они нађу у секти? Тиме се одређује, дали група чува право самог човека да изабере, у шта ће да верује. Ако се за врбовање нових чланова и за даље руководство њима користе обмана, хипноза, кодирање и друга средства контроле свести, онда је очигледно, да се самим тим права човека нарушавају на најбестиднији начин.
Тако све тоталитарне секте сматрају да циљ оправдава средства, да све оне стављају сопствене интересе изнад закона. За њих је карактеристичан “двоструки морал”и “двоструки стандард”. Ако су њихови чланови уверени, да је циљ, који су поставили пред собом “истинит” и “праведан”, они се неће зауставити пред тим, да слажу, украду, доведу човека у заблуду, да прибегну контроли свести својих чланова или на крају крајева, да оклеветају званичне и јавне раднике, који им пруже отпор и чак физички да уклоне човека неугодног њима (или групу лица). По природи, имамо посла са мафијашким структурама, које су створене гвозденом дисциплином, и беспрекорним повиновањем својом вољству (См. напр. Ж. Ф. Буайе “Империя Муна” (М., 1990); статья “Сайентология – процветающий культ жадности и власти” (журнал “Time” от 6 мая 1991 г.) Hubner F. & Gruson L. “Monkey on a Stick” (HBJ, 1988) и др.)
Секте на најосновнији начин нарушавају грађанска права оних, који они покушавају да обрате. Они претварају људе који ништа не подозревају у робове. Искуство показује да ће људима, који су упали у секту, бити нанета озбиљна штета. Разарање породица, биће нарушено здравље, новац и имовина ће на бити изгубљени, и на крају крајева када човек некако напусти секту, пред њим ће се појавити проблем да се поново научи самосталном животу, за који је далеко од способног. У просеку, личности, која у себи нађе силе, да раскине са сектом, за потпуни опоравак потребно је две године.
Неке секте остављају далеко веће последице, од других, при чему то није повезано директно са количнимо часова, проведеним у ритуалима и програмирању. Пракса показује да је најтеже да се човек опорави од сајентологије, иако они од својих чланова мање времена од, например, кришнаита или муноваца. Кришнаити троше у просеку 70 сати недељно на ритуале и заједничке молитве, мунови – 53 часа, а сајентолози – непуних 43 сата. Међутим, за опоравак, члану који је напустио кришнаите, потребно је у просеку 11 месеца, бившем муновцу – 16 месеци, а сајентологу – 25,5 месеца.
Али и тада израз “опоравак” – је релативан; постоје и дугорочне последице, које се показују много година. Један консултант који је радио са многим бившим члановим секти, изјавио је, да се по његовом мишљењу, од последица сајенологије до краја не може опоравити нико. (бројке су узете из књиге Џин Ричи “The Secret World of Cults. An Angus & Robertson Book, 1991”). Судећи по свему, такви наши домаћи “центри” као “Богородичин центар” и “Бело братство” по својим, за личност и друштво, разорним последицама у потпуности се могу поредити са сајентологијом.
Тоталитарне секте су смртоносне. Довољно је поменути стотина мртвих, којима се завршила историја секте Џима Џонса, Давида Кореша. Тиме се може завршити, у за лидера неопходном моменту, историја сваке тоталитарне секте. Заиста имамо посла са безусловно послушном армијом робова, за које ништа није немогуће. А шта рећи о несрећној судбини деце, која се роде у породицама секташа! Да кажемо да су више од трећине жртава Кореша и Џонса била деца.
Да ли је код њих постојао избор да живе или да заврше са собом? Сетимо се Белог Братства. Организатори тог чудовишног експеримента, ко год они били, решили су да га заврше без крви. Довољно им је било да се убеде у могућност своје силе. Сада они могу да бирају за њих неопходно време…
У самом почетку перестројке један познати Православни свештеник је рекао да се сада људи обраћају Западу, са надом да ће пити из чистог извора, међутим многи су упали у замку и завршили у канализационој рупи. Авај, то је истина и данас. Скоро све тоталитарне секте имају дугу историју нарушавања закона, судских процеса, широко раширених скандала и уништених судбина.
Немојте понављати туђе грешке. Сада и тако имамо разлоге за стресне и конфликтне, експлозивне ситуације. Немојмо им додавати још један – конфликт на религиозном тлу, пун најнепредвидљивијих последица.

Десет контролних питања

Сви ми се навикавамо да живимо у новим, тржишним условима. Тржиште је са својим законима завладало у многим областима нашег живота, па тако, нажалост, и у области вере. Запљуснути смо снажном бујицом информација о религији, неретко и чисто рекламног карактера. Непрестано доспевамо у ситуације у којима се налазимо пред избором.
Рекли бисмо да је данас тешко наћи човека који није имао контакта са мисионарима, учитељима, проповедницима нових религија, учења, философских система. У градовима се појавило мноштво верских група и организација. О некима смо понешто и знали по чувењу, о многима нисмо никада ништа раније чули. Свака од њих себе проглашава за носиоца истине у крајњој инстанци, тврди да ће вас привести спасењу, да ће вам помоћи да превазиђете све проблеме и постигнете невиђене успехе.

Како да сазнамо колико су та обећања истинита?

Како да сазнамо да ли човек који нам је пришао припада тоталитарној секти (деструктивном култу)?

Како да сазнамо да ли смо објекат врбовања, да ли нас увлаче у неку организацију у коју никада не бисмо ушли уколико бисмо поседовали веродостојне и потпуне податке о њој?

Морам одмах да упозорим да све што ће овде бити изречено нема никакве везе са религијама које су традиционално присутне у Руском региону, оним верским заједницама чији су плодови делатности јасно уочљиви у култури и историји Русије. Овде се говори само о новим, у нашој средини раније непознатим верским учењима и теоријама. Обраћам се у првом реду оним људима који још нису начинили свој верски избор: молим вас, будите будни и опрезни!
Није тачно да се Православна Црква бори против других верских заједница из бојазни од конкуренције. Црква само упозорава: ако нам је већ пало у удео да живимо у условима “великог тржишта”, морамо се трудити да будемо писмени потрошачи, добро упућени конзументи. Свако од нас пажљив је приликом куповине робе; сви ми проверавамо квалитет производа, чувамо се да нам не продају неки фалсификат, премда, ако имамо посла са духовним фалсификатима, ризиковаћемо да изгубимо нешто много веће: своје здравље, читаву своју имовину, окружење, каријеру, породицу, па и читав свој живот, на крају крајева.
Дакле, уколико вам приђе непозната особа позивајући вас да дођете на предавање или семинар, обећавајући вам атрактиван посао у страној фирми са одличном платом, предлажући вам да уведете у вашој школи (на факултету, у предузећу) нови наставни курс, саветујемо вам да тој особи поставите десет конкретних питања, која ће вам помоћи да елиминишете макар 90% свих секташа који се баве врбовањем нових чланова. Најбоље би било да питања која овде нудимо задате спокојним, мирним тоном, без икакве агресивности, али да при томе придошлици јасно ставите до знања да нећете бити задовољни избегавањем одговора, полуистинама, него да желите директан и искрен одговор.
Морате знати да све тоталитарне секте при врбовању користе обману у мањој или већој мери. Па ипак, нису сви секташи свесни чињенице да при покушајима врбовања нових чланова уводе људе у заблуду. Због тога ћете захваљујући овим питањима моћи да откријете да ли секташ скрива од вас део истине, или да и он сам не познаје све потребне податке.
Најчешће секташи покушавају да се реше оваквих питања избегавањем непосредног одговора. Зато, ако зачујете фразе попут ових: “Ми просто желимо да помогнемо људима да се ослободе од својих проблема”, “Хтели бисмо само да вас позовемо на један занимљив семинар на коме ће се расправљати о питањима судбоносним за читаво човечанство”, или: “Окупљамо се да бисмо проучавали слово Божје”, или чак: “Желели бисмо само да вас угостимо бесплатним вегетаријанским оброком”, имате много основа да будете опрезни. Фразе типа: “Потпуно разумем ваш скептичан однос према нама; и сам сам био такав пре него што нисам доспео у познање истине”, или: “Зар вас то заиста не занима?” такође би требало да схватите као упозорење.
Један други метод којим се такође неретко служе секташи јесте промена теме о којој се говори. На пример, уколико питате да ли је оснивач секте кривично гоњен, уместо одговора ћете зачути дугачки монолог о томе да су све верске вође биле гоњене и трпеле непријатељство околине. Могу вам при томе навести пример Сократа, осуђеног за развраћање омладине, или вам испричати да је и Исус трпео осуде због тога што је био пријатељ блудницама и свакојаком друштвеном шљаму, и тако даље.
У таквој ситуацији треба да учтиво, али одлучно прекинете саговорника и ставите му на знање да немате намеру да тог тренутка отварате дискусију о Исусу или Сократу, него да желите да чујете директан одговор у вези са вођом његове групе. Ако се овај труди да избегне непосредан, јасан и конкретан одговор, можете бити сигурни да жели да нешто од вас сакрије.
Знајте да увек располажете још једним “резервним” аргументом, против кога ниједан секташки проповедник не може ништа рећи; наиме, у сваком тренутку можете да се удаљите или да секташа замолите да из тих стопа напусти ваш стан или канцеларију. Још једно правило за вас мора имати апсолутну вредност: никада немојте давати своју адресу или број телефона људима за које претпостављате да су у некој секти.
Ако имате одређене сумње, али бисте ипак волели да добијете више информација пре него што формулишете дефинитивне закључке, замолите такву особу да вам да своју адресу и телефон, како би се даљи контакти одржавали у складу са вашом вољом и иницијативом. Имајте на уму: ви сте тај ко треба да ситуацију држи под контролом! Не допуштајте никоме да врши притисак на вас са намером да му дате своје личне податке. Угледајте се на скромне и стидљиве девојке које никада неће дати своју адресу или телефон момку кога први пут виде, док се не распитају о њему. Увек је боље мало сачекати, него одмах дати свој број телефона непознатој или мало познатој особи, а затим дан и ноћ немати мира од наваљивања и досађивања. Ако вам пође за руком да питања која овде предлажемо поставите мирним тоном, без агресивности или скривеног цинизма, то може и секташа да наведе да се замисли.
А тако нешто заиста много значи: наиме, ако озбиљно почне да размишља, човек може да у потпуно другачијој светлости сагледа и своје чланство у секти, и да учини прве кораке у правцу њеног напуштања. Не заборављајте: човек који стоји пред вама је пре свега жртва којој је преко потребно саосећање и снисхођење.

Ево, дакле, и десет питања која вам предлажемо:

1. Колико дуго сте члан Групе?

Веома је важно од самог почетка знати са ким имате посла. Особе које су увучене у тоталитарну секту пре мање од годину обично су још увек веома неискусне. Према томе, мања је вероватноћа да ће посезати за лажима, а посве је сигурно да неће умети тако маестрално да обмањује, као што то чине искусни “проповедници”. Ако је ваш саговорник већ више година члан неке верске групе, захтевајте од њега да вам пружи најконкретније могуће одговоре на свако ваше питање. Уколико покуша да врда, у сваком моменту пружа вам се прилика да изразите чуђење како то да дугогодишњи члан верске заједнице није у стању да пружи одговор на најједноставнија питања.

2. Да ли желите да ме заврбујете у неку организацију?

Најчешће ће “проповедник” на то питање одговорити: “Не, ви сте ми се просто свидели, па сам пожелео да вас упознам са нашим учењем (нашом методом, организацијом). Даљи ток разговора зависиће искључиво од вас – желите ли да искористите ову прилику или не”. Сјајно!
Запамтите тај одговор, јер, ако је ваш саговорник припадник тоталитарне секте, он ће ипак неизоставно покушати да прибегне методама врбовања и притиска, и у том моменту неће бити на одмет да га потсетите на његове властите речи, те да га учтиво, али енергично, замолите да вас остави на миру.

3. Можете ли да набројите остале организације које имају везе са вашом верском заједницом?

Постављањем тог питања заправо ћете покушати да установите да ли је ваш сабеседник можда члан неке тоталитарне секте за коју сте чули. Скоро све такве секте око себе организују низ пратећих удружења и група којима се покрива њихов рад, како се потенцијални чланови не би плашили на првом кораку.
Рецимо:
– “Христова црква” неретко делује као кружок или друштво за проучавање библијске литературе;
– секта “Породица” (или “Деца божја”) представља се као “Савез независних хришћанских мисионарских општина”;
– “Месна црква” Сведока Лија (или једноставно “Црква у НН”) своју литературу шири под окриљем независног издавачког предузећа “Бујица воде живе”;
– “Дијанетика”, “Нарконон”, “Криминон”, “Хабард-колеџ” итд. само су другачији називи за такозвану “Сајентолошку цркву”.
Али највише таквих пратећих организација делује у оквиру Мунове секте, чији је званични назив “Асоцијација светог духа за уједињење светског хришћанства”. Списак тих организација сачинио би дебљу брошуру. Ту спадају и “Међународни фонд за образовање”, “Међународни верски фонд”, и “Међународна заједница за проучавање принципа – САRР”, и “Међународни фонд жена за мир у свету”, “Академија професора за мир у свету” и многе друге институције и удружења. Стрпљиво поновите своје питање: да ли постоје неке организације које су у вези са дотичном верском заједницом, или да ли су такве организације раније постојале? Ако “проповедник” каже да није упознат са тим чињеницама, замолите га да то сазна распитивањем код својих колега и да вам запише на посебној хартији називе свих тих организација, па му сутрадан телефонирајте. Ако вам “проповедник” да информацију да такве организације не постоје, а ви касније сазнате да то није тачно, да сте обманути – ето доброг повода да са њим раскинете. Уколико не поставите такво питање, ризиковаћете да не откријете да сте преварени.

4. Реците ми које оснивач ваше Групе, а уколико је преминуо, како се зове садашњи врховни руководилац?

Покушајте да и овде добијете максимално целовит и тачан одговор. Није искључена могућност да ће “проповедник” покушати да сакрије од вас ко је прави вођа заједнице, пошто његово име може бити довољно искомпромитовано. Захтевајте да неизоставно чујете име врховног вође. Можда ће вам одмах све постати јасно чим чујете то име, па нећете жудети за наставком дијалога.

5. Испричајте ми све што знате о прошлости лидера ваше организације. Какво је његово образовање? Да није можда кривично гоњен? Да лије позиван на одговорност пред судом? Ако јесте, због чега?

Веома је важно знати да ли је вођа групе заиста онаква особа за какву се издаје. На пример, оснивач “Хербалајфа”, Марк Хјуз, не поседује ни медицинско, ни фармацеутско образовање. Самозвани Христос -Висарион (Сергеј Тороп) – раније је радио као милиционер.
Први мормон, Џозеф Смит, своју духовну каријеру започео је спиритизмом и трагањем за благом, док је оснивач јеховистичке секте, Чарлз Тејз Расел, од своје једанаесте године био ситни бакалин.
Бхакти-веданта Свами Прабхупада, оснивач секте Харе Кришна, пре одласка у пензију и проглашења целокупног материјалног света за чисту илузију био је успешни бизнисмен, као што је “божански учитељ” или “дух истине”,како себе сам назива, Шоко Асахара, вођа секте “Аум Шинрикјо”, власник мреже ресторана за брзу исхрану у Јапану.
Не можемо а да не поменемо и оснивача Сајентологије, “генија свих времена и свих народа”, Л. Рона Хабарда, који није успео да заврши ниједан факултет, који је сваки посао кога би се латио упропаштавао, који је био умешан у низ прљавих финансијских махинација и који је једва састављао крај са крајем, бавећи се штанцовањем научне фантастике ниске вредности за жуту штампу – све док није открио Сајентологију!
Исто толико је важно питање о криминалистичкој прошлости оснивача секти.
Рецимо, оснивач “Цркве уједињења”, корејски предузимач Сан Мјунг Мун два пута је био позиван на одговорност у својој домовини (по неким подацима, због полигамије и сексуалних настраности). Године 1985-те провео је 13 месеци у америчком федералном затвору, пошто је кршио законе о плаћању пореза. Наравно, биографија оснивача секте не чини га аутоматски лоповом или шарлатаном, али, по правилу, ипак, где има дима, има и ватре. Невероватно је колико је углед руководилаца деструктивних култова искомпромитован.
Када се упознате са животом оснивача (вође) секте и његовим стилом, моћи ћете да извучете барем најосновније закључке о томе са каквим поверењем је упутно да се односите према њему. На пример, ако вам секта предлаже да похађате предавања о томе како се граде успешни и ефикасни међуљудски односи, не би било згорег да се обавестите није ли се њен лидер развео већ три пута. Ако оснивач секте користи дрогу, ако га бије глас о чудноватом (да не кажемо јачу реч) понашању и начину живота, као што је случај, рецимо, са Л. Роном Хабардом, вредело би замислити се да ли је он стварно у стању да реши све проблеме људског рода, као што за себе тврди.
Ако сазнате да се ватрени проповедник божанствене љубави – оснивач секте “Породица” Дејвид Берг – под старе дане сакрио од света, завукао у некакву јазбину и окупио око себе читав харем младих девојака, те скупља без зазора порнографске видео-материјале од чланова своје секте, вредело би да се замислите на какву љубав тај самозвани “пророк” позива.
Када Сан Мјунг Мун тврди да је целокупна његова делатност усмерена на јачање и афирмацију мира у свету, умесно је сетити се чињенице да у Кореји његов покрет поседује фабрику у којој се производе аутоматске пушке М-16. Сасвим природно, могуће је да ни ваш саговорник ништа не зна о биографији лидера своје групе, пошто није на време поставио одговарајуће питање оном секташу који је њега заврбовао.
Тада је погодан тренутак да га питате: “Па како сте могли да читав свој живот посветите човеку о коме ништа не знате?” Знајте да се сваки деструктивни култ труди да тако заврбује људе да они до приступања не сазнају значајне податке о организацији и њеном лидеру, за разлику од нормалних организација и удружења које већ на старту нуде целовиту и потпуну слику о себи, и позивају на учлањење тек када потенцијални члан постане свестан да је сам, својом вољом спреман на такав чин.

6. У шта верује ваша Група? Да ли она сматра да циљ оправдава средства? Да ли постоје околности у којима је за човека корисно да буде обманут?

Већина проповедника тешко да ће почети из рукава да вам излаже учење своје секте. Они су обучени да распаљују нашу знатижељу како би нас привукли себи – кроз посећивање предавања, гледање филмова, учествовања у раду семинара. Такви одлично знају да ће на њиховој територији имати далеко веће могућности и начина да вас потчине утицају своје секте, па зато на улици не говоре много.
Ако “проповедник”, чувши ваше питање, одби-је да вам изложи основне поставке вероучења своје групе, будите сигурни да жели да нешто сакрије од вас. Он може да вам каже, рецимо, да се плаши да га не схватите погрешно, да не стекнете неадекватну представу о групи само због краткоће и несавршености његовог одговора. А свака ваљана верска организација у стању је да укратко изложи основне поставке своје вере! Тоталитарне секте, међутим, уопште нису заинтересоване за то да ви одмах, без одговарајуће припреме, сазнате све у шта су дужни да верују њихови чланови, све оно што садрже њихови материјали “за интерну употребу”.
Ако човек који вас врбује почне да вам излаже учење своје секте, не допуштајте му да се расплињава и да вас заварава терминима којима се исказује субјективна оцена: “добра”, “узвишена”, “часна”, “истински хришћанска” итд. Све је то само још један покушај обмане и промене теме за разговор. Замолите проповедника да буде што конкретнији.
Ако после извесног времена сазнате да је тумачење које вам је понуђено садржало значајне недостатке и искривљавања истине, имате пуно морално право да захтевате од мисионара да се удаљи. Секташи у таквим ситуацијама улажу максимум напора не би ли вас убедили да су том приликом били принуђени да вас само привремено обману (тј. да вам не саопште пуну истину), пошто сте се тада још увек налазили под утицајем средстава јавног информисања која су одвише утицала на вашу свест, тако да их не бисте саслушали уколико би они покушали да вам све изнесу црно на бело.
Немојте падати на тај аргумент, пошто он показује само једно: да организација која вас врбује држи да циљ оправдава средства. Ниједна угледна организација неће прибегавати лажима и обманама ради тобожње помоћи људима.

7. Уколико приступим вашој организацији, на који начин ћу моћи да изменим свој живот? Да ли ћу морати да напустим студије или посао, да ли ме очекује обавеза да у вашу корист жртвујем своју уштеђевину и своје власништво, да ради вас раскинем све везе са родбином и пријатељима ако наиђем на њихов отпор?

Ако је ваш саговорник члан тоталитарне секте, он ће вам највероватније казати да се од вас неће захтевати ништа или готово ништа, да ћете моћи и да наставите да водите свој уобичајени начин живота и да ћете чак успети да одједанпут постигнете све оно ка чему сте већ дуго тежили. Па ипак, овакво питање већини секташа веома је непријатно, оно их нагони да заузму одбрамбену позицију.
Због тога, чим поставите то питање, пажљиво пратите реакцију вашег саговорника. Када вам одговори, запитајте га чиме се он сам бавио пре него што је приступио секти, а чиме се бави данас. Дозволите себи и да искажете сумњу уколико он наступи са саморекламирањем да се тобоже бави једном веома ретком професијом или да студира на престижној високошколској установи. Поновно га запитајте да ли је члановима његове организације допуштено да лажу. Ако вам предложе да се упишете на бесплатан програм, корисно би било да што пре прецизирате да ли је тај програм заиста бесплатан, или бисте после почетног, уводног курса морали да платите наставак “школовања” по ценовнику који се повећава геометријском прогресијом.
Исто важи и за рад под исувише повољним условима: тобоже, треба платити само приступни улог (завршити припремни курс који се плаћа, по “повољним” ценама набавити прву испоруку робе, и сл.). Знајте да у свакој пирамиди богатство стиче само њен врх.

8. Да ли се сматра даје делатност ваше организације спорна? Ако има оних који отворено иступају против ње, које аргументе наводе?

Ово питање показаће вам колико је информисан ваш саговорник и у којој мери је спреман на отворени дијалог. Ако то питање поставите са наглашеном пристојношћу и са пријатељским осмехом, ма колико то звучало невероватно, често ћете добити овакав одговор: “Знате, има свакаквих чудака који тврде за нас да смо тоталитарна секта, да су свима нама испрани мозгови, који нас називају зомбијима. Можете ли то уопште да замислите? Ево, зар вама, рецимо, личим на зомбија са испраним мозгом?”
У таквој прилици умесно је поставити контрапитање: “А како би требало да изгледају зомбирани људи испраних мозгова? Како се они понашају?” Најчешће ће ваш саговорник осетити поприличну нелагодност, па, ако будете инсистирали да вам одговори, можете очекивати да ће се потрудити да што пре нађе изговор да се удаљи.

9. Шта мислите о бившим члановима ваше организације? Да ли сте некада имали прилике да озбиљно разговарате са бившим чланом ваше заједнице и саслушате разлоге због којих је напустио организацију? Ако нисте, зашто је то тако? Зар вам ваша организација не допушта да контактирате са људима који су је напустили?

Реакција на то питање откриће вам много тога. Ниједна угледна и ваљана организација не забрањује својим члановима да одржавају везу с онима који су је напустили, поштујући људску слободу, па према томе и слободу изласка из чланства. Ма колико та организација осећала жаљење због њихове одлуке, она их никада неће спречавати да је напусте. А за деструктивне култове то се не би могло казати. За њих су сви бивши чланови – најљући непријатељи и издајници. Све секте својим члановима сугерирају да се таквих боје, да их избегавају, и чине све што је у њиховој моћи да спрече контакте са критичарима организације и са свима који су из ње иступили. Многи искусни “мисионари” одговориће вам: “Разуме се, неки моји блиски пријатељи су напустили нашу заједницу”.
Међутим, ако затим замолите да вам испричају нешто детаљније о њима, опет ћете се суочити са обманом. Било би умесно запитати: “Које разлоге ти људи наводе када образлажу своју одлуку да иступе из редова ваше организације?” и “А да ли се сада, пошто су напустили заједницу, ти људи осећају срећнијим и задовољнијим?” Мало је проповедника који би вам понудили смислен одговор.

10. Наведите ми само три ствари које вам се не допадају у вашој верској заједници и код вашег вође.

Свако од нас познаје многе православце који отворено критикују своју Цркву и њену хијерархију. Познато нам је да постоје католици склони критиковању римског папе, и протестанти који се веома критички изражавају о својим црквама. У вези са тим можемо имати различита мишљења и вредносне оцене, али то је чињеница.
А јесте ли чули макар за једног секташа који отворено износи макар и умерено критичке судове о оснивачу своје групе, њеном руководству или о самој тој заједници? Много пута имао сам прилике да на питање да ли се у некој организацији упражњава контрола свести зачујем одговор секташа, пропраћен широким осмехом: “Ах, наравно не; како сте могли тако нешто да помислите”.
Али исто тако и душевни болесник неће признати за себе да је оболео, као што ће и алкохоличар ватрено негирати своју зависност од чашице. Ако је човек свестан своје болести, учинио је први корак ка оздрављењу.
Најбољи начин да докажете човеку да је наркоман јесте да га наговорите да неколико дана апстинира, да остави дрогу. Такође најбољи начин да проверите да ли је човек под утицајем контроле свести јесте да испитате да ли је задржао у себи способност критичког односа према околини.
Пажљиво посматрајте секташа када му поставите ово питање. Уочићете да је изненађен, сметен, и неколико тренутака деловаће потпуно изгубљено. А када се сабере у мислима, тешко да ће моћи да вам каже ма шта конкретно. То је сасвим “природно”, пошто је секташима забрањено не само да јавно изричу, него да и у мислима себи допуштају критички однос према својој организацији и њеном вођи.

* * *

Уколико сте поставили сва ова питања, а потом у одговорима вашег саговорника нисте успели да приметите ништа лоше, те желите да добијете још информација о његовој организацији, предузмите још неке мере предострожности пре него што донесете коначну одлуку. Настојте да се упознате и са другим члановима групе, да им поставите иста ова питања и да утврдите колико се одговори добијени од различитих особа поклапају. Ако се уочава већа разлика међу ставовима разних особа, упитајте ваше саговорнике за узроке њиховог размимоилажења и обратите пажњу на то што ће вам они казати.
Пре него што се сагласите са учешћем у некој манифестацији која се одржава под окриљем неке нове организације, настојте да се распитате каква је то организација. Ако она тврди за себе да је хришћанска, распитајте се какво мишљење о њој имају представници традиционалних хришћанских вероисповести у вашој средини; ако се издаје за муслиманску заједницу, питајте муслимане; представља ли се као будистичка заједница, распитајте се код будиста, и сл. Ако, пак, организација тврди да су њени оснивачи успели да у свом учењу уједине све религије света, будите нарочито на опрезу! Како показује вишемиленијумска историја верске мисли, такви вештачки покушаји “уједињавања” доводе једино до даљих деоба и одвајања.
Није нимало случајно то што су оснивачи свих најстрашнијих тоталитарних секти 20. века, почев од Лењина и Хитлера, па све до Муна и Раџниша изјављивали да су најзад успели да пронађу магичну формулу свеопштег јединства.
Ако нисте успели ништа да сазнате о организацији, али вам се она још увек чини привлачном и занимљивом поведите на неки њен скуп или манифестацију на коју желите да одете и пријатеља у кога имате поверења. Тако ћете имати прилике да са неким размените мисли и утиске о свему што сте видели и чули. Истина, морамо вас упозорити да ће многи деструктивни култови, чији је основни принцип деловања “завади, па владај”, одмах покушати да вас одвоје од пријатеља. Обично се чини све да то изгледа спонтано: неко ће отпочети разговор са вашим пријатељем, за то време друга особа поста-виће питање вама, и кроз неколико минута наћи ћете се у различитим деловима просторије. Неке секте од самог почетка могу да поставе услов да на семинару сваки учесник решава задатке само у пару са непознатим човеком. Не пристајте на ову варијанту: захтевајте да не будете растављени од пријатеља. Ако представници организације буду инсистирали на вашем покоравању – изволите изаћи напоље.
Ако на скупу осетите да се на вас врши притисак да прихватите мишљење већине пре но што сте стигли да формирате свој став, или да се потчините стереотипу понашања који вам се не допада – другим речима да је отпочео процес кодирања – устаните не часећи ни часа и реците да вам се не свиђа да други манипулишу вама и да други контролишу вашу свест. Што гласније то изјавите, брже ћете бити избачени са скупа. Ко зна, можда ће још неко налик вама искористити прилику да напусти просторију заједно са вама.
Уколико се све ово буде дешавало у иностранству, на семинару на коме се налазите о трошку организације, немојте се збуњивати. Нема разлога да осећате ма какву обавезу према организатору! Будите реални: ако је организатор сносио трошкове вашег путовања и боравка, значи да сте ви потребнији њему него он вама! Имајте на уму да се организатор пред локалним властима обавезао да ће се старати о вама и да ће вам пружити и медицинску помоћ ако затреба, све до краја вашег боравка у тој земљи. Могућност да у непознатом страном граду останете на улици без средстава за живот и без повратне карте је, будите сигурни, практично искључена! Ако би се тако нешто, неочекивано, ипак догодило, остаје вам могућност да се обратите најближој станици милиције и тамо дате изјаву да сте у незнању прихватили да будете гост те и те организације, која на вас врши психолошки притисак и која одбија да изврши обавезе пред имиграционим властима. Знајте да никакве ваше изјаве које сте могли дати пре поласка не скидају са организације обавезе везане за ваш боравак у иностранству. Немате се чега плашити.
Најважније је испољавати разуман опрез. Не предајте се празној знатижељи на уштрб здравог смисла. Сувише је људи упецано у замке разних верских секти само због сопствене прекомерне самоуверености. Такви људи веровали су да ће моћи да се контролишу у свакој ситуацији, те да никада неће потпасти под нечији рђав утицај. Тако људи мисле и кад почињу да пуше (па шта, могу увек да оставим дуван ако то пожелим), да пију, да се дрогирају… Нажалост, неконтролисана знатижеља и претерана самоувереност многе су одвеле у пропаст! Учинимо све да не постанемо и сами жртве таквих искушења!

 

Напомена:
При писању чланка користили смо материјале из књиге Стивена Хасана “Combatting Cult Mind Control”. Park Street Press, Rochester, Vermont, 1990.

 


 

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ
Изворник:
Београдски Дијалог, бр. 1; А.Л. Дворкин ДЕСЯТЬ ВОПРОСОВ НАВЯЗЧИВОМУ НЕЗНАКОМЦУ или Пособие для тех, кто не хочет быть завербованным
Место:
Москва
Издато:
1995.
Издаје:
ИНФОРМАЦИОННО-КОНСУЛЬТАЦИОННЫЙ ЦЕНТР СВ.ИРИНЕЯ ЛИОНСКОГО По благословению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Алексия II
Превод:
др Ксенија Кончаревић, (Београдски дијалог)
ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ
Објављено:
25. август 2008.
Издаје:
© Svetosavlje.org
Уредник:
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић
Изворник:
http://www.iriney.ru/books/001.htm
Дизајн странице:
Станоје Станковић

 

Comments are closed.