Питање:
Помаже Бог! Имам 29 година, живим у малој средини. Ожењен сам и имам двоје деце. Живот ми је како бих рекао помало наопак или не могу да докучим Божију промисао (иако свестан своје недостојности) . Бог ми је у животу дао све, под тим сматрам здраву децу, кров над главом. Мећутим све у животу сам добио на поклон, па и дан данас сам делимично завистан од родитеља (обзиром да смо и жена и ја незапослени) . Муче ме страшни падови у вери, малодушност, нервоза, доконост и лењост. А највише ме мучи страховит утицај мога оца на мене. Он је добар човек у суштини али је као полициски службеник у пензији, веома горд и нагао. Неповерљив и непарламентаран. Никако не могу де се изборим са тим. Назове ме више пута дневно (ради некакве провере, где сам, ста радим исл.) Често пута из доконости покрене тему за коју је свестан да није баш пријатна, или је лична. Једном речју не цени никог довољно. До душе имао сам иа ја својих назови момената као момак. разноразних будалаштина у пијаном стању. Једном сам чак када сам дошао са некакве прославе (тада сам имао 17-18 година) у пијаном стању на конфузију коју су створили родитељи, улетео у купатило и пресекао обе вене! Страшно! И сада се тога пре Богом стидим! Хтео бих још да напоменем да тај утицај који мој отац има на мене, често је подсвесно присутан. Још и то да се саоцем никада не свађам. Буде ту неке препирке, коју наравно отац заврши псовкама и агресивним ставом. Како време пролази ја се осећам све горе као да сам везан ланцима, иако шивим у засебном домаћинству. Све сам више подложан депресији. Осећам се омаловаженим, и безвредним. Ретко шта ми представља задовољство. невољан, лењ и испразан. А некада сам живео живот и ценио га више од свега. Молим Вас да ми помогнете неким саветом јер гот ово ми се чини немогуће да се избавим из ове ситуације.
С поштовањем,
Јован
Одговор:
Радујсја, драги брате Јоване, Бог Вам помогао! По вашем опису, изгледа да сте тренутно у стању где Вам мање-више све смета. То је увек знак да није проблем код тих других људи или ствари, него код нас самих, знак да смо се удаљили од Господа и Његове утехе и заштите. Сами сте рекли како Вас муче страшни падови у вери – малодушност, нервоза, доконост и лењост, дакле, да бисте то све променили, једини лек је да јачате самодисциплину. Сви кад-тад пролазимо корз периоде духовне лењости: тешко кренемо у молитву, пост нам тешко пада, губимо стрпљење, итд., итд. Али зато морамо да се боримо, да натерамо себе да повратимо прави однос са Богом. Иако Вам се чини да не осећате молитву у срцу, молите се Богу и даље, јер је Он осећа и чује. То исто важи и за пост, доброчинство, трпељивост… Често се деси да нам ове врлине дођу без труда, но то је зато да бисмо осетили вечно благо које нам пружају. Онда, Бог дозволи да се морамо трудити да их стекнемо и очувавамо, тако да се бисмо јачали и развијали у вери, јер у животу, све што лако стекнемо лако и изгубимо. Дакле, брате мили, немојте се разочаравати нити очајавати, него, преузмите Ви контролу над собом, и вратите се правом верском животу. Када смо у тако лошем или изгубљеном стању, узрок је увек код нас самих, а такође је код нас и способност да то погрешно стање исправимо. Не можемо да кривимо кишу ако изађемо без кишобрана те се поквасимо! Вероватно имате молитвеник, те узмите га, упалите кандило и читајте молитвено правило у јутро и на вече пред спавање, постите како нас Црква учи, потрудите се да се сећате и осећате Бога у свакодневном животу, знајући да је Он присутан и жели да Вас штити и води ако Му Ви дозволите, немојте судити и осуђивати другима, него молите се Богу за њих. Ако поново почнете да водити верски живот како треба, одмах ћете осећати да је милостиви Господ присутан у Вашем срцу, животу и дому, и тиме ће Вам се вратити и љубав, сигурност и топлота душе и срца. Рекосте, драги брате, да сте као момак покушали да вршите самоубиство. Хвала Богу миломе што нисте у томе и успели и што Вас је милостиви Господ сачувао од тога тако да сте остали у животу где нам је једини важан циљ да упознамо и осећамо Бога и Његово присуство у срцу и животу који нас воде у живот вечни, и што нисте умрли страшним грехом којим се лишимо и Господа и Његове свеобухватајуће љубави довека! Ако нисте до сада очистили душу од мрље које је остала од тог греха, морате што пре да се спремите за Свету Тајну Исповести. Ако носимо мрље грехова на срцу и души, оне могу да нам отежају напредак у духовном животу. Зато је тако важно да се исповедимо што чешће, да нам буде душа чиста пред Богом. На тај начин, духовни живот нам постане све јаснији, све реалнији, те лакше се приближавамо Господу, јаче осећамо Његову љубав и присуство, и чвршће се држимо у Његовој благодати која нас штити од свакојаких напада демона, међу које спада и депресија као плод гордости. А то брате, што се осећате омаловаженим и безвредним, не треба да Вас узнемири, јер је то реално стање свих нас! Када се одвојимо од Господа, стварно смо безвредни, слаби, никакви, јер сами не можемо ништа. О томе сведочи Св. Апостол Павле када нас теши и каже: “И рече ми (Господ) : Доста ти је благодат моја, јер се сила моја у немоћи показује савршена. Зато ће се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова. ато сам добре воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тјескобама за Христа, јер када сам слаб онда сам силан.” (2Кор. 12, 9-10) Дакле, нека сила Христова обитава и дејствује у Вама, и то је довољно за све! У гордости мислимо да смо (или треба да будемо) јаки, снажни, важни, паметни, способни, итд., када, у стварности, нисмо ништа од тога ако Христос и Његова благодат и слиа не обитавају и дејствују у нама! А што се тиче Вашег односа са оцем, видећете да се и он побољшава како будете побољшавали свој однос са Богом. Можда се сами однос са оцем неће суштински променити, али Ваш став у улога у њему ће се променити; имаћете више разумевања, више стрпљења, више љубави, и тиме ћете утицати и на оца и на однос са њим. Молитва и благодат могу све променити на боље, али до нас је колико ћемо живети у вери, у Господу, да бисмо омогућавали и дозвољавали да је Он са својом благодаћу и љубављу присутан у срцу и животу. Дакле, брате Јоване, само напред у живој вери. Чим узмете једак корак ка Господу, Он је већ ту присутан у Вашем срцу и животу. Нека Вас милостиви Госчпод води и помогне у Вашем враћању Њему, и да Вас увек води путем покајања, духовне радости и спасења, а Ваше је само да не заборавите кишобран! Ваш у Христу, о. Раде
