NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. septembar po julijanskom kalendaru

22. septembra 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Joakim i Ana. Sv. Joakim beše sin Varpafira, iz kolena Judina, i potomak cara Davida. Ana beše ćerka sveštenika Matana, iz kolena Levijeva, kao i prvosveštenik Aron. Taj Matan imaše 3 kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udade u Vitlejem, i rodi Salomiju; Sovija se udade takođe u Vitlejem, i rodi Jelisavetu, majku sv. Jovana Preteče; a Ana se udade u Nazaret za Joakima, i u starim danima svojim rodi presvetu Bogorodicu Mariju. 50 godina življahu u braku Joakim i Ana, i behu besplodni. Življahu bogougodno i tiho, i od svih prihoda svojih jednu trećinu samo upotrebljavahu na sebe, drugu razdavahu siromasima a treću žrtvovahu hramu. A behu imućni dobro. Jednom kada pod starost odoše u Jerusalim da prinesu žrtvu Bogu, ukori ih prvosveštenik Isahar govoreći Joakimu: „nisi dostojan, da se iz tvojih ruku primi dar, jer si bezdetan“. Tako i drugi, koji imahu dece, gurahu Joakima pozadi sebe kao nedostojna. To veoma ožalosti ove dve stare duše, te s velikom tugom vratiše se domu svome. Tada oboje pripadoše na molitvu Bogu, da i na njima učini čudo kao nekad na Avramu i Sari, i podari im jedno čedo za utehu u starosti. Bog im posla angela svoga, koji im objavi rođenje „kćeri preblagoslovene, kojom će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu“. I odmah Ana zače i u 9. mesecu rodi sv. Devu Mariju. Sv. Joakim požive na zemlji 80 a Ana 79 godina, i predstaviše se Gospodu.

2. Spomen III Vaseljenskog Sabora. Ovaj Sabor sastade se 431. god. u Efesu za vreme cara Teodosija Mlađeg. Na Saboru behu 200 sv. otaca. Sabor ovaj osudi Nestorija, patrijarha Carigradskog, zbog jeretičkog učenja o presvetoj Devi Mariji i rođenju Gospoda. Na ime: Nestorije ne hte nazivati sv. Devu Bogorodicom nego Hristorodicom. Sv. Oci osudivši Nestorijevo učenje utvrdiše, da se sv. Deva naziva Bogorodicom. Osim toga potvrdiše odluke Prvog i Drugog Vaselj. Sabora, naročito Simvol Vere Nikejo-Carigradski zapovedivši, da niko ne sme od ovoga Simvola niti šta oduzimati niti dodavati.

3. Sv. muč. Sevirijan. Plemić Sevastijski. U vreme mučenja 40 mučenika u Sevastiji (v. 9. mart), on obilažaše one mučenike u tamnici i hrabraše ih i služaše im. Po njihovoj slavnoj smrti i on bi uhvaćen, bijen i mučen za Hrista, i najzad obešen o drvo sa jednim teškim kamenom o vratu a drugim o nozi. Blagodareći Bogu na svemu on predade duh svoj u vreme cara Likinija 320. god.

4. Sv. Teofan ispovednik i postnik. Posle bogougodnog života i stradanja za Hrista mirno skončao 299. god.

5. Sv. Nikita Ugodnik Božji. Živeo u Carigradu u XII veku. Svojim životom toliko ugodio Bogu, da su se pred njim crkvena vrata sama otvarala, i kandila sama od sebe palila. Tako je silna bila molitva njegova. Po želji nekoga đakona Sozonta a po molitvi Nikitinoj javio se iz onoga sveta neki sveštenik, s kojim je Sozont bio u zavadi i ostao neizmiren. Javio se najpre jedan red sveštenika u belim a po tom drugi red u crvenim odeždama. Sozont pozna između njih svoga suparnika, i s njim se izmiri. To se dogodilo noću u crkvi Vlaherni.


Veseli se nerotkinjo,
Veseli se, stara Ano!
Ti ćeš začet’ i roditi
Čedo čudno, izabrano.
Kao negda stara Sara,
Kao majka Sampsonova,
Kao majka Samujlova,
Kao majka Jovanova –
Slavnija ćeš od svih biti,
Jer ćeš rodit’ od bedara
Divnu devu, jedinstvenu,
Divnu majku Višnjeg cara.
Veseli se, Joakime,
Oče majke neviđene,
Koju Tvorac želi slavom
Neviđenom da odene.
Zakon gubi svoju silu
Kad Bog hoće i gde hoće,
Ko će s Bogom da se pravda,
Da se pravda s Bogom – ko će?
Ne po ćudi no po ljub’vi
Bog zakone menja Svoje,
Pred ljubavlju svi zakoni
Stoje k’o da ne postoje.
Kad gladuju ljudi – Gospod
Suhu njivu čini rodnom,
Zbog duhovne gladi sveta
Nerotkinju čini plodnom.
Na spasenje ljudi Gospod
Sve najbolje ustrojava.
Zato cela Crkva svetih
Kliče Njemu: slava! slava!

RASUĐIVANJE
Milostinju ne treba davati s gordošću nego sa smirenjem smatrajući onoga kome se daje milostinja boljim od sebe. Ne reče li sam Gospod: meni učiniste ono što učiniste malim i siromašnim (Mat. 25, 40)? Teofan ispovednik još kao dečak imaše um prosvećen svetlošću Hristovom. Jednom hođaše on ulicom, pa vide dete neodeveno kako se mrzne na polju. On brzo svuče sa sebe odelo i odenu to dete, i tako ga utopli i povrati mu život. On pak ode kući nag. Upitaše ga začuđeni roditelji, gde mu je odelo? Na što Teofan odgovori: „odenuh Hrista“. Zato mu se dodade blagodat Hristova, te beše docnije veliki podvižnik, stradalnik za veru i čudotvorac. Ako, dakle, dajemo milostinju ma u čije drugo ime, ili u ime svoje, ne možemo izbeći gordosti, koja čim se pojavi u srcu ništi sva učinjena dobra dela. I kad dajemo prosjaku kao prosjaku a ne kao Hristu, ne možemo izbeći ni gordosti ni prezrenja. A šta vredi činiti čoveku milostinju gordeći se sobom i prezirući čoveka? Vrlina nije vrlina, ako se pomeša s grehom, kao što mleko nije mleko, kad se pomeša sa gasom ili sirćetom.

SOZERCANJE
Da sozercavam mudrost Solomonovu (I Car. 3), i to:
1. kako se dve žene prepirahu o jedno dete, svaka govoreći da je njeno;
2. kako Solomon naredi da se dete raseče na dvoje, i po jedna polovina da svakoj ženi;
3. kako prava majka vrisnu za detetom, i tako se pozna, da je dete njeno.

BESEDA
o svedočanstvu Boga o Bogu
Ako ja svjedočim za sebe, svjedočanstvo moje nije istinito. (Jov. 5, 31)
Ovako govoraše Gospod jednom lažnom i lažljivom rodu. Ove reči rekao je On starešinama Jevrejskim ne kao pouku nego kao izobličenje. Oni nisu verovali jednome čoveku, kad je govorio o sebi, nego su tražili dva svedoka. Nemojte, braćo, ni pomisliti, da ono što Gospod Isus o sebi kaže nije istinito, nego da Jevreji to nisu smatrali za istinito. Otuda, po tumačenju naših svetih Otaca, reči: svjedočanstvo moje nije istinito treba razumeti tako, da to svedočanstvo nije bilo istinito u očima Jevreja. A da je svaka reč koju je Gospod Isus o sebi rekao istinita, to je On iskazao na drugom mestu rekavši: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje (Jov. 8, 14). Ovde Gospod uči, tamo izobličava; ovde On potvrđuje kako stvar jeste, tamo pak – kako se stvar činila Jevrejima. Jevreji nisu verovali Njegovom svjedočanstvu o Njemu, nego su tražili druga svedočanstva. I On im je naveo tri ogromna svedočanstva: prvo svedočanstvo Svojih sopstvenih dela: djela koja ja radim svjedoče za mene (5, 36); drugo, svedočanstvo Oca Svog nebesnog, koji Ga je posvedočio kao Svoga Sina na Jordanu i na Tavoru: i otac koji me posla sam svjedoči za mene (5, 37); najzad treće, svedočanstvo Sv. Pisma: ispitajte Pisma,.. i ona svjedoče za mene (5, 39). Kakva bi još svedočanstva trebala čoveku sa iole razuma? Ali u starešina Jevrejskih razum je bio pomračen u tolikoj meri, da oni nisu mogli videti ništa i razumeti ništa. Kada je Gospod čovekoljubivi učinio sve što je trebalo učiniti da spase i starešine Jevrejske, i kada su oni odbili sva svedočanstva o Njemu, a time odbili i svoje spasenje, onda im je On rekao: ako ja svjedočim sam za sebe istinito je svjedočanstvo moje.
O braćo moja, ne budimo kamena srca kao one zaslepljene starešine, i ne odbijajmo jedino spasenje svoje. Ne tražimo nikakvih drugih svedočanstava, nego verujmo onome što nam sam Gospod Isus kaže o Sebi. On je o Sebi rekao, da je On Istina. I mi se tom Istinom hranimo i spasavamo.
O Gospode Isuse, Istino živa, Istino večna, ne udalji se od nas, no prosveti nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. septembra 2016.