NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. mart po julijanskom kalendaru

22. marta 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Svetih Četrdeset Mučenika u Sevastiji. Svi ovi behu vojnici u rimskoj vojsci no verovahu tvrdo u Gospoda Isusa. Kada nasta gonjenje u vreme Likinija, oni biše izvedeni na sud pred vojvodu, i ovaj im zapreti oduzeti čast vojničku, na što odgovori jedan od njih, sveti Kandid: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i česnije od Hrista Boga našega“. Posle toga naredi vojvoda slugama da kamenjem biju svete mučenike. No kada sluge bacahu kamenje na hrišćane, kamenje se vraćaše i padaše na njih same, te ljuto ih izudara. Jedan kamen pade vojvodi na lice i skrši mu zube. Mučitelji, ljuti kao zverovi, vezaše svete mučenike i baciše ih u jezero, i postaviše stražu unaokolo, da nijedan ne izađe. Beše strašan mraz, i jezero se leđaše okolo tela mučeničkih. Da bi muke bile jače, mučitelji zagrejaše i osvetliše kupatilo ukraj jezera, na dogled zamrznutim stradalcima, ne bi li kako prelestili koga od njih da se odrekne Hrista i prizna idole rimske. Zaista, jedan se prelesti, izađe iz vode i uđe u kupatilo. No gle, noću pade neobična svetlost s neba, koja razgreja vodu u jezeru i tela mučenika, a s tom svetlošću spustiše se s neba tridesetdevet venaca na glave njihove. To vide jedan stražar s obale, pa se svuče, ispovedi ime Gospoda Isusa, i uđe u jezero, da bi se on udostojio onog četrdesetoga venca mesto izdajnika. I zaista, na njega siđe taj poslednji venac. Sutradan iznenadi se ceo grad kad vide mučenike žive. Tada zle sudije narediše te im prebiše goleni, i baciše tela njihova u vodu, da ih hrišćani ne uzmu. Trećega dana javiše se mučenici mesnom episkopu Petru i pozvaše ga da sabere po vodi i izvadi mošti njihove. Izađe episkop po tamnoj noći sa klirom svojim, i videše na vodi gde se svetle mošti mučeničke. I svaka kost koja beše odvojena od tela njihovih, ispliva na površinu i svetljaše se kao sveća. Pokupiše ih i česno sahraniše. A duše ovih mučenika odoše Gospodu Isusu, namučenom za sve nas, i vaskrslom sa slavom. Česno postradaše i neprolaznom slavom se uvenčaše 320. godine.

2. Prepodobni Filorom ispovednik. Živeo i podvizavao se u Galatiji u IV veku. Za njega vele da je bio toliko savršen u svima vrlinama, da je više ličio na angela nego na čoveka. Naročito je proslavljen bio svojim trpljenjem. Gonjen bio od cara Julijana Odstupnika i mnogo stradao za Hrista. No po smrti ovoga opakog Hristogonitelja požive sveti Filorom mirno, koristeći mnogima. Upokoji se u svojoj osamdesetoj godini.

3. Sveti Kesarije. Brat svetog Grigorija Bogoslova 369. godine. Sveti Kesarije bio je i bogoslovski pisac. Između ostaloga on se starao odgovoriti na pitanje: koliko su vremena proveli Adam i Eva u Raju pre izgnanja? Neki su opredeljivali to vreme na šest sati, drugi na dvadeset četiri sata, treći na tri dana. Sveti Kesarije je bio mišljenja da je to vreme bilo četrdeset dana. Zbog toga je, veli, i Gospod Isus postio četrdeset dana u pustinji, i bio za to vreme kušan od đavola. I dok stari Adam nije mogao odoleti iskušenjima đavolskim u obilju rajskom, Novi Adam odoleo im je viteški u gladnoj i žednoj pustinji.


Mučenici u jezeru, mrazom okovani,
Krepko držeć svetu veru, nadom obasjani,
Zavapiše milom Bogu: ti što svet zadivi
Žrtvom strašnom i vaskrsom, o Ti nas oživi!
Tebe slavi svod nebesni i stvorena svaka tvar,
Gle, slave te bezdni, ognji, i grad i sneg, led i žar!
Ti pomože slugi Tvome velikom Mojseju.
I Isusu Navinovu, po tom Jeliseju,
Da jestestvo vode smire, i da ga razdele.
Vernim Tvojim sad pomozi kao i dosele.
He daj mrazu da on bude jači od čoveka.
Da nas četrest mučenika budu predmet smeha:
Ta Ti možeš, ako hoćeš, jer Ti nad svim vladaš.
Ti led u žar i žar u led kad xoćeš pretvaraš:
Mraz nas jede ko zver ljuti zbog imena Tvoga –
O pomozi da se slavi ime Svemoćnoga!
+++
Mučenici u jezeru, mrazom okovani.
Božjim svetlom sa nebesa biše zagrejani, –
Slavno paše i ostaše Četrest Mučenika
Na strah, užas i sramotu mračnih nevernika.

RASUĐIVANJE
Sakrivaj svoje duhovno blago, i ne objavljuj ga bez nužde. Pogledaj kako ljudi skrivaju svoje materijalno blago, i kako kad su prinuđeni da kažu koliko imaju, uvek prikrivaju glavne sume a objavljuju samo manje. Vrlo je malen broj ljudi koji hoće da objave sve što imaju a još manji broj onih ljudi objavljuju da imaju više nego što u stvari imaju (i ove svet smatra neozbiljnim i bezumnim). Ovim je jasno ukazano tebi, kako treba da skrivaš tvoje duhovno blago, tj. tvoje vrline i tvoja dobra dela, tvoje postove, i bdenja, i molitve. Zašto mudra deca ovoga sveta ne objavljuju svoja materijalna blaga? Iz dva razloga: da ne čuju lopovi i da ne izazovu zavist kod zlobnih ljudi. Postoje lopovi i zavidljivci i prema duhovnom blagu. To su duhovi zlobe. Čim ga ti budeš objavio, oni će se postarati da ti ga umanje ili rastoče. Upravo, čim si ga objavio bez potrebe (recimo iz sujete, da se pohvališ), oni su ga ugrabili i rastočili. I ti, bogataš duhovnog blaga, neosetno i iznenadno postaćeš ubožjak. Mnogi duhovni bogataši, svetitelji, pravili su se ludi pred svetom, da bi prividnom ludošću skrili veliku mudrost i silu u sebi. Avva Isaija piše: „Prijatne su Bogu dobrodetelji, koje se vrše u tajnosti.“ A sveti Nil Sinajski veli: „Pokrivena koža na telu je bela, a otkrivena – opaljena i crna.“ Tako je i sa našim skrivenim i objavljenim dobrim delima.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u rukama neprijatelja Božjih, sabranih u domu Kajafinu i to:
1. kako svi užurbano traže lažne svedoke, jer hoće pošto poto da ubiju Hrista,
2. kako ga pljuju u lice i šamaraju po licu,
3. kako Gospod sve podnosi sa neiskazanim dostojanstvom i bez gneva.

BESEDA
o trpljenju do kraja
Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. (Mat. 10, 22; 24, 13)
Gospode predivni, Ti si sve pretrpeo, sve do kraja, zato si postao ne samo blažen nego i izvor blaženstva za sve ljude koji sebi dobra žele, kroz vekove i vekove!
I apostoli pretrpeše sve do kraja, i uđoše u večno blaženstvo.
I mučenici Hristovi pretrpeše sve muke do kraja, i postaše usinovljeni sanaslednici u carstvu Hristovom.
I svetitelji pretrpeše dragovoljnu teskobu i stradanja do kraja, pa se proslaviše i na nebu i na zemlji.
Svaki osnivač novog društva vrbuje sebi sledbenike obećanjem dobrih plodova i mnogih naslada no prećutkuje navlaš sve tegobe i trudove, koji vode onim plodovima i onim nasladama. Jedini je Gospod Isus rekao svu istinu Svojim sledbenicima, i gorku i slatku stranu istine. On nije obećavao plodove bez službe, niti slavu bez stradanja, niti krajnji odmor bez trnovitog puta, niti pobedu bez borbe, niti slasti bez gorčine, niti carstvo bez suza i samoodricanja.
Kad je nabrojao mnoge muke koje će zadesiti Njegove sledbenike, On ih najzad ne ostavlja bez utehe. On daje smisao njihovom stradanju, i ne ostavlja ih u tami. On veli: ali koji pretrpi do kraja blago njemu. A kakvo je to blago, koje čeka one koji pretrpe sve do kraja, to je i On sam dovoljno otkrio, a to su posvedočili, i do dan-danas svedoče, mnogi svetitelji, koji ili javiše se vernima iz onoga sveta u slavi, ili pak budući još u telu, uzdigoše se duhom do viđenja one slave i blaženstva koje čeka verne, izbrane i istrajne.
Gospode, Ti si naša snaga. Pomozi nam da pretrpimo sve do kraja s verom da si Ti uz nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. marta 2016.