NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. februar po julijanskom kalendaru

22. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti mučenik Nikifor. Žitije ovoga mučenika pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i uvenčava slavom smernost i bratoljublje. U Antiohiji življahu dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se izvrže u strašnu međusobnu mržnju. Bogobojažljivi Nikifor pokušavaše više puta da se pomiri sa sveštenikom, no ovaj to nikako ne htede. Kada nasta gonjenje hrišćana, sveštenik Saprikije bi na smrt osuđen i na gubilište izveden. Ožalošćeni Nikifor beše pristao za Saprikijem moleći ga usput da mu bar pred smrt oprosti, i da se u miru rastanu: „Molim te, mučeniče Hristov“, govoraše Nikifor, „oprosti mi ako ti što sagreših!“ Saprikije se ne hte ni obazreti na svoga suparnika, nego mirno i oholo koračaše ka smrti. No videći tvrdost srca sveštenikova, Bog mu ne hte primiti mučeničku žrtvu i uvenčati ga vencem, nego mu tajno oduze blagodat. I u poslednjem trenutku Saprikije se pred dželatima odreče Hrista i izjavi da će da se pokloni idolima. Tako beše oslepljen mržnjom! Nikifor preklinjaše Saprikija da se ne odriče Hrista. „O brate vozljubljeni, ne čini to, ne odriči se Gospoda našeg Isusa Hrista, ne gubi venca nebesnog!“ No sve uzalud. Saprikije osta pri svome. Tada Nikifor uzviknu dželatima: „I ja sam hrišćanin, posecite mene mesto Saprikija!“ Dželati ovo javiše sudiji, i sudija im naredi da puste Saprikija a da poseku Nikifora. Radosno Nikifor metnu svoju glavu na panj, i bi posečen. I tako se udostoji carstva i bi uvenčan besmrtnim vencem slave. Ovo se dogodilo 260. godine u vreme cara Galijena.

2. Sveštenomučenik Petar Damaskin. O ovome svetitelju jedni misle da je živeo u VIII veku, a drugi u XII. Ova različnost u mišljenjima dolazi svakako otuda što su bila dva Petra Damaskina. Ovaj o kome je reč, bio je veliki podvižnik. Nesebičan do krajnosti, on nije imao nijedne svoje knjige, nego je pozajimao i čitao. A čitao je neumorno sabirajući mudrost kao pčela med. Bio je neko vreme episkop u Damasku, no kako je govorio protiv muhamedanizma i manihejske jeresi, Arapi mu odseku jezik i pošlju duboko u Arabiju na zatočenje. No Bog mu je dao silu govora te je i u zatočenju propovedao Jevanđelje i mnoge obratio u veru Hristovu. Sastavio je i ostavio potomstvu jednu dragocenu knjigu o duhovnom životu. Skončao kao ispovednik i mučenik i preselio se u Carstvo Hristovo.


Osam vrsta znanja Damaskin nabroja
Za ljude duhovnog i božanskog soja:
Prvo: znanje skorbi i svih iskušenja,
Drugo: znanje sume svojih sagrešenja,
Svojih sagrešenja i Božje dobrote.
Tpeće: znanje jeze, muke i strahote,
Pred smrt i u smrti, i po razlučenju,
Kad duša predstane pravednom suđenju.
Četvrto: poznanje Hrista Spasitelja,
Njegovog života, i svih svetitelja,
Svetiteljskih dela, trpljenja i reči,
Što ko srebrn-zvono kroz vekove ječi.
Peto je poznanje prirodnih svojstava.
Smena i promena fizičkih pojava.
Šesto je poznanje oblika i stvari,
Svih čuvstvenih bića, prirodnih utvari.
Sedmo: znanje sveta umnog, duhovnoga,
Angelskog i adskog, i dobrog i zloga.
A osmo je znanje – poznavanje Boga,
Jedinog Svetoga. Krepkog, Besmrtnoga.
Bogoslovljem ovo znanje imenuju
Do njega se retki, retki uzvisuju:
Najveća čistota bogoslovu treba,
Jer nečisto srce ne stiže do neba.
Damaskin prisvoji sedam nižih znanja
I do osmog dođe, do bogopoznanja.
A osmo se Bogom daje i daruje,
Ono nit se uči, nit se zaslužuje.

RASUĐIVANJE
Sveti Petar Damaskin piše o opštim i posebnim darovima Božjim pa veli: „Opšti su darovi četiri stihije, i sve što od njih biva, kao i sva divna i strašna dela Božja, izložena u Božestvenom Pismu. A posebni su oni koje Bog dade svakom čoveku ponaosob: bilo bogatstvo radi milostinje, ili siromaštvo radi trpljenja s blagodarnošću; bilo vlast radi pravosuđa i utvrđivanja vrline. ili potčinjenost i robovanje radi brzog spasenja duše; bilo zdravlje radi pomoći nemoćnim, ili bolest radi venca od strpljenja; bilo razum i veštinu u dobitku radi vrline, ili nemoć i neumešnost radi pokorne smernosti… Sve ovo, iako izgleda suprotno jedno drugom, ipak je po nameni sve vrlo dobro.“ U zaključku veli da smo dužni Bogu blagodariti za sve darove, a sa strpljenjem i nadom podnositi sve neduge i zloključenja. Jer sve što nam Bog daje ili popušta na nas. koristi spasenju našem.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao izvor radosti i to:
1. u mukama života, koje samo On može zameniti radošću,
2. u ropstvu strasti, koje samo On može zamenti radošću slobode,
3. u smrti, iz koje nas samo On može vaskrsnuti.

BESEDA
o reči Božjoj jačoj od smrti
Ko održi riječ moju, neće okusiti smrti do vijeka. (Jov. 8, 52)
Ako sveća gori u sobi, neće biti tame dokle sveća gori i svetli. Ako se jelo usoli, sačuvaće se od kvareži. Ako neko drži reč Hristovu u duši svojoj, taj drži i so i svetlost, i život prebivaće u njemu. Takva duša neće ni potamneti u ovom životu niti truležnu smrt okusiti.
Ko drži reč Hristovu u sebi, toga drži reč Hristova; podržava ga ona iznutra, i hrani, i osvetljava, i oživljava. Bio on u telu ili van tela, on se oseća podjednako živ od reči Hristove. Smrt može odvojiti dušu mu od tela, ali ne od Hrista, to jest od neumirućeg večnog života. Smrt tela daće živonosnoj duši njegovoj samo slobodnijeg poleta u zagrljaj ljubljenoga Hrista Živodavca.
Ali šta znači, braćo, održati reč Hristovu u sebi? To znači: prvo – održati je u umu svome, misleći o njoj; drugo – održati je u srcu svome, ljubeći je; treće – održati je u volji svojoj, ispunjujući je na delu, i četvrto – održati je i jezikom, javno je ispovedajući kad je potreba za to. Jednom rečju, održati reč Hristovu znači – ispuniti se njome i ispuniti je. Ko tako bude održao reč Hristovu, vaistinu neće okusiti smrt doveka.
O Gospode naš, Gospode jaki, jači od smrti, daruj nam jačine i razuma, da održimo reč Tvoju svetu do kraja. Da ne okusimo smrti, i smrt da ne okusi nas – da se ne dotakne trulež duše naše. Milostiv nam budi, Gospode svemilosni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. februara