NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

9. decembar po julijanskom kalendaru

22. decembra 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Začeće svete Ane. Pravedni Joakim i Ana behu bezdetni za punih pedeset godina svoga bračnog života. Pod starost javi im se arhangel Gavril, svakom od njih napose, i reče im, da su molitve njihove uslišane od Boga i da će roditi ćerku Mariju. Tada Ana sveta zače od muža svoga, i posle devet meseci rodi ćerku, blagoslovenu od Boga i od svih kolena ljudskih, Presvetu Devu Mariju Bogorodicu (v. 9. septembar).

2. Sveta Ana, mater proroka Samuila. Žena Elkanova, iz Armatema ili Arimateje (I Sam. 1). Ne rađaše dece, jer beše neplodna, zbog čega gorko tugovaše i plakaše. No Bog milostivi smilova se na nju i razreši neplodstvo njeno zbog neprestanih joj uzdaha i molitava. I rodi Ana sina, Samuila, posveti ga Bogu od samog detinjstva. To beše Samuil, veliki vođ naroda izrailjskog i prorok, koji pomaza dva cara, Saula i Davida. A sveta Ana ispeva pesmu blagodarnosti Bogu, pesmu čudesnu po mudrosti i krasoti, koja se i dan-danas upotrebljava na bogosluženjima u crkvi (I Sam 2, 1).

3. Prepodobni Stefan Novosijatelj. Ovaj ugodnik Božji rodi se i vaspita u Carigradu u domu roditelja svojih, Zaharije i Teofanije. Otac mu beše sveštenik Velike Crkve u vreme patrijarha Metodija. Noseći ga začetog u utrobi svojoj, majka mu se hranila samo hlebom i vodom. Kada se rodi mladenac, sijaše na prsima njegovim krst od svetlosti. Zbog toga, a i zbog svog čistog i bogougodnog života, prozvan je Novosijatelj. U osamnaestoj svojoj godini zatvori se Stefan pri crkvi Svetog Petra apostola, i tu se predade podvigu posta i molitve. Javi mu se jednom sveti Petar i reče mu: „Mir ti, čedo, dobro si otpočeo, Gospod da te ukrepi!“ Potom požive mnogo godina pri crkvi Svetog mučenika Antipe. I ovaj mu se svetitelj javi i ukrepi ga rečima: „Znaj da te neću ostaviti“. Stefan nalagaše na sebe sve veći i veći trud. Hranu upotrebljavaše dva put nedeljno, i to samo zelje neposoljeno. Podvizavao se ovaj sveti muž Carstva radi Hristovog 55 godina, i upokojio se u Gospodu 829. godine u 73. godini svoga zemnog života.

4. Prepodobni Amon. Rođen i vaspitan na Kipru. Zbog velike duhovne učenosti i mnogih vrlina, naročito milosrđa, bi postavljen za arhiepiskopa posle svetog Damjana. Posluživši verno crkvi i ugodivši Bogu, skončao mirno u VI veku.


O preslavni Bože. čudesni i divni,
Spram sviju stvorenja blagi, milostivni,
Ti gorde obaraš, smerne uzvisuješ:
Ti što umrtvljuješ, ti što oživljuješ,
Sve Ti možeš, Tvorče, prema planu Tvome.
Prema planu Tvome, večnom, božanskome.
Rodna zemlja rađa c Tvojim blagoslovom.
Nerodnu pečatiš Tvojim svetim slovom.
Onoj koja rađa možeš oduzeti,
A nerotki možeš dobri plod prineti.
Nerotkinju Anu ti učini rodnom,
Obdari je ćerkom svetom, blagorodnom,
Što na podsmeh beše, Ti uvenča slavom,
Can besčedne žene Ti nadmaši javom.
Starica se moli, Ti molitvu primi,
I pečat neplodstva Ti joj c tela snimi,
Mrtveno joj telo napoji životom,
Devicu joj dade čudesnu krasotom,
I ćerka se rodi, presveta devica.
I Ćerka, i Majka, i Bogorodica!
Sve ti možeš, Tvorče, prema planu Tvome,
Prema planu Tvome, večnom, božanskome.

RASUĐIVANJE
Strah od Boga izgoni iz srca svaki strah od ljudi. Kod svih velikih jerarha crkve pravoslavne mi vidimo čudesno udruženu krotost i neustrašivost. Sv. Nikolaj uhvatio je za mač dželatov i trgao, da ne poseče nevine ljude. Sv. Zlatoust izobličavao je nedela carice Evdokije bez obzira na sve neugodnosti i opasnosti po život, kojima se zbog toga izlagao. I slično tome mnogi i mnogi drugi. Car Valentinijan Stariji saslušavši stroga izobličenja Amvrosijeva, rekne ovome: „Znao sam tvoju neustrašivost, zato i pomogoh, da budeš izabran za episkopa; ispravljaj naše pogreške, kako božanski zakon uči, i leči nepravde naše.“ Kada Valentinijan Mlađi, po naputu svoje majke Justine, arijanke, naredi, da se Saborna crkva u Milanu ustupi jereticima, Amvrosije se zatvori u crkvu sa vernim narodom i tri dana ne hte iz nje izaći, a caru i carici poruči, da ako žele njegovu smrt, on je gotov svakog časa da „ovde u crkvi ili mačem ili kopljem proboden budem.“ Čuvši ovo, car i carica trgoše svoju naredbu. Kada se desi neka buna u Solunu, u kojoj, po naredbi cara Teodosija Velikog bi posečeno oko 7000 ljudi, rasrdi se Amvrosije na cara toliko, da kad ovaj poseti Milano i htede ući u crkvu, svetitelj mu zabrani da uđe. Reče car Amvrosiju: „I David sagreši, i ne liši se Božjeg milosrđa“, na što mu episkop odgovori: „Ako si podražavao Davidu u grehu, podražavaj mu i u kajanju.“ Car se zastide, vrati se, i gorko pokaja za učinjeni greh.

SOZERCANJE
Da sozercavam pravdu pravednoga Noja (Postanja 6) i to:
1. kako svi ljudi behu nevaljali i zlobni,
2. kako Noje jedini usred sveopšteg nevaljalstva osta pravedan i življaše po volji Božjoj.

BESEDA
o Noju
Noje čovek pravedan, savršen u rodu svom, Bogu ugodi Noje. (Postanja 6, 9)
Biti pravedan među pravednicima delo je veliko i pohvalno. No kudikamo je veće i pohvalnije delo biti pravedan među nepravednicima. A Noje požive među ljudima, ispunjenim nepravde i zlobe, pet stotina godina požive među njima, i osta pravedan pred Bogom. I obrete Noje blagodat pred Gospodom Bogom. Najviši sudija, koji gleda sva dela ljudska i procenjuje bez pristrašća i bez pogreške, ocenio je trud Nojev da se usred jednog roda pokvarena i stroptiva održi u pravdi Božjoj, i nagradio ga blagodaću Svojom. Nesumnjivo je, da je Noje pretrpeo mnogo mučenja i gorčine od zlobnih suseda svojih. Nesumnjivo je, da on nije mogao imati prijatelja među njima. Najveće je zadovoljstvo grešnika, da svuče pravednika u svoju kaljužu i da s njim podeli svoj greh. No Noje se nije dao svući ni zavesti. On je više voleo da ima Boga za prijatelja negoli nepravedne ljude. Njemu je bilo draže hoditi s Bogom bez ljudi, negoli s ljudima bez Boga. Strah od Boga, Tvorca i Sudije, sačuvao ga je od opšte kvareži. I ne samo da je on bio pravedan, nego savršen u rodu svome. To jest, on se nije dao nimalo zaraziti opštim zlom nego se držao pravde Božje. Namamljivanje na greh i podsmevanja od strane grešnika sve su ga više udaljavala od njih. I kad je došao opšti potop na sav rod ljudski, Bog nije ostavio vernoga Noja da propadne s ostalima, nego ga je spasao, i proslavio učinivši ga rodonačalnikom novog roda ljudskog. Sjajni primer Nojev, braćo, uči nas, da i od nas svak može ugoditi Bogu usred samih grešnika oko sebe, samo ako hoće.
O Bože pravedni i dugotrpljivi, podrži nas na putu pravde Tvoje, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
22. decembra 2019.