NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

8. mart po julijanskom kalendaru

21. marta 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Teofilakt, episkop nikomidijski. Kada prvi carski savetnik Tarasije bi kao svetovnjak izabran za patrijarha carigradskog, tada uz njega i od njega primiše monaški čin više njegovih prijatelja i poštovalaca iz svetovnog staleža. Među ovima bi i ovaj Teofilakt. Tarasije ga posla za episkopa u Nikomidiju. Kao episkop Teofilakt beše pastir dobri stadu slovesnom, i pokaza se neobično ispunjen milosrđem prema bednim i sirotnim. Po smrti svetog Tarasija patrijaršijski presto u Carigradu zauze Nikifor, a malo potom zauze carski presto Lav Jermenin, koji beše ikonoborac, i kao takav podiže čitavu buru u crkvi Hristovoj. Iako ikonoborna jeres beše prokleta na VII vaseljenskom saboru, ovaj car, ipak, vaspostavi je i htede njome zameniti Pravoslavlje. Sveti Teofilakt u oči se opre caru, pa kad car ne popusti, reče mu Teofilakt: „Doći će, care, na te ljuta poguba iznenada, i nećeš naći ko će te od nje izbaviti!“ Zbog ovih reči sveti Teofilakt bi naredbom carevom uklonjen sa svoga položaja i poslat na zatočenje gde provede trideset godina podnevši mnoge teskobe i uvrede, i gde najzad preda dušu svoju Gospodu, oko 845. godine.

2. Sveti sveštenomučenik Teodorit. Car Konstantin sagradi u Antiohiji crkvu sabornu, osobite krasote. Narod nazva ovu crkvu zlatna crkva zbog pozlate i spolja i iznutra i zbog mnogih sasuda u crkvi od zlata i srebra. I podari car velika imanja toj crkvi na izdržavanje sveštenika kojih broj beše znatan. Čuvar onih sasuda i svih dragocenosti u crkvi beše prezviter Teodorit, sveštenik velike vere i retkog blagočešća. Kada Julijan Otpadnik poče carovati, iako beše kršten, odreče se Hrista i podiže gonjenje na hrišćane. Njegov stric, opet sa imenom Julijan, dođe u Antiohiju i opljačka zlatnu crkvu, a Teodorita kao rizničara uze na sud i savetovaše ga da se odrekne Hrista. Ne samo da se Teodorit ne hte odreći Gospoda svoga, nego naruži cara Julijana što on otpade od vere prave i povrati se na idolopoklonstvo kao pas na bljuvotinu. Kad se zli sudija iz obesti pomokri u zlatnoj crkvi, proreče mu Teodorit užasnu smrt, koja ga uskoro i snađe. Teodorit bi sekirom posečen za Hrista, a sudija Julijan oseti bolove u donjem telu od onoga časa kako se pomokri u crkvi. I celo donje telo razjedoše mu crvi, te izbljuva dušu svoju otpadničku u najgroznijim mukama. Tako i Feliks, pomoćnik njegov, po proročanstvu Teodoritovu, skonča ubrzo dobivši odmah posečenju, ovoga pravednika, krvoliptanje na usta. Teodorit sveti bi obezglavljen 362. godine i preseli se u preslavno carstvo Hrista cara.


Izvan praznog Raja Adam skrsti ruke,
Izgnan i otuđen uzdahnu mu muke;
Angeli Hebecni dotle mu drugovi,
Hitro odleteše, kao lepi snovi
Ispred izgnanika, ispred prokletnika,
A do juče moćnog rajskoga vlasnika!
Pa zarida Adam na studenoj steni:
– Avaj mom potomstvu! Avaj grešnom meni!
Jedan trenut prezreh Stvoritelja moga
Da preziran budem od sveg stvorenoga
Kroz dane i noći, kroz stoleća duga –
Mesto Boga zmiju da imam za druga!
Mecto ja da vladam nad svakojom tvari.
Nada mnom će sve sad, sve da gospodari:
Vetri i vrućine, prirodne stihije.
Skoti i skorpije, gadovi i zmije.
I mesto slobode evo strah me drži,
I muti mi misli, i ledi do srži.
Samo jedan ima što pomoći može:
Tog Jednog uvredih – o smiluj se, Bože!

RASUĐIVANJE
Budi poverljiv prema Bogu više nego prema majci: sve Njemu ispovedi – neće te izdati, sve Njegove zapovesti primi odmah kao dobre – neće te obmanuti. No koliko si poverljiv prema Bogu, toliko budi oprezan prema neprijatelju: prema telu, svetu i demonu. Sve ovo lepše je izrazio divni Božji svetitelj Jefrem Sirin rekavši: „U primanju Božjih zapovesti imaj prostotu, a u odbijanju spletki protivničkih – lukavstvo (golub i zmija).“

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u Getsimanskom vrtu i to:
1. kako ponovljeno zapoveda učenicima, da bdiju i Bogu se mole,
2. kako On tri puta ustaje sa Svoje znojne molitve, obilazi učenike, i nalazi ih da spavaju,
3. kako ih snađe napast zato što ostaviše svoga Učitelja te svi pobjegoše, jer ne biše pripravni da odole strahu od ljudi,
4. kako se i mi lenimo, i ne bdimo, i ne molimo se Bogu, zbog čega čim iskušenje naiđe napuštamo Gospoda Hrista.

BESEDA
o vidu očiju i o vidu duha
Na oči nađe se kao čovjek. (Filib. 2, 7)
To apostol Pavle govori, onaj isti apostol, koji je o Gospodu Isusu rekao, da je On obličje Boga što se ne vidi, da je rođen pre svake tvari (Kološ. 1, 15), i da u Njemu živi svaka punoća Božanstva tjelesno (2,9). To je Gospod po suštini i po unutrašnjem biću svome, no na oči nađe se kao čovjek. Ljudima kojima je srce okamenjeno i um pomračen, raspoznaju predmete okolo sebe samo očima. Takvi ljudi u one dane pogledaše očima i videše Isusa kao čoveka, i ne dade im se da išta više doznadu o Njemu sem ono što telesnim očima videše. Telesni ljudi pogledaše u Isusa i videše telo, ali ne videše u tom telu ni Boga ni čoveka (idealnog i bezgrešnog).
I danas ko sudi samo prema onome što vidi, odriče Isusu sve ono što ne može da vidi i kod ostalih ljudi. Niko ne može o Gospodu pravdu reći, ko Ga samo očima ceni. Ono što oči mogu od Njega da vide, to je samo jedna mala zavesa, iza koje se kriju večite tajne neba i najveće tajne vremena i zemlje. No da se vidi ono što se krije u Njemu iza telesne zavese, za to treba imati vid duhovni, tj. Duha Božjega u srcu svome, Duha koji odškrinjava zavesu i pokazuje tajne.
Gospode, Tajno najslađa, udostoj nas posete Duha Tvog Svetog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
21. marta 2016.