NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

5. novembar po julijanskom kalendaru

18. novembra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. muč. Galaktion i Epistima. Rodom iz grada Edese u Finikiji, oboje od roditelja neznabožačkih. Mati Galaktionova beše nerotkinja sve dok ne bi krštena. Po tom privede ona i muža svoga k veri pravoj, i krsti i vaspita u veri hrišćanskoj sina svoga Galaktiona. Kada Galaktion prispe za ženidbu, upokoji mu se dobra majka Levkipija, a otac obruči za nj neku devicu Epistimu. Galaktion ne htede nipošto stupati u brak, te najpre usavetova Epistimu da se krsti, a po tom i da se zamonaši istovremeno sa njim. Udaljiše se oboje na goru Puplion, Galaktion u muški, a Epistima u ženski manastir. I svako od njih dvoje pokaza se u svom manastiru pravo svetilo. Prvi na trudu, prvi na molitvi, prvi u smirenosti i poslušnosti, prvi u ljubavi. Iz manastira ne izlažahu, niti jedno drugo videše više osim pred smrt. Nasta ljuto gonjenje, i njih dvoje behu izvedeni na sud. I kada Galaktiona nemilosrdno šibahu, Epistima plakaše. Tada i nju šibaše. Po tom odsekoše im ruke, pa noge, pa najzad i glave. Njihova tela uze Evtolije i česno sahrani. A taj Evtolije beše najpre rob Epistiminih roditelja, a posle monah zajedno sa Galaktionom. On i napisa žitije ovih divnih Hristovih mučenika, koji postradaše i vence na nebu primiše 253. god.

2. Sv. apostoli: Patrov, Erma, Lin, Gaj i Filolog. Behu iz sedamdeset apostola. Patrov bio episkopom u Neapolju; Erma u Filipopolju (Rim. 14, 16); Lin u Rimu (II Tim. 4, 21), Gaj u Efesu (Rim. 16, 23), Filolog u Sinopi (Rim. 15, 16). Svi s ljubavlju ispuniše zakon Hristov i preseliše se u carstvo Hristovo.

3. Sv. Jona arhiepiskop Novgorodski. Rođen u Novgorodu i rano ostao siroče. Neka bogobojažljiva udovica uzme ga i vaspita. Videći ga kao dečka Mihail, jurodivi Klopski, reče mu proročki: „Ivanuška, uči se prilježno, jer ćeš biti arhiepiskop u ovome velikom Novgorodu“. I zaista docnije, po smrti arhiep. Jevtimija, bi ovaj Jona izabran i posvećen na njegovo mesto. Beše Jona blagočestiv i milostiv kao retko koji smrtan čovek. Podizaše crkve i manastire i pastirstvovaše kao pravi pastir dobri. Bi mu ponuđena stolica mitropolita Moskovskog. No on odbi izgovarajući se starošću. Upokoji se mirno 5. nov. 1570. godine i preseli se u radosne nebeske obitelji. Sto godina po njegovoj smrti bi veliki požar u Novgorodu. Usred požara mošti ovoga svetitelja ne sagoreše, nego naprotiv, počeše posle toga projavljivati celebnu silu i ispuštati divno blagouhanije.


Galaktion i s njim Epistima
Ostaviše svet prolaznog dima,
Tela svoja strastima raspeše,
A duhom se u nebo uzneše.
Srca biju i Hrista spominju,
Ljubavlju se za Hristom raspinju;
Al’ dođoše mučiteljske čete,
Galaktion na muke se krete,
Epistima za njime pojuri:
– Lakše, brate, reče mu, ne žuri!
Krštena sam ja od tvoje ruke,
Pa me uzmi sa sobom na muke!
I ako sam, brate, nedostojna,
Za svog Hrista umreti sam voljna. –
Galaktion i s njim Epistima
Objaviše Hrista nevernima,
U mukama ljutim izdahnuše,
Hristu svome predadoše duše.
Sad u Raju žive s angelima –
Galaktion i s njim Epistima.

RASUĐIVANJE
Što je senka prema stvarnosti, i još manje, to je telesna ljubav prema duhovnoj ljubavi. Bratstvo i sestrinstvo po krvi i telu nije ništa kad se sravni sa bratstvom i sestrinstvom po duhu. Galaktiona otac beše obručio sa devicom Epistimom. Galaktion krsti Epistimu, i posle toga oboje se zamonašiše. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Tolika beše Galaktionova ljubav duhovna prema Epistimi, da on ne željaše nikada da je vidi telesnim očima. Jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo, ni susret. Tolika pak bi ljubav duhovna Epistimina prema Galaktionu, da kada Epistima ču, da Galaktiona odvedoše na mučenje, i sama potrča za njim moleći ga, da je ne odbacuje, nego kao duhovni otac i brat da je primi na zajedničko mučenje. I kada Galaktiona svetoga bezdušni mučitelji nemilosrdno šibahu po nagome telu, Epistima sveta plakaše. Kada im pak odsecahu ruke i noge za Hrista, oboje se radovahu i Boga proslavljahu. Tolika beše sila ljubavi njihove prema Hristu Gospodu, i tolika njihova međusobna duhovna ljubav kojom se ljubljahu. Vaistinu telesna ljubav je kao šaren leptir koji brzo prolazi, a duhovna je ljubav trajna.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno dejstvo Duha Svetoga na krštenima (Dela Ap. 19), i to:
1. kako Pavle došav u Efes vide ljude krštene krštenjem Jovanovim na pokajanje;
2. kako on metnu ruke na njih, i Duh Sveti siđe na njih:
3. kako se ispuniše sile i govorahu jezike i proricahu.

BESEDA
o uzvišenju čoveka kroz Hrista vaskrslog
Previše svih poglavarstva i vlasti,
i sila, i gospodarstva, i svakoga imena
što se može imenovati ne samo u
vremenu sadašnjem nego i u budućem. I
sve pokori pod noge Njegove. (Ef. 1, 21)
Evo visine do koje Bog uzvisi biće čovečje! Jer ovde nije reč o božanskoj prirodi Hristovoj, nego o čovečanskoj, nije reč o večnom Slovu Božjem, nego o Čoveku Isusu, koga Bog vaskrse iz mrtvih i uzdiže ne samo nad svim ovim vidljivim i smrtnim svetom, nego i nad nevidljivim i besmrtnim, previše svih angelskih činova i nebeskih vlasti, previše svukolike javljene i nejavljene čudesne jerarhije nebeske, previše svakog bića stvorenoga, znanog i neznanog, i previše svakog imena u oba sveta, u materijalnom i duhovnom. Vidite li, braćo, kako preslavni Tvorac naš ispuni Svoje obećanje dato Adamu, izgnanom iz Raja, i još jasnije ponovljeno Avramu, i još mnogo jasnije ponovljeno kroz proroke i Davida! Vidite li, kako Gospod Savaot poče proslavljati rod ljudski, proslavivši čoveka Isusa, u kome beše vaploćeno božanstvo Boga Sina Božjega? Kao prvenca slave prvo Njega proslavi, pa onda redom sve one koji se u Njegove ubrojaše i blagodaću Duha Svetoga za večnu slavu naznamenovaše, i u Knjigu Života upisaše. Ne peva Crkva uzalud Materi Božjoj: „Česniju od heruvima i slavniju od serafima“. Tamo gde se Vaskrsli Gospod uzvisi, tamo se uzvisi i Njegova Presveta Bogomater, kao i apostoli Njegovi sveti, po reči Njegovoj Ocu Svom nebeskom: Oče hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja (Jov. 17, 24). Takva je nedogledna posledica silaska Boga na zemlju. Takav je neiskazan plod stradanja Njegovih.
O Gospode Isuse Hriste, Spasitelju naš, ravan samo Ocu Svom i Duhu Svetom, pomozi nam do kraja izvući se iz preispodnje smradnih greha i bezumlja čulnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. novembra