NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

5. april po julijanskom kalendaru

18. aprila 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Agatopod i Teodul. Prvi beše đakon a drugi čtec crkve u Solunu; prvi ukrašen staračkom sedinom, a drugi mladićskom celomudrenošću. U vreme Dioklecijanove hajke na hrišćane, ova dvojica budu pozvati na sud. S radošću oni se odazvaše, i držeći jedan drugog za ruku iđahu vičući: „mi smo hrišćani!“ Svi saveti sudije da se odreku Hrista i poklone idolima ostaše uzaludni. Posle dužeg tamnovanja i gladovanja biše osuđeni na smrt, i to potopljenjem u more. Tada im vezaše ruke naopako i obesiše im po jedan težak kamen o vrat i povedoše da ih potope. Kada prvo htedoše gurnuti Agatopoda u dubinu, on uzviknu: „evo drugim krštenjem peremo se od svih greha naših i odlazimo čisti Hristu Isusu!“ – Njihova potopljena tela more uskoro izbaci na obalu, i hrišćani ih česno sahrane. Sv. Teodul se javi svojim poznanicima, kao angel svetao, u belom odelu, i naredi im da sve njegovo zaostalo imanje razdele siromasima. Ovi divni Hristovi vojnici česno postradaše u vreme cara Dioklecijana i solunskog kneza Faustina, 303. godine.

2. Prep. Marko Tračeski. Naziva se još i Atinskim jer mu Atina beše rodno mesto. Kada svrši visoke škole u Atini, umreše mu roditelji. On pomisli u sebi da je smrt i za njega neizbežna, i da se treba pripremati blagovremeno za česan izlazak iz ovoga sveta. Razdavši sve imanje sirotinji, on sede na jednu dasku u moru s tvrdom verom u Božju pomoć i s molitvom da ga Bog odvede gde je Njemu volja. I Bog Promislitelj sačuva ga i dovede u Liviju (ili Etiopiju), u planinu zvanu Tračeska. Na toj planini podvizavaše se Marko 95 godina, ne videći ni čoveka ni zvera. Punih 30 godina vođaše strašnu borbu sa zlim dusima i mučaše se i glađu, i žeđu, i mrazom, i žegom. Jeo je zemlju i pio morsku vodu. Posle 30 godina najžešćeg stradanja pobeđeni demoni pobegnu od njega, a angel Božji počne mu svaki dan donositi hranu, u vidu hleba, ribe i voća. Pred samu smrt posetio ga sv. Serapion koji je posle i objavio čudesno žitije ovoga Marka. Upita Marko Serapiona, da li sad u svetu ima hrišćana, koji kad bi rekli gori ovoj: „digni se odavde i baci se u more,“ – da se tako i zbude? U tom času pokrete se planina, na kojoj behu, poput mora. A Marko mahnu rukom i zaustavi je. Takvu čudotvornu silu imaše ovaj Božji čovek. Pred smrt pomoli se za spasenje ljudi i predade dušu svoju Bogu. Sv. Serapion vide angele gde uzeše dušu Markovu i pruženu ruku s neba, koja je prihvati. Požive sv. Marko 130 godina i upokoji se oko 400. god.


Molitva Svetoga Marka
Evo čas poslednji na zemlji mi kuca,
Odlazim gde Gospod sija mesto sunca,
Iz prašljive rize telesne izlazim,
I pred lice Tvoje, o Hriste, polazim.
Jednu želju jošte po zemlji prostirem
Pred prestolom Tvojim s molitvom ponirem;
Spasenja ja želim svemu ljudskom rodu,
Svima i svakome od greha slobodu.
Želim da se spasu vrli isposnici,
I na Tvojoj njivi vredni rabotnici.
Želim da se spasu uznici zbog Tebe,
Rad ljubavi Tvoje što žrtvuju sebe,
I grešnici ljuti što čine nasilja
I oni što trpe zbog Tebe nasilja,
Spasenje lavrama s monasima mnogim,
Spasenje vernima, plačnim i ubogim,
Spasenje crkvama po celoj vseleni,
Pastirima crkve, svima k’o i meni,
Svim slugama Božjim i svim sluškinjama,
Koje il’ svet znade, il’ krije osama;
Spasenje krštenim i usinovljenim,
Životvornim Duhom Božjim oživljenim:
Spasenje smernima i milostivima,
Vernim carevima, vernim kneževima;
Svakom srcu ljudskom, i zdravu i bonu,
Spasenje i bratu mom Serapionu.
O Gospode silni, to je želja moja
I molitva krajnja. Budi volja Tvoja!

RASUĐIVANJE
„Živi tako kao da te nema u ovome svetu, i imaćeš mir“. Tako je govorio sv. Antonije svome učeniku. Čudna pouka, no istinita. Najviše bede i nemira navlačimo mi na sebe time što želimo da se što više osetimo i pripoznamo u ovome životu. Što god se pak jedan čovek više povlači od sveta, što god češće sozercava ovaj svet kao postojeći i bez njega, i što god se jače udubljuje u misao o svojoj nepotrebnosti ovome svetu, to će on stajati bliže Bogu i imaće dublji mir duševni. Svaki dan umirem, kune se apostol Pavle (I Kor. 15, 31), t. j. svaki dan se osećam kao da me nema u ovome svetu. Ali zato se on osećao duhom svaki dan kao građanin nebeski. Kada mučitelj Faustin upita sv. Teodula: „zar nije bolji život od ljute smrti?“ odgovori Teodul: „Vaistinu i ja tako pojmih, da je bolji život od smrti, zbog čega se i reših da prezrem ovo smrtno i malovremeno životarenje na zemlji, da bi bio učasnik besmrtnog života.“

SOZERCANJE
Da sozercavam vaskrsenje Gospoda Isusa, i to:
1. kako se zemlja potrese pri Njegovom povratku u telo kao i pri Njegovom rastanku sa telom;
2. kako se angeli spustiše na grob da posluže Njemu kao što su Mu služili uvek kad je On to odobravao.

BESEDA
o ispunjenju proročanstva
Nećeš ostaviti duše moje u adu, niti
ćeš dati da svetac tvoj vidi trulenja. (Ps. 16, 10)
To su reči nadahnutog tajnovidca, reči svetle, proročke. To David govori za Hrista Gospoda, za dušu Njegovu i za telo Njegovo, to jest za ono što je čovečansko u Njemu. Da se ove Davidove reči odnose na Hrista vaskrsloga, to je posvedočio apostol Petar u prvom svom govoru odmah posle silaska Duha Svetoga. (Dela Ap. 2, 27). Jer veli: David umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Ne mogu se, dakle, one reči odnositi na Davida, iako on to govori kao od sebe i o sebi, nego na nekog potomka Davidovog po telu. Davidovo je telo istrulelo, istrulela su i tela drugih njegovih potomaka. Hristos je pak njegov potomak po telu, koji niti osta u Adu niti Mu telo vide trulenja.
Predvidjevši govori (David) za vaskrsenije Hristovo. Zaista, sjajno proročanstvo! Zaista, čudesna vidovitost! Kako su ove reči morale zvučati i kao nerazumljive i kao nerazumne za sve jevrejske tumače Psalama pre vaskrsenja Gospoda! Kad se pečat skide sa grobne ploče, skide se pečat i sa mnogih sasvim tamnih i nejasnih proročanstava. Hristos vaskrse, i tajne postaše java. Grobna ploča diže se ne samo sa Njegovog svetog tela nego i sa mnogobrojnih reči i vizija proročkih. Hristos vaskrse, i proročke reči vaskrsoše. Silaskom u Ad Gospod izvede duše pravednih otaca i proroka u nebesnu svetlost, a Svojim vaskrsenjem iznese reči i vizije njihove u svetlost razuma i istine.
Hristos vaskrse, i sve što je dobro, pravedno i istinito, pre i posle Vaskršnjega jutra, vaskrse.
O vaskrsli Gospode, uvrsti i nas u vaskrsle građane carstva Tvoga besmrtnoga! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
18. aprila 2016.