NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. novembar po julijanskom kalendaru

13. decembra 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. apostol Andreja Prvozvani. Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre je bio učenikom sv. Jovana Krstitelja, no kada sv. Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreći: gle, jagnje Božje! (Jov. 1, 36), tada sv. Andreja ostavi svoga prvoga učitelja i pođe za Isusom. Po tom Andreja privede svoga brata Petra ka Gospodu. Po silasku Sv. Duha pade u deo ovome prvom apostolu Hristovom, sv. Andreji, da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, po tom u zemljama Dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde i postrada. U Vizantiji postavi prvoga episkopa u licu sv. Stahija; u Kijevu pobode krst na visini i proreče sjajnu hrišćansku budućnost narodu ruskom; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu prevede mnoštvo naroda u veru, i postavi im episkope i sveštenike. U gradu Patrasu učini mnoga čudesa imenom Hristovim i zadobi mnoge za Gospoda, među kojima behu brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat razjaren zbog toga stavi Andreju svetoga na muke, a potom raspe na krstu. Dokle god beše živ na krstu apostol Hristov govoraše korisne pouke hrišćanima, koji se behu sabrali oko krsta njegova. Htede ga narod skinuti s krsta, no on se opre tome. Najzad se apostol poče moliti Bogu, i pri tom neka neobična svetlost obasja ga celog. To svetlosno obasjanje trajaše pola sata, i kada ono iščeze, apostol predade svoju svetu dušu Bogu. Tako skonča svoj zemni vek prvozvani apostol, koji prvi od 12 velikih apostola pozna Gospoda i pođe za Njim. Postrada sv. Andreja za svoga Gospoda 62. godine. Mošti njegove behu prenete u Carigrad. Docnije glava mu je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.

2. Sv. Frumentije prosvetitelj Abisinije. U vreme cara Konstantina Velikog putovaše za Indiju neki učen čovek iz Tira, po imenu Meropije. On beše uzeo sobom dva mlada hrišćanina braću Edesija i Frumentija. Na tome putu razbi im se lađa od bure na obalama Abisinije, i divlji Abisinci pobiše sve ljude s lađe, osim ova dva brata, Edesija i Frumentija. U Abisiniji oni prožive nekoliko godina i uspeju da uđu u dvorsku službu kod cara Abisinskog. Frumentije počne propovedati veru hrišćansku, no dosta oprezno, i uveri se, da je zemljište za takvu propoved podesno i plodno. Onda oba brata sednu u lađu i krenu i to: Edesije u Tir svojim roditeljima, a Frumentije u Aleksandriju sv. Atanasiju Velikom patrijarhu. Frumentije izloži patrijarhu položaj u Abisiniji i potraži pastire za novoobraćene u veru. Sv. Atanasije rukopoloži Frumentija za episkopa. Sv. Frumentije se vrati u Abisiniju, gde svojom revnošću i čudesima uspe, da za života svoga, obrati svu Abisiniju u veru hrišćansku. Ovaj veliki pastir stada Hristovog i prosvetitelj Abisinije skončao je mirno 370. godine i preselio se u carstvo Gospoda svoga.


Sveti Andrej Duhom obasjani,
I apostol Hristov prvozvani,
Dan za danom Gospoda javljaše;
I narode krstom krštavaše,
Kao vrtar po svojemu sadu,
On hođaše po selu i gradu,
Divlje drvlje vešto kalemeći,
Živom vodom kaleme kropeći,
Dokle stiže kraju svoga veka,
I krst vide gde na njega čeka.
Ves’o Andrej krstu besedio:
– Zdravo, krste, Bog te osvetio,
Osvetio Hristos telom Svojim,
Budi, krste, odmorištem mojim,
Uzmi mene iz zemne prašine,
Podigni me Bogu u visine,
Nek sa tebe Hristos me uznese
Što zbog mene na tebi raspe se –
Učeniče svetog krstitelja,
Apostole Hrista Spasitelja
O Andreja, zvezdo prvozvana,
Pomozi nam tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE
„Apostolima je dato sve“, kaže sv. Zlatoust. Tojest: svi darovi, sva sila, sva punoća blagodati koja se uopšte od Boga daje vernima. Mi vidimo to i iz života velikog apostola Andreje Prvozvanog, kako je apostol i blagovesnik i prorok i pastir i učitelj (Ef. 4, 11). Kao blagovesnik proneo je on blagu vest jevanđelsku na četiri strane sveta; kao prorok prorekao je krštenje ruskog naroda i veličinu Kijeva kao grada i kao hrišćanskog centra; kao pastir stvorio je i uredio mnoge crkve; kao učitelj neumorno je poučavao ljude sve do krsta, pa i sa krsta, do poslednjeg izdisaja. Još je on bio i mučenik. I to je po daru Duha Svetoga, koji nije svakome dat. I tako vidimo u ovom apostolu, kao i u svima ostalim, svu punoću blagodati Duha Božjega. A da blagodati treba pripisati svako veliko delo, koje jedan sledbenik Hristov učini, o tome nam svedoči sv. Frumentije. Kada se on vrati iz Aleksandrije u Abisiniju, kao rukopoloženi episkop, počne činiti čudesa prevelika, i tako narod u velikim masama obraćati u veru. Tada ga upita zadivljeni car: „toliko si godina s nama pre živeo, i nikada te ne videsmo da učini kakvo čudo? Odkuda tebi to sada?“ Na što Frumentije blaženi odgovori caru: „Nije ovo moje delo, no delo blagodati sveštenstva.“ I tada svetitelj objasni caru, kako je on radi Hrista prenebregao i roditelje, i brak, i sav svet, i kako je rukopoloženjem od sv. Atanasija primio blagodat sveštenika, blagodat čudotvornu.

SOZERCANJE
Da sozercavam duhovni pad Adama i Eve, i to:
1. kako zmija izazva u Evi lakomstvo i gordost;
2. kako polakomljena i pogorđena žena prestupi zapovest Božju i jede od drveta poznanja;
3. kako Eva zgreši ne u siromaštini i nuždi nego u obilju svega.

BESEDA
o neznanju i okamenjenosti neznabožaca
Neznabošci hode u sujeti uma svojega,
pomračeni smislom, otuđeni od
života Božjega za neznanje koje je u
njima, za okamenjenost srca njihovih. (Ef. 4, 17-18)
Šta je sujeta, braćo moja? Sve, posmatrano van Boga, odsečeno od Boga, upotrebljavano bez straha Božjega. Šta je sujeta uma, braćo moja? Živeti i život tumačiti, ne po Božjem zakonu, nego po svojim trenutnim pomislima i željama. Od čega, braćo, dolazi to zlo ljudima? Prvo, od okamenjenosti srca, a po tom od neznanja koje je u njima. Šta znači, braćo, okamenjenost srca? Znači, srce ispražnjeno od ljubavi Božje i straha Božjega, i napunjeno pohotljivošću i strahom od svega radi tela. Šta se rađa, braćo, od okamenjenosti srca? Neznanje, potpuno neznanje božanskih stvari, božanskih putova i zakona – potpuna zatupelost za duhovni život i duhovnu misao. Kakva je krajnja posledica, braćo, okamenjenosti srca i neznanja božanskih istina? Pomračenje smisla i otuđenje od života Božjeg. Pomračenje smisla – naime: um čovekov biva mračan kao i telo, svetlost koja je u čoveku postaje tama. O kolika tama! Pomračen smislom jeste pomračen umom. Pomračen umom pak ne zna smisao ničemu ili odriče smisao svačemu. Takav je otuđen od života Božjeg, i suši se i gine kao deo tela, odsečen od tela. Takvi su neznabošci, takvi su bezbožnici, a takvi su, najzad, i maloverni ili lažni hrišćani. – No i suvo drvo kad se zalije životvornom vodom Hristovom, oživi i ozeleni. I osušeni svet neznabožački vaskrsao je i oživeo Hristom Gospodom. Kud i kamo pre pokajani grešnici hrišćanski.
Učinimo smotru nad sobom, braćo moja. Činimo je svaki dan. Pitajmo se svaki dan, da i mi nismo zbog sujete postali pomračeni i od Božjeg života otuđeni. Skoro će smrt, i kraj, i sud. Osušeno drveće biće bačeno u oganj neugasivi.
O Gospode Isuse, ume naš i živote naš, pomozi nam da umujemo Tobom i živimo s Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
13. decembra 2019.