NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. maj po julijanskom kalendaru

12. juna

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prepodobni Isakije ispovednik. U vreme cara Valenta bi veliko gonjenje Pravoslavlja od strane arijana, koje i sam car pomagaše. Čuvši za ovo gonjenje, Isakije, pustinjak negde na Istoku, ostavi pustinju i dođe u Carigrad da hrabri pravoverne i da izobličava jeretike. Baš u to vreme pođe car Valent s vojskom na sever protiv Gota, koji se od Dunava spuštahu ka Trakiji. Isakije izađe pred cara i reče mu: „Care, otvori crkve pravovernim, i Bog će blagosloviti put tvoj!“ No car se ogluši o starca i produži put svoj. Sutradan opet istrča Isakije pred cara i opet mu ponovi opomenu svoju, i umalo car ne posluša starca, da ga u tom ne spreči neki njegov savetnik pripadnik Arijeve jeresi. Treći dan istrča Isakije pred cara, uhvati konja carevog za uzdu i moljaše cara, da da slobodu Crkvi Božjoj, i prećaše kaznom Božjom, ako se usprotivi molbi njegovoj. Razjaren car naredi te starca baciše u neku propast od blata i trnja. No angela tri javiše se i izvukoše starca iz propasti. Četvrti dan izađe Isakije pred cara i proreče mu groznu smrt, ako ne da slobodu pravoslavnim: „Govorim ti, care, odvešćeš vojsku na varvare, no nećeš odoleti varvarima, pobeći ćeš ispred njih, ali ćeš biti uhvaćen i živ sažežen“. Tako se sve i zbi. Varvari isekoše grčku vojsku kao travu, a car pobeže sa onim svojim savetnikom, arijancem, i sakri se u jednu košaru. Varvari stigoše na to mesto, i saznavši gde je car, opkoliše košaru, i zapališe je, i izgori car Valent sa savetnikom svojim. Potom se zacari car Teodosije Veliki, koji ču za Isakija i njegovo ispunjeno proročanstvo. Prizva ga car k sebi i pokloni mu se. Pošto se mir zacari u Crkvi, i arijanci bejahu prognani, htede se Isakije vratiti u svoju pustinju, ali bi umoljen te osta u Carigradu. Neki velmoža Saturnin sagradi mu obitelj, gde se starac do smrti podvizavaše, čineći mnoga čudesa. Obitelj se napuni monasima i postade velikim manastirom. Pred smrt Isakije odredi za igumana Dalmata, učenika svoga, po kome se ta obitelj docnije i nazva dalmatska. I preseli se bogougodni starac Isakije oko 383. godine u večnost, da se naslađuje gledanjem lica Božjeg.

2. Sveta Makrina. Baba svetog Vasilija Velikog. Beše divna po umu i blagočešću svome. Učenica svetog Grigorija Neokesarijskog čudotvorca. U vreme Dioklecijana napustila dom svoj i, sa svojim mužem Vasilijem, krila se po šumama i pustinjama. Njihovo imanje bude konfiskovano, no oni nisu za tim žalili. Lišeni svega, osim ljubavi prema Bogu, oni se nastane u jednoj prastaroj šumi, gde provedu sedam godina. Po Božjem Promislu koze su se spuštale s planine i davale se njima, i tako su se hranili. Skončali su oboje mirno u IV veku, posle premnogih stradanja za veru Hristovu.


Isakije k’o prorok Ilija
Vrlinom se slično suncu sija,
Cara moli, caru preti zlome,
Što prkosi Bogu velikome:
– O moj care, na koga si ust’o
Carstvo tvoje ostanuće pusto,
Što ratuješ sa svevišnjim Bogom,
Prah i pep’o pod Njegovom nogom!
C vojskom hodiš na ljute varvare
U svoju se silu nadaš, care!
Sila tvoja slična malom mravu,
Ko je c Bogom, ima silu pravu.
U dva rata krenula ti noga:
Protiv ljudi i protivu Boga.
Sve ćeš lako sa ljudima bednim,
Al’ miri se c Bogom nepobednim.
Jeres bacaj, Pravoslavlje drži,
Jer će oganj ljuti da te sprži.
Oganj ovde i oganj onamo,
Oba sveta izgubićeš sramno.
Car ne sluša svetu opomenu,
U rat pođe, Boga ne spomenu.
U rat pođe, iz rata ne dođe –
Ko zli miris Valent bi i prođe,
A Bog Crkvu svoju oslobodi,
Isakije Raja se spodobi.

RASUĐIVANJE
Reč Božja je hrana za dušu. Reč Božja je i sila i svetlost za dušu. Ko čita reč Božju, taj daje duši svojoj hranu, silu i svetlost. Ko god može, taj treba da čita reč Božju u Svetome Pismu, a ko to ne može, taj treba da sluša onoga što čita. Svi svetitelji isticali su korist od čitanja Svetoga Pisma. Sv. Serafim Sarovski govori: „Dušu treba snabdevati slovom Božjim, jer je slovo Božje, kako veli Grigorije Bogoslov, hleb angelski, kojim se hrani duša, gladna Boga. No više svega treba čitati Novi Zavet i Psaltir. Od ovoga dolazi prosvećivanje razuma… Vrlo je korisno čitati slovo Božje u samoći, i pročitati svu Bibliju c razumevanjem. Za jedno takvo upražnjenje, izvan drugih dobrih dela, Gospod daje čoveku milost Svoju i ispunjava ga darom razumevanja. Kada čovek snabde dušu svoju slovom Božjim, tada se ispunjava razumevanjem šta je dobro a šta zlo.“

SOZERCANJE
Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tajni sveštenstva i to:
1. kako ta blagodat osvećuje, prosvećuje i osposobljava čoveka za dužnost pastirsku i učiteljsku,
2. kako ona omogućava i opunomoćava sveštenika za svršavanje ostalih tajni.

BESEDA
o tajni rukopoloženja
I oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih. (Dela Ap. 6, 6)
Polaganjem ruku svojih na izabrane verne, apostoli su posvećivali episkope, sveštenike i đakone. Iz ovoga se vidi da hrišćanska vera nije samo učenje nego i sila. Nije dovoljno samo znati, nego treba i silu imati. I nije dovoljno samo od ljudi izabran biti, nego treba i od Boga potvrđen biti. Da nije potrebna sila za svešteničko zvanje, ne bi potrebno bilo ni polaganje ruku, nego samo učenje iz usta u uši. Polaganje ruku pak označava predavanje prava i nizvođenje sile na izbranoga. A sila je u blagodati Božjoj, koja utvrđuje čoveka, osvećujući ga i prosvećujući. Upravo blagodat je Božja ta koja uči, vodi, pastirstvuje, i tajnama krepi stado Hristovo. Sveštenik je sasud te neiskazive, strašne i svedovoljne sile blagodatne. Blago onom svešteniku koji razume, kakve je dragocenosti on postao riznica! Blago njemu, ako ga strah Božji ne ostavi dan i noć do poslednjeg izdisaja! Na zemlji nema ni veće časti ni veće odgovornosti od zvanja i službe svešteničke. Polaganjem ruku od strane episkopa sveštenik je došao u vezu sa nebesnim večnim izvorom blagodati i sa vlašću apostolskom. On je time postao drug u blagodati i saslužitelj svih pravoslavih sveštenika od vremena apostolskog do danas: sa velikim jerarsima, sa bezbrojnim svetiteljima, ispovednicima, čudotvorcima, podvižnicima i mučenicima. Njega blagoukrašava njihovo dostojanstvo, no njega bremeni njihova zasluga, njihov primer, njihov ukor.
O braćo moja, velika je i prevelika služba pastira nad slovesnim stadom Hristovim. On je dužan za sve moliti se Bogu, no i svi verni dužni su moliti se Bogu za njega.
O Gospode, Vrhovni Arhijereje, podrži sveštenike pravoslavne blagodaću Duha Tvog Svetoga u snazi, u mudrosti, u čistoti, u revnosti, u krotosti, u svakoj apostolskoj vrlini. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
12. juna