NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

30. januar po julijanskom kalendaru

12. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta Tri Jerarha. Svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije 1. januar, Grigorije 25. januar i Zlatoust 27. januar. A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI stoleću za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog“. Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. jan. kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

2. Sveštenomučenik Ipolit, episkop rimski. Postradao za veru u vreme Klavdijevo. Kada u Rimu devica Hrisija bi nemilostivo mučena za Hrista, tada se zastupi za nju pred mučiteljima sveti Ipolit i izobliči mučitelje. Zbog toga protesta i on bi stavljen pod sud, suđen i osuđen na smrt posle dugih istjazanja. Vezaše mu i noge i ruke i potopiše ga u moru. S njime i Hrisijom postrada još 20 mučenika. Postrada Ipolit sveti 269. godine.

3. Sveti mučenik Teofil Novi. Kao vojvoda cara Konstantina i Irine bi zarobljen od Agarjana i 4 godine držan u tamnici. Pa kada odbi sva navaljivanja muslimanska, da napusti veru hrišćansku, bi posečen mačem 784. godine i preseli se ka Gospodu.

4. Sveti Petar, car bugarski. Sin Simeonov, veliki poštovatelj svetog Jovana Rilskog. Učinio crkvu bugarsku nezavisnom od Carigrada i sačuvao Pravoslavlje u Bugarskoj od bogumila. Posle jednog neuspešnog rata sa Madžarima i Rusima umro 976. godine u 56. godini života.


Post i vera – Vasilije,
Bogoslovlje – Grigorije.
Milosrđe – Zlatousti,
Zlatousti, Medousti!
Rabotnici jednog dela;
Tri napose – tri angela,
Tri zajedno ko Bog jedan,
Nit ko glavni ni uzgredan.
U večnosti svi se slažu.
Jednog vičeš – tri pomažu.
Jednog pevaš, sva tri čuju,
Jednog slaviš, tri s’ raduju.
Tri čoveka – jedno celo,
Tri Jerarha – jedno delo,
Tri imena – jedna slava,
Svoj trojici – Hristos glava.

RASUĐIVANJE
Evo primera kako carevi traže savet u svetitelja, kako svetitelji izbegavaju sujetu i bogatstvo i kako savetuju careve. Pravoslavni car Petar bugarski krenu sa svitom svojom uz Rilo planinu, gonjen neodoljivom željom da vidi sv. Jovana Rilskog i koristi se njegovom poukom. I posla car ljude napred da jave svetitelju. No svetitelj se ne saglasi na viđenje s carem. Ožalošćeni car posla ponovo ljude sa nešto jestivnih stvari i dovoljno zlata i molbom da mu svetitelj napiše neki savet. Jovan primi jestive stvari a zlato vrati ne htevši ga ni dodirnuti; i odgovori caru: „Ako želiš nebesno carstvo, budi milostiv kao Otac nebesni. Ne uzdaj se u nepravdu i ne budi koristoljubiv; budi krotak, tih, svakome dostupan. Ne primaj pohvale od svojih velikaša. Porfira tvoja neka sija vrlinama. Sećanje na smrt da ne ostavlja dušu tvoju. Smiravaj se pred stopama matere crkve; priklanjaj glavu pred njenim prvoprestolnicima da bi te Car careva, videći tvoje usrđe, obdario blagom, kakvo nikad na srce čoveku ne dođe.“ Dobivši to pismo, car ga je poljubio, i potom često pročitavao.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao prijatelja dece i to:
1. kao prijatelja angela nebeskih koji su kao deca nevini, poslušni i bestrasni,
2. kao prijatelja male dece na zemlji koja prosto i lako veruju u Boga,
3. kao prijatelja svetitelja koji su trudom i blagodaću očišćeni od greha i postali nevini kao deca.

BESEDA
o tome kako ljudi moraju biti kao deca da bi bili sinovi Božji
Zaista vam kažem: ako se ne povratite i ne budete kao djeca,
nećete ući u carstvo nebesko. (Mat. 18, 3)
Tako govori Gospod, i reč je Njegova sveta i istinita. Kakvo to prevashodstvo imaju deca nad odraslim? Imaju tri prevashodstva: u veri, u poslušnosti i u nezlobivosti. Dete pita roditelja o svemu, i ma šta roditelj odgovorio, ono veruje roditelju svome. Dete je poslušno roditelju svome, i lako potčinjava volju svoju volji roditeljskoj. Dete je nezlobivo, i mada se brzo srdi, brzo i prašta. To troje zahteva Gospod od svih ljudi, naime: veru, poslušnost i nezlobivost. On traži da ljudi veruju Njemu bezuslovno, kao što dete veruje roditelju svome; da budu bezuslovno poslušni prema Njemu, kao što je dete poslušno roditelju svome; i da budu nezlobivi u odnosu jedan prema drugom, da ne pamte zlo i ne vraćaju zlo za zlo.
Vera, poslušnost i nezlobivost glavne su odlike detinje duše. Uz to još dolazi: bestrasnost i radost. Dete nije srebroljubivo; dete nije pohotljivo; dete nije slavoljubivo; ono ima oko nepomućeno porocima, i radost nepomućenu brigama.
O braćo, ko nas može ponovo učiniti decom? Niko osim Hrista jedinoga. On nas može ponovo učiniti decom i pomoći ponovnom rođaju našem i to: primerom Svojim, naukom Svojom i silom Duha Svoga Svetoga.
O Gospode Isuse, savršeni u poslušnosti i nezlobivosti, večni mladenče Oca nebesnog, pomozi nam biti kao mladenci verom u Tebe, poslušnošću prema Tebi i nezlobivošću jednog prema drugom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
12. februara