NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

29. jul po julijanskom kalendaru

11. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Kalinik. Rodom iz Kilikije. Vaspitan od malena u hrišćanskom blagočešću. Ostavivši sve pošao da propoveda Jevanđelje. U Ankiri bude uhvaćen od nekoga neznabožačkog kneza Sakerdona. Kada mu knez grozno pripreti mukama, ako se ne pokloni idolima, odgovori mu sv. Kalinik: „meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb“. Posle strašnih istjazanja i poboja, obu ga knez u gvozdene opanke, sa ekserima unutra, i naredi da ga teraju u grad Gangrski, jer niti ga smede više mučiti niti pogubiti u Ankiri, pošto mnogi gledajući junačko trpljenje Božjega čoveka obratiše se u veru Hristovu. Uz put ožedniše vojnici, i ne bi vode. Sv. Kalinik se pomoli Bogu, i izvede vodu iz jednog kamena. Kad stigoše u grad Gangrski baciše mučitelji sv. Kalinika u peć zažarenu. Svetitelj se pomoli Bogu govoreći: „blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem“. Po tom uđe u oganj. Kada se oganj ugasi, nađoše telo njegovo mrtvo ali celo i od ognja nepovređeno. Česno postrada i uvenča se vencem večne slave oko 250. god.

2. Sv. muč. Serafima. Devojka iz Antiohije. Živela u domu neke Savine, senatorke, koju privede veri Hristovoj. Čuvši za nju neki Viril, mučitelj hrišćana, naredi te je dovedoše preda nj. Pošto Serafima osta nepokolebljiva u veri svojoj, naredi mučitelj, da se baci u tamnicu, i posla neke mladiće, da s njom prenoće i da je oskvrne. Serafima se Bogu moljaše u tamnici, kad mladići stigoše pred tamnička vrata. Tu najedanput zablješta pred njima angel Božji s mačem u ruci, i oni padoše kao mrtvi, potpuno nesvesni i raslabljeni. Sutradan mučitelj zamoli Serafimu, te molitvom povrati mladiće k svesti. Pripisujući sve ovo mađijama Viril naredi, te ovu svetu devicu najpre žegoše svećama, a po tom je biše štapovima. No kad nju bijahu, odlomi se jedan komad štapa, odskoči i udari Virila u oči, od čega on oslepi. Najzad mačem odsekoše glavu ovoj Hristovoj sluškinji, i ona predade duh svoj Bogu. Blagočestiva Savina česno pogrebe njeno telo, od koga poče teći iscelenje mnogima. Postrada sv. Serafima u vreme cara Adrijana (117 – 138).

3. Sv. muč. Teodotija. Mlada udovica sa troje dece. U Solunu, zajedno sa sv. Anastasijom (22. dec.), Teodotija se trudila na delu Božjem, predana potpuno životu blagočestivom. U vreme gonjenja Dioklecijanova na smrt osuđena, i zajedno sa svojom decom bačena u peć ognjenu. Duše njihove svete vinuše se u nebesku domovinu.

4. Sv. muč. Jevstatije Mchetski. Persijanac, rodom iz jednoga sela, Arbuketa. U svojoj 30 godini došao u Mchet grad, i tu videći kako hrišćani žive i veruju primi krštenje. Mučen za Hrista i posečen u Tiflisu 589. god. Mošti njegove počivaju u sabornoj crkvi u Mchetu i daju iscelenje verujućim.


Serafima, mila angelima,
Sva nevina i dušom i telom,
Nezlobiva u svim pomislima,
Mnogo dana beše istjazana
Za Gospoda Hrista besmrtnoga.
Knez bezbožni u hram je nagoni
Da prinese žrtve idolima.
Odgovara sveta Serafima:
– Sluškinja sam Boga jedinoga,
Telo moje hram Duha Svetoga,
U devstvu sam telo očuvala
Da bi Bogu na žrtvu prinela,
Hram telesni Gospodu na žrtvu,
Muči telo koliko ti drago,
No dušu mi nećeš videt mrtvu,
Duša živa pre i posle smrti
Ognjem, mačem, ne mo’š je satrti.
Zbog duše je telo sagrađeno,
I dušom je telo osveštano.
Od Boga se duša u svet javlja.
Da u telu Gospoda proslavlja.
Slava Bogu, Bogu Trojičnome!
Slava Bogu, Stvoritelju mome!

RASUĐIVANJE
Istinitim pokajanjem, suzama, molitvom i dobrim delima može se i najprljavija duša potpuno očistiti i izmeniti. Zato budi pažljiv, da ne spominješ zlurado grehe pokajanog grešnika, nego prinesi blagodarnost Bogu i divi se, kako se od tame napravila svetlost i od mulja bistra voda. Misirski car Amasis beše od niska roda, pa kad posta carem, ljudi ga malo poštovahu sećajući se njegovog porekla. Da bi doskočio ljudima i zadobio njihovo poštovanje, on uze metalni legen, u kome su se po običaju prale noge posetiocima dvora, dade ga preliti i od njega napraviti lik nekoga idola. Tada car postavi tog idola na ulicu. Videći ljudi idola počeše mu se klanjati i odavati božansku čast. A car objavi od čega je taj idol napravljen. Razumeše ljudi, da je car hteo time da pokaže, da oni ne treba da misle više o tome šta je on pre bio nego šta je on sad. I počeše ljudi odavati caru carsku poštu.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesni znak što Bog pokaza Gedeonu (Sudij. 6), i to:
1. kako jedne noći samo runo beše pod rosom, a sva ostala zemlja suha; i kako druge noći beše sva zemlja pod rosom a runo suho;
2. kako to označavaše najpre narod Izrailjski usred neznabožačkog sveta (do dolaska Hristova), a po tom neznabožački svet, pod blagodaću i bezblagodatni Izrail: (po dolasku Hristovu).

BESEDA
o odlaganju Dana Strašnoga po milosti božjoj
Ne docni Gospod s obećanjem, kao
što neki misle da docni, nego nas
trpi, jer ne će da ko pogine, nego
svi da dođu u pokajanje. (II Pet. 3, 9)
Milost Božja, braćo, odlaže onaj dan koji gori kao peć, po rečima proročkim (Mal. 4, 1). Neka se, dakle, zastide rugači, koji se rugaju obećanju Božjem i govore: gdje je obećanje dolaska Njegova? Nije Bog zaboravio obećanje Svoje nego su grešnici zaboravili sami sebe. A Bog po neizmernoj milosti Svojoj čeka, da grešnici dođu k sebi, i pokaju se, i pripreme se za dan onaj, koji se ne ponavlja. Gle, dan onaj nije kao mnogi dani, koji se daju ljudima radi pokajanja i pripreme za susret s Bogom. Dan je onaj jedan, i razlikuje se od svih ostalih dana, jer on ne dolazi za pokajanje nego za sud. Kao što je Sud Strašni jedan, i nepovtoriv, tako je i dan onaj jedan i nepovtoriv.
Bog ne želi da ko od ljudi pogine. On nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li baštovana, koji sejući povrće želi, da mu se povrće sasuši i propadne? A Bog je mudriji i sažaljiviji od svih ljudi. Jednu želju Bog ima, na ime: da se svi ljudi pokaju i od zla povrate. Kako se raduje vinogradar, kad mu se uveli vinograd povrati, i ponovo ozeleni i plod donese! Kolika li je tek radost Boga i angela Božjih, kad se duše ljudske, uvele od greha, povrate, i podmlade od suza pokajanja, i donesu plod pokajanja.
O Gospode, milosrdni i čovekoljubivi, pomozi grešnicima, da osete milost Tvoju i sažaljivost Tvoju prema njima, – da osete i da se pokaju, – da se pokaju i povrate sa opakih putova svojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
11. avgusta