NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

29. januar po julijanskom kalendaru

11. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveštenomučenik Ignjatije. Glavno praznovanje svetog Ignjatija jeste u zimu 20. decembra. Ovoga datuma pak praznuje se prenos njegovih moštiju iz Rima gde mučenički postrada, u Antiohiju gde je ranije bio arhijerej. Kada sveti Ignjatije beše pozvan u Rim da pred carem Trajanom odgovara za svoju veru, na tome dugom putu praćaše ga nekoliko građana iz Antiohije, pobuđeni na to velikom ljubavlju prema svome divnom arhipastiru. Svetitelj Božji, pošto se nikako ne hte odreći vere Hristove, prezrevši sva laskanja i obećanja cara Trajana, bi osuđen na smrt i bačen u Cirku Velikom pred zverove. Zverovi ga rastrgoše i on predade dušu svoju Bogu. Tada njegovi pratioci sabraše njegove obnažene kosti, preneše u Antiohiju i časno sahraniše. No kada Persijanci zauzeše Antiohiju u VI veku, mošti svetog Ignjatija ponovo se vrate iz Antiohije u Rim.

2. Sveti mučenici Roman, Jakov, Filotej, Iperihije, Aviv, Julijan i Parigorije. Svi ovi postradaše za Gospoda Isusa Hrista na Samosatu u vreme cara Maksimijana 297. godine. Filotej i Iperihije behu velikaši, a ostali behu mladići znamenita roda. Umoriše ih neznabošci groznom smrću, ukucavši eksere u glavu svakom od njih. Časno postradaše i u večnu radost uđoše.

3. Prepodobni Lavrentije Pečerski. Dragovoljno izabrao zatvorenički život poput ranijih zatvorenika, Isakija i Nikite, oprezno čuvajući se đavolske prelesti, kojoj se ova dvojica u početku podaše. Velikim uzdržanjem, molitvom i bogomislijem dostigao visok stepen savršenstva. Od uplašenog demona saznao da u Pečerskom manastiru od stotinu osamnaest monaha ima njih trideset, kojima je data od Boga vlast nad zlim dusima. Predstavio se Gospodu 1194. godine.


Gorka smrt Hristova žalac smrti stupi,
I odagna navek strah od smrti glupi.
Povrvi za Hristom jato mučenika
U smrt – no bez straha, i žalbe, i krika;
A mnogi c’ veseljem u smrt poleteše,
Jer angele pred smrt i nebo videše.
Ignjatije sveti u Rim putovaše,
Živog Boga uz put moljaše, moljaše –
Ko sin što se moli svome roditelju,
Da ga zverski zubi samelju, samelju!
Što Boga molio, Bog mu darovao,
Al’ samleven svetac, gle, živ je ostao!
Živ i ceo dosad’ za trpezom neba
Hleb umekšan mukom rad Hristovog – hleba.
Ignjatije sveti Bogonosac smeli
Kroz vekove hrabrost mučenima deli.
Dva mučenja ima, i dva mogu biti:
Za pravdu, il’ grehe – to se ne da s’kriti.
Muka je za grehe muka bez nadanja,
A muka za pravdu – radost bez jadanja.
Ka’ svetlost kroz kišu što našara dugu
Tako radost, kroz plač i kroz blagu tugu,
Po duhovnom nebu Raj i Boga slika –
To i snaži dušu svetih mučenika.

RASUĐIVANJE
Što više jedan čovek napreduje u duhovnom saznanju i očišćenju srca, to mu izgleda nizina, u kojoj se nalazi, sve niža, a visina, kojoj gredi, sve viša. Kad je jedan duhovni velikan ležao na samrtnoj postelji, pa čuvši gde ga drugovi pohvaljuju zbog njegovih velikih podviga, on se zaplaka pa reče: „Deco, ja nisam ni početak učinio u duhovnom životu.“ Kada je sv. Ignjatije Bogonosac ležao okovan u tamnici, on je pisao Efescima: „Ne zapovedam vam kao da ja nešto značim. Mada sam u okovima za ime Isusa Hrista, ipak se još nisam usavršio u Njemu. Sad počinjem biti učenikom, i govorim s vama kao s kolegijumom nastavnika mojih.“

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa u prostoti ponašanja i to:
1. kako se On prosto ophodi kako sa ribarima tako i sa književnicima i knezovima,
2. kako se On svakom odaziva i ulazi u kuću svakoga ko Ga pozove,
3. kako kroz svu prostotu Njegovog ponašanja zrači jasno carska otmenost.

BESEDA
o savršenstvu kroz vršenje volje Božje
Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao,
i da svršim njegov posao. (Jov. 4, 34)
Evo spasonosnog primera koji nam daje Spasitelj naš! On koji je imao toliku silu i vlast i mudrost govori, da je došao u svet ne da izvrši volju Svoju nego volju Oca Svoga, i ne da svrši Svoj posao nego Njegov, a mi, mada nemoćni kao paučina, neprestano ističemo svoju volju i neki svoj posao! Iako je Sin ravan Ocu, kao što i veli na drugom mestu: ja i Otac jedno smo, ipak Gospod Isus govori, da je On došao u svet da izvrši volju Očevu i da svrši posao Očev. Ovo On govori ne zato da bi pokazao malenost bića Svog pred bićem Očevim, jer biće je jedno, nego zato da bi pokazao veličinu ljubavi Svoje prema Ocu, i da bi nas pobudio da iz ljubavi prema Bogu usvojimo potpuno volju Njegovu.
Sva naša beda u ovome životu dolazi otuda što mi ne sprovodimo volju Onoga koji nas je i poslao u svet. A Njegovu volju mi ne sprovodimo zato što nemamo ljubavi prema Njemu. Jer ko god nekoga ljubi, čini mu po volji. Sam je Gospod rekao: ako imate ljubavi k meni, zapovijesti moje držite. (Jov. 14, 15) Čime bi Gospod Isus mogao javiti ljubav svoju prema Ocu, ako ne vršenjem volje Očeve? I čime mi možemo javiti ljubav našu prema Gospodu Isusu, raspetom za nas na krstu, ako ne vršenjem volje Njegove?
O braćo moja, naša je volja varljiva kao sen; ne sledujmo njoj, da ne poginemo. Nego sledujmo volji čovekoljubivoga Gospoda, koji jedini zna, šta je za nas najbolje.
O Gospode smerni i čovekoljubivi, nauči nas tvoriti volju Tvoju. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
11. februara