NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

25. jul po julijanskom kalendaru

7. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveta Ana. Mati Presvete Bogorodice. Danas se praznuje njeno uspenije, no njen glavni praznik je 9. septembra, pod kojim je datumom napisana i služba njena i žitije. Ana beše iz kolena Levijeva, ćerka Matana sveštenika. Posle dugog i bogougodnog života upokoji se u dubokoj starosti.

2. Sv. Olimpijada đakonisa. Rođena u Carigradu od vrlo znamenitih roditelja. Otac njen Anisije Sekund beše senator, a mati ćerka onoga slavnog velmože Evlavija, koji se spominje u žitiju sv. Nikolaja čudotvorca. Kada poraste Olimpijada, bi obručena nekome velikašu, koji umre pre venčanja sa ovom časnom devicom. Uzalud i car i ostala rodbina navaljivahu na Olimpijadu da se uda za drugoga, ona ne hte nikako, nego se predade bogougodnom životu čineći od nasleđenog imanja velike žrtve crkvama i milostinje bednim. Služaše pri hramu kao đakonisa najpre za vreme patrijarha Nektarija, a po smrti ovoga za vreme sv. Jovana Zlatousta. Kada Zlatoust pođe u izgnanstvo, on usavetova Olimpijadu da ostane pri hramu kao i ranije i posluži crkvi ma ko bio patrijarh posle njega. No odmah po izgnanstvu ovoga velikog svetitelja neko upali veliku crkvu, i požar zahvati mnoge znatne građevine u prestonici. Neprijatelji Zlatoustovi optužiše ovu svetu ženu za zlonamernu paljevinu. Olimpijada bi prognana iz Carigrada u Nikomidiju, gde se upokoji 410. god. ostavivši amanet, da joj se telo metne u sanduk i baci u more, pa gde ga voda izbaci, tu da se i sahrani. Kovčeg bi izbačen u mestu Vrohti, gde beše crkva apostola Tome. Velika celebna čudesa projaviše se kroz vekove od njenih moštiju. Izgnani Zlatoust pisao je izgnanoj Olimpijadi krasna pisma, koja i danas mogu služiti velikom utehom svima onima koji stradaju radi pravde Božje. Piše Zlatoust Olimpijadi između ostaloga: „sad sam ja vrlo radostan ne samo zbog toga što si se ti izbavila od bolesti, no još više zbog toga što tako blagorodno podnosiš sve nevolje, nazivajući ih tricama, što je svojstveno duši punoj sile i izobilnoj u bogatim plodovima mužestva. Jer to što ti ne samo blagorodno podnosiš nesreću, nego što je čak i ne primećuješ kada ona naiđe, i to bez naprezanja bez truda i nespokojstva, čak i ne saopštavajući je drugima, no kao likujući i toržestvujući – to služi dokazom najveće mudrosti.“ (Pismo VI).

3. Prep. Evpraksija devica. Ćerka Carigradskog velikaša Antigona i srodnica caru Teodosiju Velikom. Sa svojom majkom, mladom udovom, preseli se u Misir, i tu obilažahu manastire dajući priloge i moleći se Bogu. Sedmogodišnja Evpraksija po svojoj žarkoj želji zamonaši se u jednom ženskom manastiru. Što je više rasla, to je sve teže podvige na sebe nalagala. Jedanput je postila 40 dana. Upokojila se 413. god. u 30. svojoj godini. Imaše veliku blagodat Božju i celjaše najteže bolesti.

4. Spomen Petog Vaselj. Sabora. Ovaj Sabor bi u Carigradu za vreme cara Justinijana Velikog, 553. god. Na ovom Saboru behu osuđene sve jeresi monofizitske, kao i jeretički spisi Teodora Mopsuetskog, Teodorita Kirskogi Origena (učenje protiv vaskrsenja mrtvih).


Evpraksija, mlađana devica,
Hrista radi posta isposnica,
Beše roda carska i ponosna
Al’ joj duša beše bogonosna.
Sve počasti odbaci k’o breme,
I bogatstvo, i carsko joj pleme.
Dan i noć se pred Bogom moljaše,
Postom sebe i bdenjem mučaše.
Bog usliša svoju sluškinjicu,
Evpraksiju, plačevnu devicu,
Što ‘no mnoge suze prolevaše
I suzama molitvu paljaše,
Čudesne joj Bog darova dare,
Da pomaže i mlade i stare,
Da progoni demone opake,
Bolne leči od bolesti svake.
Čiste duše pred Boga izađe.
I na nebu sebi kuću nađe,
Sagrađenu verom i delima,
I kupljenu mnogim trpljenjima.
Ta se kuća samim Bogom sija,
Tu s’ useli sveta Evpraksija
Usred večnog dobra da blaguje
I s besmrtnim Hristom da caruje.

RASUĐIVANJE
„Kao što je devstvo bolje od braka, tako je prvi brak bolji od drugoga.“ Tako je pisao sv. Jovan Zlatoust mladoj udovi ženi upokojenog plemića carigradskog Tirasija, savetujući je da ne stupa u drugi brak. Prvi brak crkva blagosilja s radošću, a drugi sa žalošću. Evpraksija starija, majka sv. Evpraksije i rođaka cara Teodosija Velikog, osta mladom udovom, po smrti joj muža Antigona, s kojim požive u telesnoj vezi samo dve godine i tri meseca, i još jednu godinu, po dogovornom zavetu, kao brat sa sestrom. Car i carica savetovahu je, da stupi u brak sa drugim nekim velikašem. No ona ne hte ni čuti, nego uze svoju ćerčicu Evpraksiju i s njom odbeže u Misir. A šta da kažemo za sv. Olimpijadu, i sv. Evpraksiju mlađu? Kao i sv. Makrina tako i one behu samo obručene kao device, pa kad im obručnici pomreše, one smatrahu sebe udovicama, i ne hteše ni u mislima svojim dopustiti, da stupaju u brak. Kakva čistota srca! Kakva vernost jednom obručniku! Kakav strah od Boga! Kakva jasna vera u budući život, u kome se obručnica nada videti sa svojim obručnikom!

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno zaustavljanje sunca i meseca (Isus 10), i to:
1. kako Isus Navin, da bi dovršio pobedu nad Gavaonjanima, zapovedi suncu i mesecu da zaustave svoj tok;
2. kako Bog ču glas čoveka pravednika, i silom Svojom zaustavi sunce i mesec;
3. kako je Bog i stvorio prirodu da služi čoveku, i kako Bog čini po volji pravednika.

BESEDA
o robovima koji propovedaju slobodu
I obećavaju im slobodu i sami su robovi pokvarenosti;
jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje. (II Pet. 2, 19)
Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim opominjući verne, da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima. Prvo je rekao o njima, da hule na slavu Božju, drugo da prelašćuju na nečistote tjelesnih želja, a sada pak govori, kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što i oni sami nemaju, jer nadvladani skvernim strastima oni su robovi svojih strasti pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta. O braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte, kako zapenušeno svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni malo slobode nemaju! Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi. Uhvaćeni u tu mrežu oni nazivaju druge ljude robovima a sebe slobodnim, na smeh đavola, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali. O braćo, čuvajte se onih očajnika, koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome đavolu. Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, i tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim. I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi. Kad god čujete, da vam neko govori o slobodi, ispitajte prvo dobro, da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.
O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže sviju pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
7. avgusta