NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

24. jul po julijanskom kalendaru

6. avgusta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. muč. Hristina. Rodom iz grada Tira, ćerka namesnika carskog Urbana, idolopoklonika. Ne zna se iz kakvih razloga roditelji njeni dadoše joj to ime, Hristina, no ono skrivaše u sebi tajnu njenog budućeg sledovanja Hristu. Do svoje jedanaeste godine ona ne znade ništa o Hristu. A kada joj bi 11 godina, otac njen, da bi je skrio od sveta zbog njene izvanredne lepote do potpunog uzrasta, odredi joj najviši sprat jedne visoke kule, da tu živi. Ustroji joj sve udobnosti za život, dade joj robinje na službu, i postavi u njene odaje idole srebrne i zlatne, da im svakodnevno prinosi žrtve. No duši mlade Hristine beše teskobno u toj idolopokloničkoj sredini. Gledajući kroz prozor danju u sunce i sve krasote sveta a noću u čudesno jato sjajnih zvezda, ona po svome prirodnom razumu dođe do čvrste vere u jednoga živoga Boga. Milostivi Bog, videći njenu čežnju za istinom, posla joj angela svoga koji je prekrsti krsnim znamenjem, nazva je nevestom Hristovom i pouči je potpuno u bogopoznanju. Tada Hristina polupa sve idole u svojim odajama, i time izazva divlju jarost kod svoga oca. Otac je izvede na sud i predade je mukama a po tom baci u tamnicu nameravajući, da je sutradan poseče mačem. No te noći zdrav čitav Urban izvrže dušu svoju i ode u grob pre kćeri svoje. Za tim dva namesnika, Dion i Julijan, produžiše istjazavanje ove svete device. Hristinina hrabrost u trpljenju i čudesa, koja počini silom Božjom, obratiše mnoge neznabošce tirske u Hrišćanstvo. Za vreme mučenja Hristine Dion najedanput pade mrtav usred naroda. Njegov naslednik Julijan odseče Hristini grudi i jezik. Mučenica uze svoj jezik rukom i baci ga u oči Julijanu. I ovaj na jednom posta slep. Najzad, muke njene za Hrista svršiše se smrću pod oštrim mačem, a njen život produži se u besmrtnom carstvu angelskom. Česno postrada sveta Hristina u III stoleću.

2. Prep. Polikarp iguman Pečerski. Imađaše „ljubav prema Bogu i bližnjima, radost zbog savesti neporočne, mir zbog pobede svih strasti, strpljenje pri napastima i bedama, blagost u pokornosti svima, milosrđe prema sirotim, veru nesumnjivu u izvršenju zapovesti, istinu u ispunjenju obeta, krotost u nepoznavanju gneva, uzdržljivost i t.d.“ Tako dobro upravljaše lavrom Kijevo-Pečerskom, da mu se po smrti ne može naći dostojan naslednik među monasima (jer i koji behu dostojni iz smernosti ne hteše se primiti igumanstva), da bratija biše prinuđena uzeti za igumana mirskog jereja Vasilija. Upokoji se sv. Polikarp u Gospodu 1182. god.


Mučenica slavna, devica Hristina.
Nevesta izbrana Božijega Sina,
U ocu imaše najcrnjeg dušmana
Od njega bejaše gvožđem rastrzana.
– Ako nećeš, ćerko, bogove priznati,
Ja te svojom ćerkom ne ću više zvati.-
Tako otac ćerki, a ćerka mu na to:
– Nikada se na te ne ću srdit’ za to
Ja Hristova raba, ti Satanin sluga.
U tebi ne vidim ni oca ni druga.
Ne zovi me ćerkom, to mi čini radost,
Moj otac je Gospod. On je moja sladost. –
Zver razjaren – otac slugama naredi,
Da joj meso stružu, da joj kosti gledi!
Otpadaše meso sa nežnoga tela,
Sve rana do rane, nigde mesta cela,
Zgrabi šakom mesa sveta mučenica
Pa udari oca posred skvernog lica:
– O Urbane mrski, evo mesa moga,
Evo jedi, zvere, od deteta tvoga!
Te noći se Urban sa telom rastavi
I u paklu dušu s đavolom sastavi.
Hristina postrada i krv svoju proli,
Svetu od dušmana junački odoli –
Mučenica divna, devica Hristina,
Proslavi se slavom Božijega Sina

RASUĐIVANJE
Vera Hristova najviše svetli i osvetljava duše ljudske onda, kada propovednici te vere svetle životom svojim. Blaženi Polikarp, iguman Pečerski, beše sav prosvetljen verom Hristovom i u rečima i u delima i u celoj ličnosti svojoj. Time on neobično uticaše ne samo na prost narod nego i na kneževe i velmože. Slušajući i gledajući ovoga Božjeg čoveka knez Kijevski Rostislav Mstislavić tako se prosvetli verom Hristovom i tako se upitomi i oblagorodi, da postade uzor i svojoj bližoj okolini i celom svom narodu. Uz časni post pričešćivaše se knez Rostislav svake nedelje, i na sve strane tražaše bedne i nevoljne i pomagaše im. Najzad se reši primiti monaški čin, i o tome govoraše on sv. Polikarpu: „oče sveti, knezovanje u ovome svetu ne može da bude bez greha, i već me ogorči i izmoždi.“ Polikarp mu odgovori: „ako ovo (monaški čin) od srca želiš, neka bude volja Božja.“ No jednom u Smolensku razboli se knez na smrt, pa naredi brzo da ga nose u Kijev, da bi se pre smrti zamonašio. No skonča pre nego što mu se ispuni želja.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu pobedu Izrailjaca nad Gajanima (Isus. 8), i to:
1. kako Gajani poteraše Izrailjce i bez malo ih ne pobediše;
2. kako po zapovesti Božjoj Isus Navin diže zastavu u vis i držaše je dignutu sve dok Gajani ne biše potučeni;
3. kako i ja treba u opasnosti da uzdignem srce Bogu kao zastavu, i s krstom na srcu i molitvom koračam pobedi.

BESEDA
o apostolskoj svetoj opomeni
Jer govoreći ponosite i lažljive riječi
prelašćuju na nečistote tjelesnih želja
one koji od skora bježe. (II Pet. 2, 18)
Sveti apostol poznaje ljude bolje nego najnaučeniji književnici, jer je on svetac i apostol. A svetac i apostol proniče duboko u srce ljudsko. O kome to govori sveti apostol ovde? O nečistim, bezobraznim i samovoljnim, koje je ranije nazvao bezvodnim izvorima, i oblacima i maglom. Nečisti, bezobrazni i samovoljni su mnogorečivi i visokorečivi. Oni govore ljudima ponosite i lažljive reči. Tim ponositim i lažljivim rečima oni i skrivaju i objavljuju srce svoje, – skrivaju za neuke i nerazumne, a objavljuju za utvrđene u veri i obasjane blagodaću. Kad nečisti govori o čistoći svojoj, time on objavljuje nečistoću svoju; kad bezobrazni brani obraz svoj, time on otkriva bezobraznost svoju; kad samovoljni tumači volju Božju, time on prokazuje samovolju svoju. Ko pažljivo prati reči njegove, može da oseti smrad telesnih želja. No nepažljivi i neuki ne mogu da osete taj smrad, nego poveruju i prelašćuju se. Oni koji su počeli od skora da bježe od obmane jela, i sveta, i đavola, hvataju se ponositim i lažljivim rečima kao riba u nevidljivu mrežu. Ne zna riba da je u mreži dok god se mreža ne izvuče na vreo pesak. Tada zna, ali tada je dockan. O da ne bude dockan i za one jadne duše ljudske, koje se hvataju u mrežu ponositih i lažljivih reči! Znajte, braćo, da je lažan svaki onaj učitelj, koji naukom svojom odobrava telesne želje, i povlađuje grešnicima u telesnim željama.
Gospode Isuse, sveti i prečisti pošlji angele Tvoje svete, da odbrane sve početnike i poletarce u veri Tvojoj od ponositih i lažljivih usta. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
6. avgusta