NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

23. januar po julijanskom kalendaru

5. februara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveštenomučenik Kliment, episkop ankirski. Rođen 258. godine, u gradu Ankiri od oca neznabošca i majke hrišćanke. Njegova blagočestiva majka Efrosinija proreče svome sinu mučeničku smrt i ostavi ovaj svet kada Klimentu beše dvanaest godina. Njena drugarica Sofija uzme Klimenta u svoju kuću kao sina, i pomože njegovo vaspitavanje u hrišćanskom duhu. Toliko beše Kliment pročuven zbog svog dobrodeteljnog života da bi izabran za episkopa ankirskog u dvadesetoj godini svoga života. U mladim godinama on je stekao starčesku mudrost, i velikom uzdržljivošću ukrotio i pobedio svoje telo. Hranio se samo hlebom i zeljem i ništa nije jeo zaklano i krvno. U vreme Dioklecijana bi mučen tako strašno „kako nikad niko od postanja sveta“. Proveo je dvadeset osam godina na mukama i po tamnicama i jedanaest raznih mučitelja istjazavahu ga i mučahu. Kada ga jednom udarahu po licu, pljuvahu i zube mu kršahu, on doviknu mučitelju Domentijanu: „Počast mi činiš, o Domentijane, a ne mučiš me, jer i Gospodu mojemu Isusu Hristu usta bejahu tako bijena i obrazi šamarani, pa, gle, i ja nedostojni sada se toga udostojih!“ Kada bi doveden pred cara Dioklecijana u Rim, car postavi na jednu stranu razna oruđa za mučenje a na drugu darove, odlikovanja, odela, novce – sve što car može darivati, pa onda reče Klimentu da bira. Mučenik Hristov s prezrenjem pogleda na sva blaga careva, pa izabra oruđa za mučenje. I bi mučen neiskazano: komad po komad mesa otkidan mu je s tela, tako da su se kosti belele ispod mesa. Najzad bi posečen od vojnika, 312. godine u crkvi u Ankiri, kada kao arhijerej služaše službu Božju. Čudesa svetog Klimenta su bezbrojna.

2. Šesti vaseljenski sabor. Održan u Carigradu, u prvi mah 681. a u drugi mah 691. godine. Ovaj Sabor osudio je jeretike monotelite, koji su pogrešno učili, kao da je u Hristu bila samo božanska volja bez čovečanske. Još je uz to doneo nekoliko pravila o redu i disciplini sveštenstva.

3. Sveti Pavlin Milostivi. Najpre rimski senator i posle episkop u Noli. Sledovao je primeru svoga prijatelja svetog Amvrosija i primio krštenje, posle koga udalji se u Španiju u planine Pirinejske gde se podvizavao. No kako se nijedan svetilnik ne može sakriti, to i sveti Pavlin bi pronađen i izabran za episkopa nolskog. Bio je pastir dobri i milostivi. Mirno se upokojio 431. godine. Mošti mu počivaju u Rimu u crkvi Svetog Vartolomeja.


O beskrajni Tvorče, dušom Ti se klanjam,
Kad Ti ime rečem, ja Te umanjavam,
I svakom te mišlju umanjavam svojom –
Šta um mislit’ može pred pučinom Tvojom?
Šta li jezik zborit’ kad ćutati mora
Pred strahotom Tvojih gora i ponora?
Pred bezmernom Tvojom visinom, širinom.
Ravninom, strminom, dubinom, daljinom
I blizinom. Bože, o da – i blizinom!
I još najčudnije – smernom Ti nizinom!
Ti k’o čovek siđe u našu nizinu,
Siđe i stesni se u smrtnu dolinu,
Da dolinu digneš nebeskome krovu,
I tvar oveštalu okreneš u novu.
Od svih osobina nizina mi Tvoja
Zaustavlja mis’o, veže usta moja!
Šta misliti mogu, šta li reći mogu
O gladnom i žednom i raspetom Bogu?
Šta da Ti i kažem, o Najbogatiji,
Što zbog mene posta Najsiromašniji?
Neka jezik ćuti, neka suza zbori:
Milošću spasavaj što umom sotvori!

RASUĐIVANJE
Milosrđe je vazda bilo odlikom pravih pastira stada Hristovog. Sv. Jovan Zlatoust u svojim slavnim besedama ništa nije tako jako naglašavao i pohvaljivao kao milosrđe. Sv. Jovan Milostivi, patrijarh aleksandrijski, plakao je svakoga onoga dana kada mu se nije dala prilika da ukaže nekome milost. Sv. Pavlin nazvat je zaslužno Milostivim, jer je u istini bio milostiv u punom hrišćanskom smislu te reči. Jednom kada su Vandali opljačkali Nolu, povedu u isto vreme mnoge ljude u ropstvo. Udovica neka, čijeg jedinca beše knez vandalski Riga uzeo u ropstvo, dođe svome episkopu i plačući potraži od njega novaca da plati otkup za sina svoga. Nemajući nigde ništa episkop Pavlin obuče se u odelo prosta čoveka i reče udovici da njega vodi knezu i da u zamenu za njenoga sina. Knez pusti udovičina sina a uze Pavlina i odvede u Afriku gde je Pavlin služio kao knežev baštovan, sve dok Promislom Božjim ne bude oslobođen i povraćen sa ostalim robljem natrag u Nolu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa kao iscelitelja i to:
1. kao iscelitelja telesnih bolesti,
2. kao izgonitelja zlih duhova iz sumanutih,
3. kao iscelitelja duha i uma ljudskog svetlošću božanske nauke,
4. kao mog sopstvenog iscelitelja od svih muka i zala.

BESEDA
o angelskom stanju svetitelja
A koji se udostoje dobiti onaj svijet…
više ne mogu umrijeti, jer su kao anđeli. (Lk. 20, 35-36)
Tako govori Onaj koji zna, koji je video, i koji se ne može prevariti. Šta imamo da sumnjamo više, braćo? Svedočanstvo ovo jasnije je od letnjega podneva, i tvrđe od dijamanta, i dragocenije od svih blaga ovoga sveta; a to je svedočanstvo, da oni koji se udostoje onoga sveta i vaskrsenja više ne mogu umreti, nego su besmrtni kao angeli Božji.
A kakvi su angeli? Oni isti angeli koji su se javljali u vreme Avrama i pomagali ljudima, isti oni i danas se javljaju i pomažu. Nisu umrli nego su živi; i nisu ostareli nego su mladi. Isti oni gledali su Adama u Raju, i gledaće poslednje vaskrsenje, Sud i carstvo svetitelja.
Angelima su slični pravednici. Apostoli i proroci, svetitelji i mučenici, žive i danas, i živeće vavek, i više ne mogu umreti. Stotine i hiljade godina prolaze no oni niti više umiru niti stare, nego su kao angeli.
Da će pravednici biti venčani besmrćem, to nam je Gospod i gornjim rečima posvedočio, i Svojim sopstvenim vaskrsenjem pokazao, i kroz proslavljene svetitelje dokazao.
O braćo moja, probudimo se, i potrudimo se samo da se udostojimo zadobiti onaj blaženi svet!
O Gospode, vaskrsli i besmrtni, pomozi nam udostojiti se carstva Tvog besmrtnog, u kome Ti caruješ s angelima i svetiteljima Tvojim vavek veka! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
5. februara