NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. oktobar po julijanskom kalendaru

15. oktobra

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sv. Andrej Jurodivi. Slovenin po poreklu. Kao rob kupljen nekim bogatašem Teognostom u Carigradu u vreme cara Lava Mudroga, sina cara Vasilija Makedonca. Andrej beše krasan mladić telom i dušom. Teognost zavoli Andreju i dade ga da se uči pismenosti. Andrej se usrdno Bogu moljaše, i s ljubavlju crkvene službe pohođaše. Poslušavši neko nebesno javljenje on se reši na podvig jurodstva Hrista radi. I jednom kad ode na bunar za vodu, on iscepa na sebi odelo i nožem iseče, pa se napravi lud. Ožalošćen time gospodar mu Teognost sputa ga u lance i odvede u crkvu sv. Anastasije Uzorešitelnice, da mu se čitaju molitve No kako se Andrej ne popravi u očima gospodara svoga, pusti ga ovaj u slobodu kao umobolnog. Andrej sveti danju se pravljaše lud a noću po svu noć se Bogu moljaše. Živeo je bez krova i utočišta. Noćevao je na polju, išao polunag, u jednoj izdrtoj haljini, jeo je malo hleba kad bi mu dobri ljudi udelili. Od onoga što je primao on je delio prosjacima, i to kad bi im dao izrugao bi ih, da mu ne bi blagodarili. Jer svu nagradu očekivaše Andrej sveti samo od Boga. Zato se i velika blagodat Božja useli u nj, te je mogao prozirati u tajne ljudske, viđati angele i demone, odgoniti demone od ljudi, ispravljati ljude od greha. Imao je predivna viđenja Raja i najviših nebeskih Sila; video je Gospoda Hrista na prestolu slave; video je, sa svojim učenikom Epifanijem, Presvetu Bogorodicu u crkvi Vlaherni kako odeždom svojom pokriva rod hrišćanski (v. Pokrov Bogorodičin); čuo je na nebesima reči neiskazane, koje nije smeo ljudima ponoviti. Posle nečuveno teških podviga upokojio se 911. god. i preselio u večnu slavu Gospoda svoga.

2. Svešt. muč. Kiprijan i Justina devica. Kiprijan – doseljen iz Kartagene u Antiohiju, gde življaše i Justina sa svojim roditeljima, Edesijem i Kleodonijom. Edesije beše žrec idolski i ceo dom njegov neznabožački. No kada Justina hodeći po crkvama hrišćanskim pozna veru pravu, ona obrati i oca i majku Hristu Gospodu. I sve troje primiše krštenje od Optata episkopa. Kiprijan pak beše volh, imaše veze sa dusima nečistim i gataše. Neki razvratni mladić Aglaid neznabožac htede pošto po to prelestiti sv. Justinu, jer se zanese lepotom njenom, pa kako ga sv. devica odsudno odbi, on potraži pomoć kod Kiprijana. Kiprijan navođaše zle duhove, jedne za drugim, na Justinu, da bi u njoj raspalili strast nečistu za Aglaidom, no ne uspe u tome ništa, jer sv. Justina krsnim znamenjem i molitvom Bogu odgonjaše od sebe duhove zlobe. Tada Kiprijan pozna silu krsta, i sam se krsti, i vremenom postade prezviter i episkop. Ozlobljeni neznabošci optužiše njega i Justinu, i oboje behu predati sudu u Damasku, po tom mučeni i posečeni u Nikomidiji krajem III stoleća.

3. Sv. muč. David i Konstantin. Kneževi hrišćanski iz Argventa. Na smrt osuđeni za Hrista u Imeretiji od kalifa Emil-el-Mumenima i potopljeni u reci 730. god. Pred smrt se molili Bogu, da Bog oprosti grehe svima onima koji budu njih prizivali u molitvi na pomoć. Po svršenoj molitvi puče grom i ču se glas s neba da im je molitva uslišena. Mošti im počivaju u Gruziji, u man. Mocameti.


Jurodivi Andrej u noći stajaše,
Pod pokrovom zvezda Bogu se moljaše:
O Svevišnji Bože, tri po ipostasi,
Uspavane duše probudi i spasi!
O Isuse slatki, slađi od života,
Riznico radosti i večnih krasota,
Očisti pastire, careve prosveti,
Uteši nevoljne, i sav svet osveti,
Pa i mene grešnog, Andreju Juroda,
Ne izdvoj, Gospode od svetog naroda! –
O sveti Andreje, pun Božje mudrosti,
Ti što svet učaše rečima ludosti.
Jezikom si sveta svetu govorio
I ludošću mnimom Hrista si slavio.
Ljudi te prezreše kao bezumnoga,
I psi te goniše sa legala svoga!
Na đubrištu svetskom ti si oltar bio,
Molitvama tvojim sav svet si kadio.
No sav svet ne beše dostojan te, dive, –
Slava ti Andreje, sveti Jurodive!

RASUĐIVANJE
Viđenje sv. Andreje Jurodivog. Neki monah u Carigradu beše znamenit kao podvižnik i duhovnik, i svet mu mnogo hođaše pa molitve. No imaše taj monah tajni porok srebroljublja. Novac sabiraše, a nikom ne davaše. Srete ga sv. Andrej na ulici, i vide mu oko vrata obvijenu strašnu zmiju. Sažali se na nj sv. Andrej, pa mu pristupi i poče ga savetovati: „zašto si, brate, dušu svoju pogubio? Zašto si se vezao sa demonom srebroljublja? Zašto si mu dao počivanje na sebi? Zašto sabiraš zlato, kao da će ono s tobom u grob a ne u ruke drugih? Zašto daviš sam sebe tvrdičlukom; dok drugi gladuju i žeđuju i umiru od zime, ti se veseliš gledajući u množinu zlata? Zar je to put pokajanja? Zar je to čin monaški?… Vidiš li onoga?“ I u tom času otvoriše se oči monahu i vide demona crna, i užasnu se veoma. A demon se skide sa monaha i pobeže, gonjen silom Andrejevom. U tom angel Božji presvetli pristupi onome monahu, jer se srce monahovo izmeni na dobro. I odmah ode monah i razdade sve svoje sabrano zlato ništim i ubogim. I posle toga ugodi Bogu u svemu, i proslavi se mnogo više nego pre.

SOZERCANJE
Da sozercavam pravdu cara Jezekije i nagradu Božju (II Dnev. 30- 31), i to:
1. kako Jezekija činjaše što je dobro i pravo i istinito pred Gospodom;
2. kako povrati svetinju hramu Gospodnjem i istrebi idole i idolopoklonstvo u narodu;
3. kako ga Bog pomilova i srećan bijaše u svemu.

BESEDA
o volji pravednika u volji Božjoj
No u zakonu Gospodnjem volja je njegova,
i u zakonu njegovom poučava se dan i noć. (Ps. 1, 2)
Blago onom čoveku, braćo, i po tri put blago njemu, čija je volja potčinjena volji Božjoj, čiji um ništa ne umuje nasuprot savetu Božjem, i čije srce ništa ne želi na suprot želji Božjoj. Um je krmanoš i volje i srca. Ako je um upravljen stalno prema Bogu, onda će on žudno poučavati se dan i noć u zakonu Božjem, i neće ići na savet nečestivih nego će tražiti istinu i objašnjenje svemu u zakonu Božjem. Ako je um tako upravljen k Bogu, onda će se i srce čovekovo i volja čovekova brzo upraviti k Bogu. Tada će volja, kao izvršni organ unutrašnjeg čoveka, vršiti samo ono što je saglasno sa voljom Božjom i što je propisano u zakonu Božjem. Tada čovek neće stati na put grešnika, niti će sesti na sedište gubilišta, tj. neće činiti greh niti će druge ljude na greh navlačiti. U početku ovoga psalma prorok David pohvaljuje čoveka, koji ne čini tri zla, a sada produžuje da ga pohvaljuje, kad čini dva dobra. Tri su zla: tražiti mudrosti u grešnika, živeti životom grešnika i sablažnjavati druge ljude svojim zlim primerom. Dva su dobra, saobraziti svoju volju potpuno zakonu Božjem, i uputiti um svoj da se poučava dan i noć u zakonu Božjem.
O braćo moja, kako je plačevno plitak um kod svih onih, koji ne poznaju zakon Božji! Dubina uma ljudskoga meri se poznavanjem dubina zakona Božjeg. Ko god se poučava u tajnama zakona Božjeg, um je njegov dubok i širok i uzvišen. A um je krmanoš i srca i volje. O braćo moja, kako je plitka i prevrtljiva i razvratna volja kod svih onih, koji volju svoju ne potčinjavaju volji Božjoj! Vaistinu plačevno plitka, i prevrtljiva i razvratna. Šta je zakon Božji braćo? To je izraz volje Božje. Gde se nalazi taj izraz? U Svetom pismu i u predanju svetitelja crkve Božje. Blago onom ko poznaje volju Božju i ko je izvršuje.
O Gospode Bože, veliki i silni, milostivi i pravedni, prosveti um naš zakonom Tvojim svetim, i upravi volju našu voljom Tvojom, voljom čovekoljubivom i spasonosnom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. oktobra