NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. januar po julijanskom kalendaru

15. januara

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Silvestar, episkop rimski. Rođen u Rimu i od mladosti izučen svetskoj mudrosti i veri Hristovoj. Svoj život je uvek upravljao prema zapovestima jevanđelskim. Mnogo se koristio poukama sveštenika Timoteja, čijem je pogubljenju za veru i sam prisustvovao, pa gledajući primer junačkog požrtvovanja svoga učitelja, i sam se zapojio takvim duhom za ceo život svoj. U tridesetoj godini postao je episkop rimski. Popravljao je običaje hrišćana. Tako, na primer, ukinuo je post svake subote, kako se to dotle držalo kod nekih hrišćana, i odredio, da se posti samo Velika Subota kao i one subote koje padnu uz postove. Svojim molitvama i čudesima pomagao je, da se car Konstantin i majka mu Jelena obrate u veru pravu i krste. Sadejstvovao carici Jeleni da pronađe Časni krst. Upravljao je crkvom Božjom dvadeset godina i česno je skončao svoj zemaljski život preselivši se u Carstvo nebesko.

2. Prepodobni Serafim Sarovski. Jedan od najvećih ruskih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca. Rođen 1759. a predstavio se 1833. godine. Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je sebe nazivao „ubogi Serafim“.

3. Sveta Teodota. Majka svete braće Kozme i Damjana, bezsrebrenika i čudotvoraca. Živela je životom bogougodnim i u takav život uputila i sinove svoje.

4. Prepodobni Amon. Veliki podvižnik V veka. Bio nastojatelj manastira Tavenisiotskog u gornjem Misiru. Pod njegovim rukovodstvom podvizavalo se oko tri hiljade monaha. Imao je blagodatni dar čudotvorstva i prozorljivosti. Kad ga je jedan monah pitao za savet, on mu reče: „Budi sličan prestupniku u tamnici, i kao što on neprestano pita: kad će doći sudija, tako se i ti pitaj sa strahom“.


Gospode predivni, u svetim si divan,
Kroz svece se javljaš moćan, milostivan,
Ko sunce kroz zvezde Ti kroz svece sijaš.
Smernim silu daješ, u Raj ih uzvijaš.
Prostim mudrost deliš, kroz njih znalce sramiš,
Bedne blagom blažiš, gladne nebom hraniš.
Ti od svake vrste svetitelja imaš,
Od svakog uzrasta Ti u svece primaš.
Od svakog uzrasta, i od svake krvi,
Bez kaste, bez marke: poslednji il’ prvi.
Čiste od grehova, i u dobru rodne,
Duše blagorodne, Tvome Hristu srodne
Ti svecima zoveš. I svakog prizivaš
Da svetitelj bude. Odzvane omivaš.
Omivaš od greha, da s’ ko vuna bele.
Sva nebesa c Tobom takvim se vesele.
Silvestar bi takav, njemu se veseliš,
Zbog njega i nama ti blagoslov deliš.

RASUĐIVANJE
Kako da odgovoriš onima koji govore: ne može Hristos Čudotvorac da stane u našu logiku. Odgovori prosto: stanite vi u Njegovu. U Njegovu logiku staje sva večnost i sve blagorodstvo vremena pa će se, ako želite, naći mesta i za vas. Ako ne može bure u naprstak, može naprstak u bure. Blaženi Kliment Aleksandrijski veli: „Filozofi su deca sve dok ne postanu ljudi kroz Hrista… jer istina nikad nije samo mišljenje.“ Hristos je došao da popravi ljude pa, dakle, i logiku ljudsku. On je naš Logos i naša Logika. Zato mi moramo upravljati naš razum prema Njemu a ne Njega prema našem razumu. On je korektiv našeg razuma. Ne ravna se sunce prema našem satu nego naš sat prema suncu.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa Hrista kao božansko Slovo (Logosa) i to:
1. kako je trojedini Bog sve sazdao Slovom Svojim, tj. Hristom Gospodom,
2. kako je beslovesan svaki čovek koji se udaljava od Hrista, Slova Božjega, i u kome nema Hrista.

BESEDA
o oholosti
Oholost dolazi pred pogibao,
i ponosit duh pred propast. (Priče Sol. 16, 18)
Od svega što postoji na četiri strane sveta šta nas, ljude smrtne, može učiniti oholim osim gluposti i demonske obmane? Nismo li goli i jadni došli u ovaj svet, i nećemo li takvi iz njega izaći? Sve što imamo, nismo li pozajmili i nećemo li smrću sve morati povratiti? Ah, koliko je puta ovo rečeno i – prečuveno! Ništa ne donesosmo u ovaj svijet, dakle ne možemo ništa ni odnijeti, (I Tim. 6, 7) govori premudri apostol. I kad Bogu žrtvu prinosimo, prost hleb i prosto vino, mi govorimo: Tvoja od Tvojih Tebi prinosimo!, jer ništa u svetu mi nemamo svoje: ni mrvu hleba, ni kap vina – ništa što od Boga nije. Vaistinu, oholost je kći gluposti, kći uma pomračena, rođena iz zle veze s demonima. Oholost je širok prozor kroz koji brzo izvetravaju sve naše zasluge i sva dobra dela. Ništa nas ne čini pred ljudima tako praznim ni pred Bogom tako nedostojnim kao oholost. Kad Gospod nije ohol, kako mi to da budemo? Ko bi imao više prava da bude ohol od Gospoda, koji svet stvori i koji ga svojom silom drži? I gle, On se ponizi do sluge, sluge celom svetu; do smrti, smrti na krstu! O Gospode smerni, sagori u srcu našem đavolski usev oholosti ognjem Duha Tvog Svetog, i usadi u nj blagorodni usev smernosti i krotosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. januara