NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

2. avgust po julijanskom kalendaru

15. avgusta 2016.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Otkriće i prenos moštiju sv. Stefana arhiđakona i prvomučenika. Kada zlobni Jevreji kamenjem ubiše sv. Stefana, ostaviše telo njegovo da ga psi izedu. No drugčije htede Promisao Božja. Telo mučenikovo ležaše na otvorenom mestu pod gradom noć i dva dana, a druge noći dođe Gamalil, učitelj Pavlov i potajni učenik Hristov, uze telo, odnese ga u Kafargamalu na svoje imanje, i tu ga česno pogrebe u jednoj pećini. U istu pećinu sahrani Gamalil i svoga prijatelja Nikodima, koji plačući nad grobom Stefanovim umre. Tu sahrani Gamalil i svoga krštenoga sina Aviva. I prema svome zaveštanju i sam Gamalil tu beše sahranjen. Od toga vremena prošli su vekovi, i niko od živih nije znao, gde je sahranjeno telo sv. Stefana. No 415. god., za vreme Jerusalimskog patrijarha Jovana, javi se Gamalil tri puta u snu svešteniku Kafargamalskom, Lukijanu, i potanko mu opriča sve o sahrani svih pomenutih ukazujući tačno mesto njihovih zaboravljenih grobova. Uzbuđen od toga sna Lukijan javi patrijarhu, i s blagoslovom patrijarhovim ode s ljudima i otkopa četiri groba. Gamalil mu beše već u snu rekao, koje je čiji grob. Silni miris blagouhani ispuni svu pećinu od moštiju svetiteljskih. Tada mošti sv. Stefana behu svečano prenete na Sion i tu česno sahranjene, a mošti ostalih iznesene na jedno brdo više pećine, i tu u jednoj crkvi položene. Mnoga iscelenja bolesnika dogodiše se toga dana od moštiju sv. Stefana. Docnije te mošti biše prenete u Carigrad. Tako Gospod uvenča mnogom slavom onoga koji prvi za Njegovo ime krv svoju proli.

2. Svešt. muč. Stefan papa Rimski, i drugi s njim. Bio papa u Rimu od 253-257. god. Borio se protiv jeretika Novatijana. Iscelivši Lukilu, ćerku tribuna Nemezija, krsti oboje. Postrada u vreme Valerijana sa 12 svojih klirika. Posečen za vreme liturgisanja.

3. Sv. blaženi Vasilije jurodivi Moskovski. Otac mu se zvaše Jakov a mati Ana. U 16. godini svojoj predao se podvigu jurodstva, i u tom teškom podvigu izdržao 72 godine. Živeo svega 88 godina. Išao bos, gologlav i u droljama. Nije imao nikakva stalna obitališta. Ispravljao je grešnike, ukorevao velmože, proricao istinito, imao viđenja na daljinu. Natrpevši se dovoljno od gladi, od mraza, od uvreda ljudskih, Vasilije blaženi predade Bogu svoju svetu dušu. Na pogrebu mu bio car Ivan s mitropolitom. Sahranjen u hramu Moskovskom Presvete Bogorodice, nazvatom posle po njegovom imenu.


Usred noći tamne Gamalil se javi,
Lukijanu tajnu čudesnu objavi;
Gamalil se javi, starac dostojanstven,
Na svetlome licu osmejak tajanstven,
Duga seda brada, i sede mu vlasi,
Haljina mu bela, crven krst je krasi.
Pa Gamalil stavi četiri košnice
U pećini jednoj kraj četiri grobnice.
Tri bejahu zlatne, četvrta srebrena,
Svaka beše cvećem krasnim ispunjena.
Prva beše puna crvenoga cveća,
Tri ostale belog, iz rajskog proleća.
– Ta zlatna košnica, Gamalilo reče.
Sa crvenim cvećem, iz kog miris teče.
Ta pred grobom stoji Stefana svetoga,
Što krv svoju proli za Hrista živoga.
A dve druge zlatne sa cvećem prebelim
S Nikodimom svetim ja, Gamalil, delim
Tu njegovo telo, a tu moje telo
A četvrta ona – čisto srebro belo
I sa belim cvećem, tu Aviv počiva,
Moj sinak jedini, koga gledam živa.
Košnica mu bela i cveće mu belo,
Jer čistu imaše i dušu i telo,
Mlad i kršten umre kao cvetak rani,
Kraj Stefana svetog ja sina sahrani’
Da pomogne svetac mom Avivu sinu
Ko što on pomože svakom hrišćaninu.

RASUĐIVANJE
Mi moramo biti strpljivi i milostivi prema grešniku, ako hoćemo da dugotrpljivi Bog bude milostiv prema nama. Velika milosrdnost blaženog Aleksandra patrijarha Antiohijskog postala je bila poslovična. Neki njegov pisar ukrade mu nekoliko zlatnika i pobegne u Tivaidu. No u pustinji uhvate ga razbojnici i odvedu sobom. Uznavši o ovome Aleksandar pošlje 85 zlatnika razbojnicima kao otkup. Zato se govorilo: „milost Aleksandrova ne može biti pobeđena nikakvim grehom.“ A sv. Jovan Milostivi piše: „Dugotrpljivost je Božja nepokretna, i milost njegova nezlobiva… Koliko zlikovaca, koji idu da ubiju i ukradu, On prikriva, da ne budu uhvaćeni i na muke stavljeni. Morski razbojnici plove po moru, i On ne naređuje moru da ih potopi. Koliko se njih krivo kunu Svetim Pričešćem, i Op trpi, ne plaćajući im ovde zlom. Hajduci na Drumu pljačkaju, i On ih ne predaje zverovima da ih rastrgnu… Bludnici s bludnicama hode, a On trpi. Zašto sve to? Jer čeka pokajanje i obraćanje. Zaista Bog ne želi propasti grešniku… Zato, braćo, zastidimo se pred preblagim Gospodom Bogom.“

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu pomoć Božju pokajanim Izrailjcima (Sudij. 11), i to:
1. kako pokajnici zavapiše Bogu: čini s nama što ti je drago, samo nas sad izbavi (Sudij. 10);
2. kako duh Gospodnji siđe na Jeftaja, i on razbi Amonce i oslobodi Izrailj;
3. kako i danas pokajanje ljudi dovodi do mira s Bogom i nizvodi pomoć Božju u napasti.

BESEDA
o žalbi Božjoj na narod neverni
Čujte nebesa i slušaj zemljo, jer
Gospod govori: sinove odgojih
i podigoh, a oni se odvrgoše mene. (Isa. 1, 2)
Gnjev, gnjev Božji! U gnjevu odvraća se Bog od naroda izbranog i žali se na nj ostalim stvorenjima Svojim, žali se nebesima i zemlji. Čujte angeli moji sveti i slovesni, i čujte sve tvari zemaljske beslovesne! Htedoh narod ovaj učiniti svetim i slovesnim, a on se unizi ispod tvari beslovesnih nečistotom i neblagodarnošću. Nazvah ih sinovima Svojim i uzvisih ih, a oni mi okretoše leđa i odoše za skvernim idolima! Gnjev, gnjev Božji, gnjev ljubavi, koja i po hiljaditi put čini dobro gubavcu, no koja i po hiljaditi put biva popljuvana od gubavca. Kad bi sve mrtve stihije progovorile mogle bi, sa svima živim tvarima, posvedočiti prevelika čudesa, koja jedini i živi Bog učini u Misiru i u pustinji za narod Izrailjski, samo da bi se ovaj narod odvratio od idolopoklonstva i poverovao u jedinoga živoga i svemogućega Boga. To bi mogla posvedočiti i voda i krv, i kamen i drvo, i tama i oganj, i žabe i muhe, i ptice i zmije, i bolest i smrt, i oblak i dim, i vetar i mana, i bakar i gvožđe, zajedno sa faraonom i mnogobrojnim narodima, čudesno pobeđenom rukom Božjom i uklonjenim s puta narodu Izrailjskom. Pa ipak se taj narod odvrže od Boga i ode za idolima!
To je strašno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg. O braćo moja, pomislite, kakvo bi viđenje imao prorok Isaija za nas, kad bi se danas pojavio u našem narodu!
O Gospode, jedini živi, i jedini svemoćni, prikuj um i srce naše uz Tebe, Boga istinoga, i sačuvaj nas, sačuvaj nas odstupništva od Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
15. avgusta 2016.