NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

18. februar po julijanskom kalendaru

3. marta

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Sveti Lav I, papa rimski. Rođen u Italiji od roditelja blagočestivih. Bi najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga. Kad je Atila sa Hunima došao blizu Rima, i spremao se već da razori i sagori ovaj grad, Lav izađe pred njega u arhijerejskom odjejanju, ukroti gnev hunskog vođe i otkloni propast Rima. Koliko se Atila dao usavetovati od svetoga čoveka, toliko se morao ustrašiti od vizije apostola Petra i Pavla, koji stajahu pored Lava, i plamenim mačevima prećahu Atili. I ne samo da je Lav spasao Rim, nego je on pomogao mnogo spasenju Pravoslavlja od jeresi Evtihijeve i Dioskorove. Jeres ova sastojala se u slivanju božanske i čovečanske prirode Hristove u jednu i, sledstveno, u odricanju dve volje u ličnosti Gospoda Spasitelja. Zbog toga bi sazvan IV vaseljenski sabor u Halkidonu, na kome se pročita poslanica Lava, koju Lav beše napisao i položio na grob svetog Petra, a sveti Petar ispravio. Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ovoga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Apostol mu se javi i reče da su mu svi gresi oprošteni, osim grehova u rukopolaganju sveštenika (iz čega se vidi koliko je težak greh nedostojnog rukopolagati). Svetitelj ponovo pripadne na molitvu dok nije bio izvešten da su mu i ti gresi izglađeni. Tad mirno preda dušu Gospodu. Sveti Lav upokojio se 461. godine.

2. Sveti Flavijan, patrijarh carigradski. Sveti Flavijan, patrijarh carigradski posle svetog Prokla. Savremenik svetog Lava pape. Borio se odlučno protiv Evtihija i Dioskora, no živ ne dočeka trijumf Pravoslavlja na IV vaseljenskom saboru, jer pre toga na jednom jeretičkom saboru u Efesu bude bijen i gažen tako bezdušno da tu i umre. Verni vojnik Hristov, hrabri branilac i ispovednik vere pravoslavne. Upokojio se 449. godine.


„Kad oholost dođe, dođe i sramota“ (Priče, 11,2)
To je reč Božija, to nauk života.
Jeretici ko su? Deca oholosti,
Deca oholosti, očevi ludosti.
Šta htedoše oni? Sramotu naneti,
Zato moradoše sramotu poneti.
Evtih se pouzda u pomoć evnuha,
Flavijan u pomoć Božjega Duha.
Oholosti uvek i pogib’o sledi:
Evtihij propade, Flavijan pobedi.
Dioskoru nada u pesnicu beše,
Zato svi vekovi i njega prezreše.
Flavijan izbijen i nogama zgažen –
Sad na zemlji slavljen, a na nebu blažen.
On istinu brani bez stra’ i zastoja,
Istinu odstoja, ništa s’ ne uboja.
Lav rimski mu pomoć lavovsku ukaza
U odbrani svetlog Hristovog obraza.
Ova dva jerarha, i Evlogij – treći
Uputiše crkvu pobedi i sreći.
Bez ‘vakih duhova crkva šta bi bila?
Ustreljena ptica salomljenih krila.

RASUĐIVANJE
S teškom i preteškom mukom i požrtvovanjem trebljen je kukolj jeresi iz pšenice pravoslavne istine. Jeretici su se od uvek služili niskim sredstvima i niskim osobama u podrivanju Pravoslavlja. Arhimandrit carigradski Evtihije i patrijarh aleksandrijski Dioskor, koji su pronosili jeretičko učenje da u Hristu nisu bile dve prirode: božanska i čovečanska, nego jedna, imali su za svoga saveznika u carskom dvoru niskog evnuha Hrisafija. Uz njih je potajno bila i carica Evdokija. Pravoslavlje je lavovski branio neustrašivi patrijarh Flavijan, u čemu ga je pomagala careva sestra, sv. Pulherija. Evnuh je donosio caru Teodosiju najgnusnije klevete protiv Flavijana, samo da bi car ovoga oterao s prestola i doveo za patrijarha jeretika Evtihija. Kada ni ovo ni sve drugo ne uspe, jeretici se reše da ubiju Flavijana. I zaista, na razbojničkom saboru u Efesu oni ga toliko izbiju i izgaze da je sv. Flavijan treći dan predao Bogu dušu. Šta se dogodilo na kraju? Na IV Vaseljenskom saboru Evtihije i Dioskor budu prokleti. Evnuh izbačen iz dvora sa sramom izgubi svoj život. Carica Evdokija proterana iz Carigrada u Palestinu. Flavijan i Pulherija proglašeni za svetitelje. I vera pravoslavna pobedonosno utvrđena.

SOZERCANJE
Da sozercavam Gospoda Isusa posred fariseja i književnika i to:
1. kako se On trudi da digne fariseje i književnike i da ih spase, a kako se oni trude da Njega obore i ubiju,
2. kako On želi da ispravi svaku njihovu pomisao i reč, a kako oni žele da iskrive svaku Njegovu pomisao i reč,
3. kako je On žalostan što ne može da ih oživi, a kako su oni žalosni što ne mogu Njega da umrtve.

BESEDA
o borbi nemoćnih sa Svemoćnim
A glavari sveštenički dogovoriše se
da i Lazara ubiju. (Jov. 12, 10)
Dogovoriše se prvo da ubiju Delatelja, pa onda i delo Njegovo. Jer vaskrsli Lazar beše delo Hristovo. Šta vredi, pomišljali su oni lukavo, ubiti Čudotvorca a ostaviti živa svedoka Njegovog najvećeg čuda? Tek onda bi se narod raspalio na njih kao na zločince! Pa ipak se dogodilo, da su ubili Hrista a promašili Lazara. Pa onda? Pa onda su oni -ili njihovi jednomišljenici – poubijali desetinu Njegovih apostola, a promašili stotine. Pa onda su poubijali hiljade, a promašili stotine hiljada. Pa onda su poubijali stotine hiljada, a promašili milione. Najzad se pokazalo da su i pobijeni iza njihovih leđa vaskrsavali u život kao pokošena trava a namenjeni ubistvu pred licem ubica rasli kao posejana trava. Uzalud je mudri Gamalil govorio: ako je ovo djelo od Boga, ne možete ga pokvariti (Dap. 5, 39). Bogoborci su kroz sve vekove uzalud oštrili svoju nemoć, da poseku usev Božji. No što su ga oni više sekli, to je usev Božji bujnije rastao.
O bezumni hristoborci, i ondašnji i sadašnji! Vaš topuz odbija se od grada Hristovoga, i udara u vašu sopstvenu kolibu, i ruši je u prah i pepeo. Kroz sve vekove imali ste dovoljno saveznika: osim đavola uz vas su bili jeretici, idolopoklonici, fanatici, gatari i vračari, razvratni kneževi i bogataši, nasilnici i svi otupeli grešnici. Pobeđeni ste do sada, i bez svake sumnje svi saveznici vaši sa vama zajedno biće pobeđeni do na kraj vremena.
Neka je za to Tebi, svemoćni i neodoljivi Gospode, slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
3. marta