NASLOVNA »

Loading Prolog

« Ceo Prolog

  • Ovaj Prolog je prošao.

18. avgust po julijanskom kalendaru

31. avgusta 2019.

|Ponavljajući Prolog (See all)
Yearly on the same date

1. Prep. Jovan Rilski. Ovaj veliki podvižnik i svetilnik crkve pravoslavne rodio se blizu Sofije u mestu Skrinu, u vreme cara Borisa. Rodio se od bednih no čestitih roditelja. Po smrti roditelja on se zamonaši i udalji u jednu divlju goru, i tu u jednoj pećini počne se podvizavati. Pretrpeo je tu mnoge napasti od demona i od ljudi, od razbojnika i od svojih srodnika. Po tom se preseli u planinu Rilsku, i nastani u jednom šupljem drvetu. Hranio se samo travom, i bobom, koji tu u blizini počne rasti po Božjem Promislu. Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem Promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoći u bolestima i mukama. Posećivao ga je i sam car bugarski Petar, i tražio od njega saveta. Mnogi revnitelji duhovnog života nastane se u blizini Jovanovoj. Tu se ubrzo postroji hram i manastir. Sv. Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18. avgusta 946. god. u 70 godini svoga života. Po smrti javio se učenicima svojim. Mošti njegove prenešene su najpre u Sofiju, pa u Mađarsku, pa u Trnovo, i najzad u manastir Rilski gde i danas počivaju. Rilski manastir je kroz vekove bio kula svetilja i mesto sile čudotvorne i utehe duhovne za narod hrišćanski u Bugarskoj, naročito pak u teška vremena robovanja pod Turcima.

2. Sv. muč. Flor i Lavr. Braća i po telu i po duhu i po zanimanju. Behu obojica revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Življahu u Iliriji. Neki knez neznabožački zaposli ih na zidanju hrama idolskog. Dogodi se pri njihovom radu, da jedan odlomak kamena odskoči i udari u oko sina žrečevog, koji radoznalo posmatraše rad neimara. Videći svog sina ćorava i krvava žrec stade vikati na Flora i Lavra i htede ih tući. Tada mu sveta braća rekoše, ako bude verovao u Boga, u koga oni veruju, sin će njegov ozdraviti. Žrec obeća. Flor i Lavr sa suzama pomoliše se Bogu Gospodu, živome i jedinome, i krsnim znakom znamenovaše detinje izbijeno oko. I dete ozdravi odmah, i oko mu postade celo kao što je i bilo. Tada se krsti žrec Memertin i sin njegov, i uskoro po tom oba postradaše za Hrista u ognju. A Flor i Lavr kada dovršiše hram, staviše krst na njega, pozvaše sve hrišćane i osvetiše ga imenom Gospoda Isusa i svenoćnim pjenijem. Saznav za ovo Ilirijski namesnik, sažeže u ognju mnoge od tih hrišćana, a Flora i Lavra žive baci u bunar, i bunar zasu zemljom. Docnije se mošti njihove objaviše i biše prenete u Carigrad. Postradaše za Hrista i Hristom se proslaviše ova divna braća u II stoleću.

3. Svešt. muč. Emilijan episkop. Rodom iz Jermenije. Po svojoj želji, tražeći mučeništva, ode u Italiju da propoveda Hrista, u vreme Dioklecijanovo. U Treviji izabran za episkopa. Zbog mnogih čudesa pri njegovom mučenju poverovalo u Hrista oko 1000 neznabožaca. Posečen mačem zajedno sa svojim duhovnikom Ilarionom i dvojicom braće Dionisijem i Ermipom.


Dva sina, dva svetca, jedna majka rodi,
Blago takvoj majci, što Bogu ugodi.
Flor i Lavr divni kamenje rezahu
Uz to duše ljudske krstom ispravljahu;
Što dleto za kamen, to je krst za duše,
Krstom odeljani za krst poginuše.
Žrec idolski vide čudo neviđeno:
Oko izbijeno – oko isceljeno!
Čudo neviđeno! To mu beše dosta
Pa se krstom krsti, i mučenik posta.
Flor i Lavr divni hram idolski prave,
A u srcu svome Hrista Boga slave.
Napraviše braća novi hram paganski,
No krst mu staviše, i gle – hram hrišćanski!
Još ga ispuniše slavopojem Hrista
I krasotom sveća i tamjana čista.
Čovek na čoveka isto tako liči,
No jedan je smeran, a drugi se kiči.
Gle, vrlo su slični po telu i ruhu,
Al’ različni vrlo po umu i duhu.
U jednom je Hristos i čista svetilja,
U drugom đavolska muka i praznina.
Neka naša tela – Bog da nam dariva –
Hramovima budu Duha Boga živa
Po molitvi silnoj Božjih ugodnika.
Braće Flor – i Lavra, svetih mučenika.

RASUĐIVANJE
Nije redak slučaj, naročito u naše vreme, da roditelji postanu vinovnici duhovne smrti svoje dece. Kadgod dete ima stremljenje ka duhovnom životu, podvigu, monaštvu, a roditelj suzbije to stremljenje mesto da ga potpomogne, takav roditelj postaje ubica svoga deteta. I takva deca – za kaznu roditeljima – udare često u suprotnu stranu, i postaju razvratna. Neki dečko Luka, sinovac sv. Jovana Rilskog, čuvši za svoga strica i vučen željom za duhovnim životom, dođe svome stricu u planinu. Jovan ga primi s ljubavlju i počne ga poučavati i u podvigu podržavati. No otac Lukin pojavi se jednoga dana pred pećinom Jovanovom i jarosno počne ružiti svetitelja, što mu sina zadržava u toj pustinji. Jovanove reči i saveti tu ništa nisu pomogli. Otac povuče silom sina kući. No na putu ujede dete zmija, i Luka umre. Svirepi otac uvide u tome kaznu Božju i raskaja se, no sve je bilo dockan. On se vrati Jovanu jadikujući i optužujući samoga sebe. No svetitelj mu samo reče, da dete sahrani i da ide odakle je i došao.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno Božje izbranje Davida za cara (I Sam. 16), i to:
1. kako Gospod uputi Samuila u dom Jesejev da pomaže jednog sina njegovog za cara;
2. kako Gospod uputi Samuila da pomaže osmog i najmlađeg sina Jesejeva, Davida, pastira ovaca;
3. kako Samuil pomaza Davida, i kako duh Božji siđe na Davida.

BESEDA
o miru među vukom i jagnjetom
I vuk će boraviti s jagnjetom,
i ris će ležati s jaretom. (Isa. 11, 6)
Tako prorok istiniti predskazivaše istinu. I još dodaje: tele i lav i junac biće zajedno, i malo dijete vodiće ih. I krava i medvjedica zajedno će pasti… I lav će jesti slamu kao vo. I dete će zavlačiti ruku u rupu zmije otrovnice, i zmija mu neće uditi. Kad će se dogoditi ovo čudo, braćo? Ono se je već dogodilo, onda kada se pojavio Hristos Čudotvorac na zemlji. Ovo je stvarnost rajska, koja se obnovila među ljudima dolaskom Spasiteljevim na zemlju. Zagonetno no ipak jasno govori prorok; zagonetno, jer ne govori o zverovima nego o ljudima: jasno, jer se predskazanje njegovo ispunilo u crkvi Hristovoj. Ljudi koji su po naravi bili kao vukovi, i risovi, i lavovi, i medvedi, i volovi, i jaganjci, i jarići, i zmije, – svi stoje pred Detetom Vitlejemskim ujednačeni verom, ukroćeni blagošću, obasjani nadom, omekšani ljubavlju.
Prorok još proriče i zbog čega će se ovo zbiti. Jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Posmatran telesno svaki je čovek zemlja. Onaj čovek, koji poveruje u Hrista i u istini pođe za Hristom, postaje pun poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno. Takvi su bili mnogi pojedinci. Takva su bila i čitava društva podvižnika u Misiru, u Sv. Gori, na Kipru, u Rusiji, u Jermeniji i na drugim stranama. No i to nije sve. Poznanje Gospodnje raširilo se danas po celoj zemlji. Sveto Pismo rasprostrto je po svima narodima. I malo ima kutova zemlje, gde se ne čita Jevanđelje Hristovo, gde se ne zna za ime Božje, i gde se ne prinosi beskrvna žrtva Gospodnja. Jedni odbacuju Hrista, drugi ga prihvataju; jedni odstupaju od vere prave, drugi prihvataju veru pravu. I tako ide jedna borba širom celog sveta u znaku Gospoda Isusa. Prepunjene vode izlivaju se i prelivaju se u prazne doline; prazne doline se pune i ujednačuju sa visokim vodama. Nije sve onako sjajno u svetu kako mi hrišćani želimo, ali proročanstvo proroka Isaije presjajno se ispunilo i obistinilo. O kako je divno viđenje Isaije, sina Amosova, proroka istinitoga.
O Gospode Čudotvorni, ukroti zversku narav onih ljudi i naroda, koji još nisu ukroćeni silom ljubavi Tvoje. Da svi budemo blagorodni od blagorodstva Tvoga. Da svi budemo slavni od slave Tvoje. I živi, Gospode, živi od života Tvoga besmrtnoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Pogledajte i Žitije Svetih za današnji dan.

Details

Date:
31. avgusta 2019.